"Molim vas neka ovo prestane, spreman sam da odem": Još jedna evropska zemlja razmatra legalizaciju eutanazije

Engleska i Vels su korak bliže legalizaciji asistirane smrti, a detalji nacrta zakona objavljeni su u utorak.

Prema nacrtu, koji je predložila poslanica Laburističke stranke Kim Lidbarter, očekivani životni vek od šest meseci i mogućnost uzimanja fatalnih droga biće uslovi pod kojima će se razmatrati da li će neko legalno moći da prekine život uz pomoć lekara.

Preporučujemo

Poslanici će o nacrtu zakona glasati 29. novembra.

Ako predlog bude usvojen, amandmani i eventualne izmene biće razmotreni pre nego što se o njemu bude glasalo u Parlamentu Velike Britanije.

Novinari Sky news-a razgovarali su sa ljudima čiji su najbliži umrli pripomognutom smrću, ali i sa onima koji čekaju da ovaj način umiranja postane legalan u njihovoj zemlji.

"Samo gledaš kako se neko raspada ispred tebe"

En je bila talentovana kanuistkinja. Uživala je u pecanju, često je išla na kampovanje sa suprugom Bobom. Međutim, sve se promenilo kada je i njoj i njemu u šezdesetim godinama dijagnostifikovana terminalna bolest.

Njihov zajednički prijatelj Mik rekao je da se En prva razbolela. Zbog teškog neurološkog problema polako su počeli da joj otkazuju organi, imala je ukočenost mišića i konstantno je osećala umor. Lekari su joj rekli da se s tom bolešću živi oko sedam godina i da će na kraju verovatno morati da se hrani pomoću sonde, kako bi sprečila gušenje i infekciju.

Međutim, svega nekoliko meseci nakon što joj je u 67. godini dijagnostifikovana bolest, En nije mogla sama da stoji, da se hrani i oblači, a u toalet je morala uz pratnju.

Mik kaže da se vremenom njeno stanje pogoršavalo i morala je da se sa suprugom preseli u smeštaj u Češiru gde su imali konstantnu medicinsku pomoć. Kada je postalo jasno da nijedan lek ne može da joj olakša život, ona je odlučila da okonča svoj život u Švajcarskoj.

"Bob je bio uništen. Nije mogao da veruje da osoba s kojom je toliko dugo, može samo da se sruši. Osećao se nemoćno. Samo gledaš kako se neko raspada pred tobom", kazao je Mik.

En i Bob su u kliniku u Švajcarskoj zajedno sa još nekoliko prijatelja otputovali 2014. godine.

"Prihvatila je činjenicu da joj nikada neće biti bolje. Borila se koliko je mogla. Bila je do kraja živa duhom. Tog dana je u čaši vode dobila razmućen lek, ona nije bila u stanju da ga popije, pa je samo pritisla dugme nakon čega joj u venu ušao lek", prisetio je Mik.

Pacijent mora sam da uzme čašu i popije da bi se smrt kategorisala kao asistirana, a ne kao eutanazija.

Do Bobove smrti, slično kao kod njegove žene došlo je iznenada.

Njemu je u februaru 2015. godine dijagnostifikovan rak koji pogađa sluzokožu pluća.

"Bol je ubrzo postao neopisiv i mučan, sve što je mogao da radi je da spava. Sedeo je u fotelji i uzimao lekove sve dok se ne onesvesti. Sat vremena mu je nakon lekova bilo dobro, a onda je sve ponovo počinjalo. Bio je iscrpljen", rekao je Mik.

Kada je napunio 68 godina, Bob je doneo odluku da umre na isti način kao i njegova žena.

"Molim vas neka ovo prestane, spreman sam da idem"

Sju Bigerstaf je bila u braku sa Sajmonom 17 godina pre njegove "mučne" smrti u maju 2022.

Par je živeo u Balabegu, selu na ostrvu Man, gde bi pomoć pri umiranju uskoro mogla biti legalizovana.

U aprilu 2021. godine, Sajmon je počeo da čudno pada kada je bio napolju sa svojim psom Elom, i za to je okrivio dugu travu u polju.

Međutim, onda se srušio na poslu i stanje mu se brzo pogoršao. Do trenutka kada je stigao na prvi pregled kod doktora, trebala mu je pomoć da hoda.

Dana 1. jula, postavljena mu je zvanična dijagnoza bolesti motornih neurona (MND), koja pogađa mozak i nerve, i rečeno mu je da je to ekstremno agresivan oblik. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je 65-godišnjak ostao paralizovan od vrata na dole.

"Morate da zamisliti kako je to. Čak i ako vas svrbi, ne možete da se počešate. Morate nekoga da pitate za pomoć", rekla je Sju.

Sajmon je mrzeo to što je ona morala da mu pomaže oko svega, nije želeo da mu ona bude negovateljica.

Par je uložio sve napore da održi neki kvalitet života, kupili su kombi za invalidska kolica kako bi mogli da izlaze zajedno.

"Na kraju mu je bilo previše bolno da čak i sedi i bio je trajno vezan za krevet", kaže Sju.

Simon je tada počeo da dobija užasne bolove u leđima zbog hronične rane i dobio je ozbiljne komplikacije na stomaku.

Sju je na kraju upitala medicinsku sestru šta se dešava s njenim mužem.

"Rekla mi je da mu se koža raspada", priseća se Sju dok joj se oči pune suzama i glas drhti.

Kada mu se stanje dodatno pogoršalo Sajmon je počeo da moli za pomoć.

"Molim vas neka ovo prestane, spreman sam da idem", stalno je govorio.

Medicinska sestra je rekla da bi svako davanje dodatnih lekova protiv bolova Sajmona uvelo u stanje kome.

Poslednjih dana svog života je jedva mogao da komunicira, a onda ju je molio da ga izgladnjuju do smrti.

On je umro od posledica bolesti 22. maja 2022. godine bez asistirane smrti. Njegova supruga Sju, kaže da bi sve bilo lakše da je mogao ranije da ode na dostojanstveniji način.

"Svi koji su protiv nisu videli kako izgleda kada neko tako pati. Ne želim da iko prođe kroz ono kroz šta je Sajmon", rekla je ona.

(Telegraf.rs)