Ovo je Trampov plan za Ukrajinu? "Ako im se ne sviđa, imamo i drugu varijantu"

Iako će u Ovalni kabinet Bele kuće ući tek za dva i po meseca, već su počele analize može li Donald Tramp ispuniti predizborna obećanja i doneti mir Ukrajini i Bliskom istoku.

Prema pisanju The Wall Street Journal, koji se poziva na izvore bliske Trampu, navodi da savetnici novoizabranog predsednika nude zamrzavanje rata duž prve linije, konsolidaciju okupiranih teritorija za Rusiju, demilitarizovanu zonu i zaustavljanje integracije Kijeva u NATO na 20 godina.

Preporučujemo

Dakle, Trampovi savetnici bezuslovno preporučuju zamrzavanje sukoba, prepuštanje približno 20 posto teritorija Ukrajine Rusiji i "privremeno obustavljanje" pokušaja Kijeva da se pridruži NATO-u.

Postoji i varijanta u kojoj bi Ukrajina obećala da neće pokušavati da uđe u NATO najmanje 20 godina, a u zamenu bi Sjedinjene Države nastavile da je snabdevanju oružjem, prenosi Jutarnji pisanje WSJ.

Takođe, nakon zamrzavanja duž linije fronta predlaže se uspostavljanje demilitarizovane zone dužine približno 1200 kilometara, između trupa Ukrajine i Ruske Federacije.

Za sada nije jasno ko će to kontrolisati, ali razmatra se mogućnost angažovanja mirovnih snaga bez učestvovanja američkih trupa i bilo kojih struktura koje one finansiraju, uključujući UN.

"Možemo pružiti obuku i drugu potporu, ali na terenu treba da budu Evropljani. Nećemo slati Amerikance da održavaju mir u Ukrajini i nećemo plaćati. Neka to rade Poljaci, Nemci, Britanci i Francuzi", rekao je jedan od članova Trampovog tima.

Ali i CNN je objavio da će Donald Tramp pokušati da okonča ratove na Bliskom istoku, i to već pre svoje inauguracije 20. januara 2025. godine, a to je izjavio bivši izraelski diplomata Alon Pinkas. Prema njegovim rečima, Tramp će od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua tražiti da proglasi pobedu nad Hamasom i Hezbolahom, a zatim da sklopi dogovor preko posrednika.

CNN je citirao i zvaničnika Palestinske nacionalne inicijative Mustafu Bargutija koji takođe misli da Tramp "neće tolerisati ratove u obliku u kojem se događaju" te da će se "Netanjahu suočiti s puno čvršćim predsednikom od onoga na kojeg je navikao".

Međutim, Barguti je dodao da to neće puno promeniti Palestince "jer su obe administracije bile potpuno pristrane prema Izraelu" te da postoji bojazan da će Tramp dopustiti Izraelu da aneksira delove Zapadne obale, što bi značilo "kraj dvodržavnog rešenja".

Foto: Tanjug/AP

U pobedničkom govoru Donald Tramp je izjavio: "Idemo da završim beskonačne ratove i donesem mir!"

To bi mogla postati buduća agenda spoljne politike SAD. On je kao predsednik 2020. godine započeo povlačenje snaga iz Avganistana, koje se 2021. godine pretvorilo u gotovo pa paničan beg pred talibanima.

Tramp puno toga meri novcem, a između 2001. i 2021. Sjedinjene Američke Države je avganistanska kampanja koštala više od 2.000 milijardi dolara, a verovatno i više. Za vreme njegovog mandata u Iraku je ostalo stacionirano svega 5000 američkih vojnika, dok ih je za vreme Baraka Obame bilo 80.000, a u eri Džordža Buša 200.000, ali tada je trajao rat sa sunitskim gerilcima, kao i krvave bitke poput onih u Faludži.

Međutim, barem dve Trampove odluke bile su katastrofalne. Za vreme svog prvog mandata Tramp je priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, iako je istočni deo predviđen za prestolnicu palestinske države, a protivno međunarodnom pravu priznao je i izraelski suverenitet nad Golanskom visoravni. Evropska unija ne priznaje ni jedno ni drugo.

Na globalnom nivou još teži problem izazvala je njegova odluka iz 2018, kada je povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma s Iranom koji je krajem 2015. bio sklopljen nakon više od dvanaest godina međunarodnih pregovora. Bio je uveren da može ispregovarati "bolji dogovor" od svog prethodnika Baraka Obame.

Ali njegova politika "maksimalnog pritiska" na Iran bila je neuspešna. Godinu dana nakon povlačenja SAD-a iz ugovora Iran je takođe počeo postupno da se povlači iz svojih obaveza iz sporazuma. Danas je zemlja bliža izradi nuklearne bombe nego ikad i u čvrstom zagrljaju s Rusijom.

Donald Tramp i Vladimir Putin Foto: Tanjug/AP

Što se tiče Ukrajine, tamošnji prilično uticajni portal Strana je zaključio da, ako Sjedinjene Države žele da okončaju rat uz postojeću liniju fronta, postoji 80-postotno garancija da će se to dogoditi. Ni ukrajinske vlasti ni Evropa neće moći da se odupru volji Vašingtona jer Ukrajina u potpunosti zavisi od pomoći Vašingtona i nije u poziciji da insistira na nemogućim uslovima. A na Rusiju bi, ako uspori taj proces, Amerika mogla da pokuša da utiče preko Kine i drugih zemalja globalnog juga koje su zainteresovane za što brži završetak rata.

Međutim, unutar Republikanske stranke postoji jaka ratna struja koja zagovara nastavak čvrste politike prema Rusiji. Reč je o grupaciji koja je povezana s američkim vojno-industrijskim kompleksom, kao i s naftnim i gasnim biznisom, koji direktno profitiraju od rata u Ukrajini.

Ta grupacija će pokušati da uveri Trampa da je rat "dobar posao", budući da je Amerikancima omogućio da osvoje evropsko tržište nafte i gasa, istiskujući Ruse. Osim toga, rat u Ukrajini veže Evropu za Sjedinjene Države, čineći EU zavisnom od američkih odbrambenih garancija. Istovremeno slabi dva glavna američka ekonomska konkurenta: Evropu (zbog razaranja veza s Ruskom Federacijom) i Kinu (zbog činjenice da je sada Amerikancima lakše da proguraju trgovinska ograničenja protiv Kine u EU).

Međutim, ustraje li Tramp na mirovnoj inicijativi, Vladimir Putin neće odbiti njegove predloge ako stignu, nego će ući u pregovore da bi se postigli najbolji uslovi prekida vatre za Rusku Federaciju. Konačno, okončanje rata pod uslovima održavanja ruske kontrole nad ogromnim okupiranim područjima Ukrajine bilo bi zapravo velika pobeda za Rusiju, pogotovo ako se uzme u obzir da je za nju sve moglo završiti puno gore, navodi Strana ono čega se najviše plaše u Kijevu.

(Telegraf.rs)