Strogo poverljivo ostrvo moglo bi postati prvo poprište sukoba između Trampa i Velike Britanije

Nadolazeća Trampova administracija u SAD mogla bi se spremati za sukob sa laburističkom vladom u vezi s arhipelagom Čagos, tvrdi Najdžel Faraž.

Prošlog meseca, ministar spoljnih poslova Dejvid Lami najavio je da će kontrola nad ostrvima biti preneta sa Velike Britanije na Mauricijus.

Preporučujemo

Prema uslovima dogovora, britansko-američko vojno prisustvo na ostrvu Diego Garsija biće dozvoljeno još 99 godina, uz mogućnost produženja nakon tog perioda, piše Metro.

Međutim, sporazum je naišao na oštre kritike konzervativnih i reformističkih poslanika, koji su tvrdili da slabi britanske interese na globalnom nivou i predstavlja pobedu za Kinu.

Faraž je juče rekao u Donjem domu da će se Čagos sporazum – koji je pozdravila Bajdenova administracija – suočiti sa "potpunim neprijateljstvom" kada Donald Tramp preuzme predsedništvo u januaru.

"Diego Garsija mi je opisana od strane visokog savetnika Trampa kao najvažnije ostrvo na planeti, što se tiče Amerike", rekao je Faraž.

Lider Reformističke partije takođe je pomenuo pismo na ovu temu koje je 2022. napisao Majk Volc, koji je imenovan za Trampovog novog savetnika za nacionalnu bezbednost.

U pismu, koje je poslato američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu i ministru odbrane Lojdu Ostinu, Volc tvrdi da bi "predaja kontrole nad Čagosom Mauricijusu mogla doneti KPK (Komunističkoj partiji Kine) ogromnu stratešku pobedu".

Ministar spoljnih poslova Stiven Dauti izjavio je da se "fundamentalno ne slaže" sa svime što je Faraž rekao u svom obraćanju poslanicima.

"Radujemo se saradnji sa Trampovom administracijom, i siguran sam da će biti u potpunosti informisani o detaljima ovog sporazuma. Uveren sam da će detalji ovog aranžmana otkloniti sve sumnje", rekao je on.

Juče je The Independent izvestio da je Trampov tranzicioni tim zatražio pravni savet od Pentagona u vezi sa sporazumom o Čagosu.

Izvori u američkoj vladi rekli su za taj sajt da je izabrani predsednik voljan da blokira dogovor, koji treba da bude ratifikovan sledeće godine, kada preuzme dužnost od Bajdena.

Dogovor o ostrvima takođe su javno kritikovali Marko Rubio, Trampov izbor za državnog sekretara, kao i Pit Hegset, voditelj Fox Newsa koji je imenovan za novog ministra odbrane.

Ako bi planovi narušili odnos između novog predsednika SAD i britanskog premijera Kira Starmera, to ne bi bio prvi put da dođe do tenzija između Trampovog tima i Laburističke partije.

Nekoliko dana pre američkih predsedničkih izbora, Trampova kampanja podnela je zvaničnu pravnu žalbu protiv Laburističke partije, optužujući ih za "očigledno strano mešanje" nakon što su njihovi članovi putovali preko Atlantika kako bi vodili kampanju za njegovu protivkandidatkinju Kamalu Haris.

Nije jasno da li će žalba napredovati nakon Trampove pobede 5. novembra.

Foto: Shutterstock

Zašto će ostrva Čagos biti predata Mauricijusu?

Za malu grupu atola koji zauzimaju nešto više od 50 kvadratnih kilometara u Indijskom okeanu, ostrva Čagos imaju dugu i spornu istoriju.

Prvi stanovnici bili su robovi koje su Francuzi doveli u 18. veku, a teritorija je predata Britancima kao deo Mauricijusa 1814. godine.

Od kasnih 1960-ih do ranih 1970-ih, Čagošani su bili primorani da napuste svoje domove kako bi ustupili mesto američkoj vojnoj bazi na ostrvu Diego Garsija.

Od tada je vođeno nekoliko pravnih sporova između bivših stanovnika arhipelaga i britanske vlade, koja im nije dozvolila povratak.

Iako Mauricijus nikada nije kontrolisao ostrva Čagos kao suverena država – stekao je nezavisnost tek 1968. godine, dok su atoli ostali pod kontrolom Velike Britanije – ta zemlja ih smatra svojim teritorijom.

Uprkos besu konzervativaca zbog jučerašnje najave, pregovori o predaji kontrole nad ostrvima Mauricijusu započeti su dok su konzervativci bili na vlasti.

Međutim, nije jasno ko je tačno pokrenuo proces jer su bivši premijeri i ministri spoljnih poslova upirali prstom jedni u druge.

Džejms Kleverli je juče kritikovao sporazum kao "slab, slab, slab", pre nego što je otkriveno da je on pokrenuo pregovore dok je bio na čelu Ministarstva spoljnih poslova.

Ipak, njegov tim je optužio Liz Tras, rekavši da ga je zamolila da započne pregovore tokom svog kratkog mandata kao premijerka.

Međutim, portparol Liz Tras uzvratio je optuživši tadašnjeg premijera Borisa Džonsona da joj je rekao da pokrene pitanje sa liderom Mauricijusa na COP26 dok je bila ministarka spoljnih poslova, dodajući da je "bila potpuno jasna da nikada nećemo i ne bi trebalo da ustupimo teritoriju".

(Telegraf.rs)