Na Islandu od droge umrlo 56 ljudi, ali stručnjaci veruju da je stvarna cifra veća

Prošle godine na Islandu je 56 osoba umrlo od predoziranja drogama, što je najveći broj od kada je Uprava za zdravstvo počela da vodi evidenciju 2008. Ovo predstavlja povećanje od skoro 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je 35 ljudi umrlo od predoziranja.

U 2021. godini od istog uzroka umrlo je 47 osoba, što je bio najveći zabeležen broj do tada, prenosi "Iceland Review".

Preporučujemo

"Tako je lako izgubiti iz vida ljudska bića iza ove statistike. Ali ovo je, naravno, 56 pojedinaca, 56 porodica. Govorimo o tome da ljudi gube svoju decu, izgube roditelje, braću i sestre", istakla je menadžer projekta za smanjenje štete u Nacionalnoj univerzitetskoj bolnici Kristin Davidsdotir.

Ona je dodala da veruje da podaci osporavaju razmere problema i da je stvarna cifra mnogo veća.

"Na primer, nesreće u kojima su učestvovali ljudi pod uticajem psihoaktivnih supstanci nisu klasifikovane kao povezane sa drogom. Slično tome, samoubistva, iako nisu zvanično povezana sa upotrebom droga, često su indirektne posledice – a postoje i mnogi drugi faktori koji tome doprinose", dodala je.

Prema njenim rečima, ne treba potcenjivati ni "nefatalne efekte" predoziranja.

"Čak i kada životi nisu potpuno izgubljeni, mnogi pojedinci trpe nepovratnu štetu, trajne invalidnosti i druge trajne posledice. Broj pogođenih mladih ljudi je zapanjujući i šokantno je da se više ne radi na podršci ovoj grupi ljudi", upozorila je Davidsdotir.

Kako je preneo islandski javni servis RUV, jedna osoba mlađa od 18 godina umrla je prošle godine zbog upotrebe droga,15 njih starosti od 18 do 29 godina, 23 između 30 i 44 godine, 13 između 45 i 59 godina i četiri između 60 i 74 godine.

Davidsdotir je navela da je zabeležen značajan porast upotrebe teških droga kao što su kokain i oksikontin, posebno među mlađim starosnim grupama.

"Postoje deca znatno ispod zakonske dobi koja već injektiraju drogu", navela je ona i upozorila da društveni sistem nije usklađen kad je reč o ovom problemu.

Dodala je da je najveća prepreka to što pojedini sistemi međusobno ne komuniciraju.

"Imamo sistem socijalne zaštite i zdravstveni sistem – sisteme koji nisu u koordinaciji. Problemi zavisnosti ili mentalnog zdravlja se mogu rešiti, ali društveni sistem nije usklađen. Završite tretman, i šta onda? Da li se vraćate na ulicu, ili vas čeka stambeni prostor? Obično ne", navela je Davidsdotir.

(Telegraf.rs/Tanjug)