Šta može ATACMS? Ovim raketama će Ukrajinci gađati duboko u rusku teritoriju nakon Bajdenovog odobrenja

Predsednik SAD Džo Bajden odobrio je Ukrajini prvu upotrebu raketa dugog dometa ATACMS, koje je isporučio SAD, za napade unutar Rusije, rekli su američki zvaničnici.

Oružje će verovatno u početku biti korišćeno u odbrani ukrajinskih snaga u regionu Kursk u zapadnoj Rusiji, dodali su zvaničnici.

Preporučujemo

Ova Bajdenova odluka predstavlja veliku promenu u američkoj politici, a izvori navode da je ta odluka podelila njegove savetnike, posebno u svetlu izjava Donalda Trampa o njegovoj nameri da okonča rat u Ukrajini. Dopuštanje Ukrajincima da koriste rakete dugog dometa, poznate kao Army Tactical Missile Systems, ili ATACMS, usledilo je kao odgovor na iznenadnu odluku Rusije da u borbu uključi severnokorejske trupe, rekli su zvaničnici.

Ovo nije prvo odobrenje za korišćenje američkog oružja na ruskoj teritoriji. Naime, Bajden je počeo da ublažava ograničenja upotrebe američkog oružja na ruskom tlu nakon što je Rusija pokrenula prekogranični napad u maju prema Harkovu, drugom po veličini gradu Ukrajine. Kako bi pomogao Ukrajincima u odbrani Harkova, Bajden im je dopustio da koriste artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti ili HIMARS, koji ima domet od oko 70 kilometara, protiv ruskih snaga direktno preko granice. Međutim, Bajden do sada nije dozvoljavao Ukrajincima da koriste sistem ATACMS, koji ima domet od oko 300 kilometara, što je značajno veći domet od 165 kilometara u odnosu na stariji model.

Foto: Shutterstock

Zvaničnici su rekli da će Ukrajinci najverovatnije prvo koristiti ove rakete u Kursku, ali Bajden bi mogao dopustiti da oružje koriste i na drugim mestima. Neki američki zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi upotreba ovih raketa preko granice mogla izazvati reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina. Neki analitičari citiraju nedavnu procenu američkih obaveštajnih službi koja upozorava da bi Putin mogao odgovoriti na upotrebu ATACMS-a na ruskoj teritoriji, šaljući ruske trupe ili špijunske agencije da uzvrate, potencijalno smrtonosnom silom, protiv Sjedinjenih Država i njenih evropskih saveznika. Ruska strana je ranije naglasila da bi u takvom slučaju mogla naoružati Hute sa preciznim protivbrodskim projektilima.

SAD su prvi put isporučile rakete ATACMS Ukrajini u oktobru 2023. godine, nakon višemesečnog razmatranja. U paketu su bili samo stariji modeli sa dometom od 165 kilometara. Međutim, Ukrajinci su i s tim raketama naneli nekoliko ozbiljnih udaraca ruskim snagama, uključujući uništavanje skupog protivvazdušnog sistema S-400 na Krimu. U aprilu ove godine, SAD su počele isporuku novijih varijanti ATACMS-a sa dometom od oko 300 kilometara.

Foto: DVIDS/ John Hamilton

Bajden je sa isporukom ATACMS-a odobrio njihovu upotrebu na ukrajinskomj suverenoj teritoriji, uključujući Krimski poluostrvo koje je okupirala Rusija. Ove rakete su dopunile ograničenije zalihe raketa Storm Shadow i SCALP koje su Ukrajinci dobili od Britanije i Francuske.

Ukrajinci su od tada koristili mnoge od tih raketa u napadima na ruske vojne ciljeve na Krimu i u Crnom moru. Sada Ukrajinci na ruskoj teritoriji smeju koristiti i ATACMS rakete s maksimalnim dometom, a američki izvori navode da će se koristiti u oblasti Kurska, gde Rusija sprovodi kontraofanzivu kako bi oterala ukrajinske vojnike nazad u Ukrajinu.

Tanjug/AP

Ukrajina je svoj prodor u Kursk postigla ofanzivom u avgustu ove godine, a sada drži oko 40 procenata teritorije koju je prvobitno zauzela u toj ruskoj oblasti.

MGM-140 Army Tactical Missile System je nadzvučna taktička balistička raketa koju je dizajnirala i proizvela američka odbrambena kompanija Ling-Temco-Vought (LTV), a kasnije Lockheed Martin kroz akvizicije. Koristi čvrsto gorivo i dugačka je 4 metra, promera 610 mm, a varijante najvećeg dometa mogu leteti do 300 km. Rakete se mogu ispaljivati iz višecijevnih raketnih sistema M270 na gusenicama (MLRS) i artiljerijskog raketnog sistema visoke mobilnosti M142 (HIMARS) na točkovima. Razvoj raketa sada poznatih kao ATACMS započeo je 1980. godine.

(Telegraf.rs)