Bajdenovo "zeleno svetlo" Ukrajini podiglo ulog u ratu: Šta bi sad mogao da uradi Putin, a šta Tramp?

Odluka odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dalekog dometa na teritoriji Rusije "prati matricu" koja je već ranije viđena.

Bela kuća je mesecima odbijala da dozvoli Ukrajini korišćenje oružja, strahujući da bi to moglo da dovede do eskalacije. Kijev je glasno negodovao zbog toga, ali, kad je delovalo da im zahtev neće biti ispunjen, Bajdenova administracija je odlučila da da "zeleno svetlo".

Preporučujemo

Podsetimo, ukrajinski zahtevi za HIMARS, tenkovima Abrams i lovcima F16, isto su dugo čekali na "zeleno svetlo", a onda, kada je delovalo da je već prekasno za bilo šta, dobili su šta su tražili.

Sada se postavlja pitanje da li je prekasno za korišćenje ATACMS, i da li može da napravi neku razliku ako krenu da gađaju duboko unutar teritorije Rusije?

Odgovor na ovo pitanje je kompleksan, i možda, kako navodi CNN, objašnjava vaganje Bajdenove administracije da odobri ovo.

Za početak, postoji ograničena ponuda ATACMS-a do kojih Ukrajina može da dođe. Dakle, čak ni mogućnost da Kijev pogodi duboko u Rusiju, a duži domet ATACMS-a je 100 kilometara, neće doneti promenu na bojnom polju preko noći.

Analitičari su analizirali količinu ruskih ciljeva koji se nalaze u dometu ovih raketa – pri čemu Institut za proučavanje rata navodi stotine ciljeva – nakon što je Bajdenova administracija očigledno obaveštena da su ruski aerodromi u dometu ATACMS svoje jurišne letelice evakuisale dublje u Rusiju.

Ipak, kako piše CNN, Ukrajina neće dobiti dovoljno ATACMS-a da promeni tok rata.

Kao drugo, Ukrajina je uspela da prodre dublje u teritoriju Rusije koristeći domaće i jeftine dronove. SAD su pristale da finansiraju razvoj ovih dronova koji su, kako se čini, napravili pometnju na aerodromima u Moskvi, i štetu na ruskoj energetskoj infrastrukturi.

Kao treće, odobrenje da koriste američke rakete dugog dometa u Rusiji zvuči veoma izazivački. CNN navodi da je Moskva donekle vojno slaba sada i da je malo verovatno da će hteti da uđe u otvoreni konflikt sa NATO i Amerikom.

Ali će Kremlj u jednom trenutku nastojati da obnovi svoje odvraćanje. Moskovske obaveštajne službe okrivljene su za sabotažu civilnih ciljeva širom Evrope, uključujući nedavne izveštaje da su eksplozivni paketi podmetnuti u kurirske avione unutar Evrope.

CNN navodi da je "Bajdenova administracija bila u pravu kada je odmerila praktičnu korisnost udara većeg dometa" u odnosu na potencijalnu kolateralnu štetu civila u državama članicama NATO-a, ako bi Rusija osetila obavezu da nekako uzvrati.

Dakle, to nije bila tako jednostavna ili očigledna odluka kao što su tvrdili neki u Kijevu. Čini se da je širi cilj bio da natera Bajdenovu administraciju da se više izloži u igri, odnosno "da zaista skine rukavice", navodi CNN.

Ipak, Bela kuća stalno ističe da je slanje severnokorejskih trupa u Kursk dovela do donošenja određenih odluka i da je ovo "američki odgovor na eskalacije Moskve".

Zapadni zvaničnici su primetili da razmeštanje trupa Severne Koreje predstavlja proširenje ukrajinskog sukoba i postaje nešto u čemu sada imaju ulogu indo-pacifički protivnici Sjedinjenih Država, što je rat učinio malo globalnijim za Ameriku.

U Bajdenovim očima ovo je eskalacija kao odgovor na eskalaciju. Ali činjenica da je tako dugo odlagao, zbog izuzetne simbolike, davanje ove dozvole samo doprinosi snazi odluke koju je doneo.

Novoizabrani predsednik Donald Tramp možda misli da može da razgovara o miru, ali će naslediti rat u kome su ulozi upravo znatno veći. Kako na funkciju stupa tek 20. januara 2025. godine, pitanje je da li uopšte može da bilo kako utiče na to da dođe do dalje eskalacije.

Šta kaže Rusija?

Iako se sam Putin nije zvanično oglasio, stav Moskve je veoma jasan, a ako se ispostavi da Putin stoji iza svojih reči, svetu se ne piše dobro.

Naime, sinoć se oglasila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova i poručila da je Putin već komentarisao potencijalno davanje dozvole Kijevu da koristi oružje dugog dometa za napade na teritoriju Rusije.

"Predsednik je sve već rekao o ovom pitanju", rekla je Zaharova misleći na ono što je Putin poručio svetu početkom septembra.

"Upotreba zapadnog oružja dugog dometa protiv Rusije značiće direktno učešće zemalja NATO u konfliktu u Ukrajini. Odnosno, ako rat na teritoriji Ukrajine budu pomerali na istok, tu se neće zaustaviti - stići će i na Zapad", rekao je tada ruski predsednik Vladimir Putin.

On je dodao da bi ovakva odluka značila promenu prirode sukoba.

"Ako ova odluka bude doneta, to će značiti direktno učešće zemalja NATO, SAD i evropskih zemalja u ratu u Ukrajini. I to, naravno, bitno menja samu suštinu, samu prirodu sukoba. To će značiti da su zemlje NATO, SAD i evropske zemlje u ratu sa Rusijom. A ako je to tako, onda ćemo doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje će nam biti stvorene", istakao je tada Putin.

Podsetimo, Rusija je nedavno izvršila i promene u nuklearnoj doktrini Ruske Federacije, a kako je tada rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, to je urađeno da bi se obeshrabrili zapadni saveznici Ukrajine da podrže njene napade na Rusiju.

Putin je potom, krajem septembra, na sastanku ruskog Saveta Bezbednosti, rekao da aktuelna revizija nuklearne doktrine podrazumeva da će Moskva konvencionalni napad bilo koje zemlje na Rusiju koji podržava i nuklearna sila smatrati zajedničkim atakom.

Aktuelna nuklearna doktrina Rusije podrazumeva da se nuklearno oružje može koristiti u slučaju nuklearnog napada ili konvencionalnog napada koji ugrožava postojanje države. Revidirana verzija kaže da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje u odgovoru na konvencionalni napad koji predstavlja "kritičnu pretnju suverenitetu Ruskoj Federaciji".

"Predlaže se da se agresija na Rusiju od strane bilo koje nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne države, smatra njihovim zajedničkim napadom na Rusku Federaciju", rekao je Putin dodajući da su "uslovi za prelazak Rusije na upotrebu nuklearnog oružja takođe su jasno utvrđeni".

On je dodao da će Moskva razmotriti takav potez ako dobije pouzdane informacije o početku masovnog prekograničnog napada vazdušnim putem iz strateških i taktičkih avijacija, krstareće rakete, dronovi i hipersonično oružje.

Putin je takođe rekao da treba proširiti listu država i vojnih saveza koji podležu nuklearnom odvraćanju, ali nije spomenuo koje će zemlje biti dodane.

I Francuska i Velika Britanija stale uz SAD

Nakon što je Bajdenova administracija dala zeleno svetlo Ukrajini da američkim dalekometnim raketama gađa duboko unutar ruske teritorije, to su, prema pisanju uglednog Figara, učinile i Francuska i Velika Britanija.

Prema navodima, Pariz i London su dozvolili Kijevu da gađa Rusiju raketama SKALP/Storm šedou (SKALP je izraz koji se koristi u Francuskoj, Storm šedou u Britaniji).

U pitanju su krstareće rakete dometa do 300 kilometara.

(Telegraf.rs)