Rusi udarili na mete u Ukrajini, preti im žestoka zima: Šta napad govori o njihovim ratnim ciljevima?

Milioni Ukrajinaca nedeljno jutro dočekali su uz zvuke ruskih dronova i raketa. Bio je to najveći ruski napad od kraja avgusta i prvi velikih razmera od završetka američkih predsedničkih izbora. Nakon ovih napada, američki predsednik Džo Bajden dozvolio je Ukrajini da s američkim raketama ATACMS gađa ciljeve daleko unutar Rusije.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je jednom obećao da će rat u Ukrajini rešiti za 24 sata, ali 120 raketa i 90 dronova kojima su Rusi napali ukrajinsku komunalnu infrastrukturu pokazuju da napori Rusije da potčine Ukrajinu ostaju nepromenjene. Vojska možda koristi vodu, struju i gas, ali je realnost da će u slučaju nestanka komunalnih usluga, najpogođeniji biti civili širom zemlje.

Preporučujemo

Procenjuje se da će zima, koja se polako bliži, biti prilično oštra, kao i da će temperature ići i do -20 stepeni.

Ukrajinka, koja je želela da ostane anonimna, kaže da svaki put kada se neki napad dogodi ima dilemu da li da probudi svog desetogodišnjeg sina i ode u sklonište ili da ga ostavi u krevetu i nada se da opasnost prolazi. Zbog jučerašnjih ruskih napada, mnogi u Ukrajini su noć proveli budni.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajinski zvaničnici su saopštili da je među ispaljenim projektilima bilo i sedam hipersoničnih raketa Kinžal, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave, a mogu se kretati deset puta brže od zvuka. Ruski arsenal naoružanja je znatno oslabljen ranijim fazama rata, a kako se predpostavlja, oni su u poslednje vreme gomilali oružje i navodno se pripremali za napad velikih razmera.

Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je u petak sa Putinom. Kremlj je nakon toga saopštio da se ništa nije promenilo u njihovoj pregovaračkoj poziciji, kao i da je inzvazija koju su pokrenuli 2022. godine "direktan rezultat politike NATO, koja je imala za cilj stvaranje terena protiv Rusije na ukrajinskokm tlu".

U saopštenju Kremlja se takođe insistira na tome da bi Zapad trebalo da prizna "novu teritorijalnu realnost", misleći na rusku okupaciju skoro petine Ukrajine, a zatim se ponovo poziva na Putinov govor održan u junu u ruskom ministarstvu spoljnih poslova, piše Guardian.

Foto: Tanjug/AP

Putin je u tom obraćanju ponovo zatražio "demilitarizaciju i denacifikaciju" Ukrajine. Rusija je ranije zahtevala, u pregovorima 2022. godine, da se ukrajinska vojska smanji na samo 50.000 i rekla je da želi da prisvoji četiri ukrajinske oblasti, Donjeck, Herson, Zaporožje, od kojih je samo četvrti, Lugansk, potpuno okupiran.

Nije iznenađujuće da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imao drugačiji stav po ovom pitanju.

"Pobeda bi značila pojavu jake Ukrajine bilo na bojnom polju ili diplomatskim putem", rekao je Zelenski, mudro izbegavajući da precizno kaže na šta je mislio.

Podsetimo, prema pisanju "Njujork tajmsa" i navodima Rojtersa i još nekih medija, administracija odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena odobrila je u nedelju Ukrajini da koristi dalekometne krstareće rakete ATACMS za udare duboko na ruskoj teritoriji.

Nakon ove objave, mnogi su zabrinuti šta će se dalje dešavati na ratištu u Ukrajini, kao i da li će ovaj potez dovesti do eskalacije sukoba.

(Telegraf.rs)