Umro "heroj iz Haga": Malo ko se seća ove drame iz 1974, ovaj čovek je uradio nešto što niko nije hteo

Pim Sierks, pilot koji je postao svetski poznat 1974. godine, kada je pristao da avionom iz zemlje izveze opasne japanske teroriste koje su izveli napad na ambasadu Francuske u Hagu, i tako spasi život ambasadora i još desetak talaca.

Tog septembra 1974, na petak 13., tri naoružana člana Japanske Crvene armije (JRA) upala su u ambasadu Francuske u Hagu i za taoce su uzeli francuskog ambasadora Jakova Senarda i deset njegovih saradnika. Njihov cilj bilo je oslobađanje njihovog saborca Itake Furuje, još jednog teroriste iz JRA, koji je od leta bio zatvoren u francuskom zatvoru.

Preporučujemo

Talačka kriza je trajala danima, a teroristi su postavili ultimatum. Zahtevali su slobodan prolaz, milion dolara u gotovini i potpuno napunjen Boeing 707, u kojem bi sa celokupnom posadom i oružjem odleteli.

Francuzi nisu želeli da pregovaraju sa teroristima. Njihov plan je bio da okončaju talačku krizu napadom na ambasadu, ali holandska vlada je bila zabrinuta zbog mogućeg krvoprolića, s obzirom na to da se cela situacija dešavala na manje od 500 metara od sedišta holandskog parlamenta. Ova zabrinutost bila je dodatno pojačana prethodnim napadima JRA, poput terorističkog napada u Tel Avivu 1972. godine, u kojem su teroristi ubili 26 osoba na međunarodnoj aerodromu​.

Foto: Wikimedia/Bert Verhoeff for Anefo

Tadašnji premijer Holandije, Jop den Ul, uspeva da ubedi svog francuskog kolegu, da promeni mišljenje. Kao rezultat toga, Francuska pušta Furuja, a on leti privatnim avionom ka Šipholu. Takođe, Pariz obezbeđuje Boeing 707 kompanije Air France, ali bez posade, što je razljutilo holandse zvaničnike. Francuski piloti su dovezli avion u nedelju i potom se vratili u Pariz.

U noći između ponedeljka i utorka, japanski teroristi prihvatili su ponudu holandske vlade: 300.000 dolara u gotovini, polazak sa aerodroma Šiphol u Boingu sa Furujom i posadom. Zauzvrat, teroristi moraju da oslobode sve taoce i predaju svo naoružanje, osim dva pištolja.

"Ako mora, mora"

Talačka kriza, koja je danima držala Holandiju i svet u napetosti, bližila se kraju. Ipak, još jedan bitan detalj je trebalo rešiti - naći nekog ko će se odvažiti da upravlja Boingom u kom su četvorica opasnih terorista, bez da zna njihovu destinaciju.

Iako je pilot Pim Sierks inicijalno oklevao da preuzme zadatak, on na kraju prihvata, iako je bio planirao let za Njujork.

"Ako mora, mora", rekao je Sierks kada je shvatio da nema izbora.

On je potom tražio od vlade da mu barem saopšte destinaciju kako bi mogao da se pripremi za let, izraučunao koliko goriva je potrebno i kada treba da poleti. Na kraju je predložio da, ako to bude potrebno, ode sam do ambasade i pita teroriste gde žele da idu. Nakon početne nesigurnosti, vlada se složila sa njegovim predlogom.

Iako je Sierks znao da su Japanci na početku otmice upucali tri policajca i dvoje teško ranili, smiren je i bez kaputa krenuo ka ambasadi Francuske. U ruci je nosio samo jedno - svoju pilotsku dozvolu.

"Morao sam Japancima da pokažem da sam zaista pilot", prisećao se ranije Sierks tog dramatičnog utorka, kada je išao sa teroristima da pregovara njihovo bekstvo iz zemlje.

Kako je zadobio poverenje terorista?

Kada je stigao do ambasade, uspeo je da šokira teroriste i zadobije njihovo poverenje.

"Rekao sam vođi japanskih otmičara: ‘Zdravo, ja sam Pim Sierks, ja sam vaš kapetan i odvešću vas gde god želite.’ Ispružio sam ruku da se rukujemo, ali terorista je imao rukavice. Hteo je da ih skine – mislim iz neke japanske pristojnosti – ali to mu nije išlo. Bilo je to ogromno natezanje da skine rukavicu. Zbog toga je, nesvesno, ispao veoma nespretan. Nisam ništa rekao, samo sam čekao dok nije oslobodio ruku i na kraju  smo se rukovali. Od tog trenutka stvorilo se poverenje između mene i Japanca. Bar sam mogao da se ponašam što normalnije, uprkos tome što sam imao posla sa teroristima koji su već danima držali francuskog ambasadora kao taoca. Morao sam da im obećam da ću čuvati njihovu destinaciju u tajnosti. Pokazao sam im poštovanje, i to je ostavilo utisak", pričao je Sierks.

Mediji su tada izveštavali da je pilot kompanije Transavia tokom razgovora sa teroristima "bio samo malo mudriji", ali Sierks je već tada znao da Japanci žele da pobegnu u Aden, glavni grad Južnog Jemena. O destinaciji je rekao rekao samo premijeru Den Ulu.

Još te iste večeri, 100 sati nakon početka otmice, japanski teroristi napuštaju ambasadu i putuju sa šest talaca – među kojima je i dalje ambasador – u policijskom kombiju prema Šipholu. Taoce koji su bili previše slabi su ostavili u ambasadi. Prilikom ulaska u vozilo, teroristi su razbili sve prozore kao meru predostrožnosti od mogućeg napada suzavcem.

"Taoci za posadu"

Šiphol i okolni putevi bili su hermetički zatvoreni. Obični putnici su žurno evakuisani, a svi letovi su otkazani. Vojska je bila u pripravnosti i nadgledala ceo aerodrom, na kojem je Sierks već čekao sa još dvojicom članova posade, Rudom van der Zvalom i Bernijem Najtom.

Sedeli su u kokpitu Air France Boeinga 707, sa kojim je prethodno, iz predostrožnosti, izveo probni let kroz gustu maglu. Sierks se ranije prisećao da je njegov šef, direktor Transavia Džon Blok, neposredno pre dolaska Japanca na Šiphol bio veoma ljut.

Uprkos dogovoru sa teroristima, nekoliko policajaca sa pištoljima postavilo se preblizu avionu.

Blok je zahtevao da sklone policajce, jer je strahovao da si se mogao ponoviti teroristički napad iz Minhena,  kada su palestinski teroristi izveli napad na izraelski tim tokom Olimpijskih igara.

Egipatski ambasador došao je kao posrednik na Šiphol. Posada aviona se menja za pet talaca. Kao šesti i poslednji, francuski ambasador Senard je razmenjen za Furuja, koji, prema dogovoru, nosi torbu sa dokumentima i 300.000 dolara otkupnine.

Sierks je sve ovo posmatrao iz kokpita. Kada su teroristi, osim dva revolvera, predali sve svoje oružje na, ukrcali su se u avion. Pri ulasku, Furuja je jedini pružio ruku kapetanu. Kada su svi ušli, Sierks je sam zatvorio vrata, jer stjuardesa nije bilo na ovom letu.

"Neposredno pre polaska, ipak je moglo da dođe do problema. Jedan od Japanaca je ušao u kokpit i rekao da, ako želimo da idemo u WC, moramo to prvo da prijavimo njima. Tada sam mu rekao: ‘Dragi čoveče, letećemo što normalnije moguće i neću te obavestiti kad moram da idem u WC. Mi se ne bavimo takvim glupostima. Samo imaj na umu da rupa u trupu na 35.000 stopa visine nije baš najsjanija ideja.’ Teroristi su upozoreni, jer je bilo jasno da je pucanje na toj visini opasno”, prisetio se Sierks u intervjuu koji je dao nekoliko meseci pred smrt.

Održao obećanje dato teroristima

Sierks je tad rekao i kako je let sa teroristima zapravo bio "vrlo obična vožnja"... Umorni Japanci su spavali na velikoj hrpi jastuka u prolazu. Njihovi pištolji su uredno bili rastavljeni na preklopnim stolovima.

Kada se za to saznalo, bilo je političara koji su govorili da je posada u Boingu trebalo da savlada teroriste. Sierks je rekao da to nisu učinili jer je dao obećanje teroristima.

"Atmosfera u avionu bila je mirna, i to mi je bilo najvažnije tokom leta. Rud, moj kopilot, čak je namazao kremu na ispucale usne jednog od terorista”, prisetio se Sierks.

Japance je na aerodromu u Adenu sačekalo veliko razočarenje.

"Mislili su da će biti dočekani kao heroji, sa 300.000 dolara u džepu i sa Furujom. Ali, Južni Jemen ih nije hteo. Nisu smeli da izađu iz aviona, nisam ni ja. Samo moj inženjer leta je mogao da izađe na trenutak da proveri kako ide dopunjavanje gorivom. Jedan od Japanaca je tada ušao u kokpit i rekao mi: ‘Kapetane, ovo je veliki neuspeh, možete li da me ubijete, molim vas?’ I dao mi je svoj pištolj. Objasnio sam mu da ja ne radim takve stvari i da to nije moj zadatak. Ali ako želi da se ubije, može to da uradi pozadi, u jednom od toaleta”, pričao je Sierks.

Svestan da su teroristi upali u očaj, u trenutku nije znao šta da radi i kuda da ide.

"Razmišljao sam gde bi ove teroriste dočekali. Oni nisu mogli da smisle ništa. Naravno, nisam razumeo japanski, ali sam povremeno čuo ime tadašnjeg palestinskog lidera, Jasera Arafata. Tada sam predložio Damask. To im se svidelo. Tadašnji ministar spoljnih poslova Holandije Van der Stoel je tada dogovorio da možemo da letimo preko Saudijske Arabije i da ipak možemo da sletimo u Damask. Ali, do tada su i u Izraelu postali svesni situacije. Tamo su se bojali da će ti Japanci pokušati da se sruše na neki grad, zajedno sa avionom. Izraelska vazduhoplovna vojska je već bila spremna da obori Boing zbog eventualne pretnje. Van der Stoel je uspeo da odvrati Izrael, tako da smo mogli relativno nesmetano da letimo do Damaska", ispričao je Sierks.

Kako je izgledao oproštaj od terorista?

U sirijskoj prestonici, Sierks predaje otkupninu za francuskog ambasadora. Kao znak zahvalnosti, teroristi poklanjaju posadi "suvenir". Sierks dobija džepni vojnički nož. Nakon toga, teroristi silazi iz aviona i beže.

Premijer Den Ul je, uprkos osećaju zahvalnosti zbog uspeha misije, bio veoma ogorčen.

"Sad ti zločinci odlaze tim avionom. Mogli smo ih očistiti sa piste. Mogli smo da sprečimo njihov beg, ali ne bez ugrožavanja posade. Da smo ih izbacili nekim trikovima, nakon dogovora sa teroristima, to bi značilo da bi takvi dogovori u budućnosti bili nemogući u drugim zemljama", rekao je ranije premijer.

Nakon noćenja u Damasku, Sierks se vratio francuskim Boingom na Šiphol. Tokom leta – negde iznad Grčke, kako on misli – već ga upozoravaju piloti KLM-a na to šta ga čeka na Šipholu.

Sierks, sa brkovima, pita i dobija dozvolu da preleti nisko blizu kontrolnog tornja. Desetine hiljada ljudi, među kojima i njegovo troje dece ga pozdravlja aplauzima kada izlazi kao prvi od tri člana posade.

(Telegraf.rs)