Koliku zapravo moć uopšte ima predsednik Amerike: Zašta su se borili Tramp i Kamala

Američki politički sistem je osmišljen sa zaštitnim mehanizmima protiv autoritarizma, ali koliko su ti mehanizmi zapravo efikasni?

Kada su osnivači SAD uspostavili Ustav, težili su da ograniče moć predsednika - prekidajući s tradicijom monarhije, prenosi "Euronews".

Preporučujemo

Na dan izbora, više od 200 godina kasnije, ove strukture i dalje postoje, a vlada SAD je podeljena na tri grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Zakonodavna grana obuhvata Kongres, koji se sastoji od Predstavničkog doma i Senata, dok sudska grana uključuje Vrhovni sud i sistem saveznih sudova. Izvršna grana uključuje predsednika, potpredsednika i kabinet.

Predsednik SAD nije samo šef države, već i vrhovni komandant oružanih snaga. Takođe je odgovoran za sprovođenje zakona koje donosi Kongres, u čemu mu pomaže kabinet, čije članove on ili ona postavlja.

Predsednik ima ovlašćenje da uloži veto na zakone koje usvoji Kongres, iako zakonodavna grana može nadjačati ovaj veto dvotrećinskom većinom u oba doma.

Pored toga, predsednik SAD može pomilovati za federalne zločine, potpisivati međunarodne sporazume (koje ratifikuje Senat) i izdavati izvršne naredbe.

Izvršna naredba predstavlja nalog predsednika, ali one nisu predviđene da uvode nove zakone ili krše postojeće zakonodavstvo. Ove naredbe mogu biti pravno osporene ako krše Ustav.

Vanredna ovlašćenja

Govoreći o predsedničkim ovlašćenjima, Donald Tramp je podigao tenzije kada je nagovestio da bi bio "diktator" samo prvog dana eventualnog drugog mandata.

Oponašajući razgovor s voditeljem "Fox Newsa", Tramp je rekao:

"Nećeš biti diktator, zar ne? Rekao sam: Ne, ne, ne, osim prvog dana. Zatvaramo granicu i krećemo s bušenjem, bušenjem, bušenjem. Posle toga, nisam diktator".

Tramp je sugerisao da bi samo prvi dan prekršio ograničenja i kontrole kako bi ojačao granicu između Meksika i SAD. Iako je termin "diktator" upotrebljen u šali, Tramp je već testirao granice predsedničkih ovlašćenja.

Tokom svog prvog mandata, republikanski kandidat je preusmerio vojna sredstva za izgradnju delova zida na granici s Meksikom.

To je usledilo nakon što je Kongres odbio da odobri tražena sredstva, što je nateralo Trampa da proglasi vanredno stanje kako bi zaobišao ovu odluku.

Tada su predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi i senator Čak Šumer izjavili da je to "otimanje moći od strane nezadovoljnog predsednika, koji je izašao izvan okvira zakona kako bi postigao ono što nije uspeo u ustavnom zakonodavnom procesu".

Savezni apelacioni sud je 2020. godine presudio da je ovaj potez Trampove administracije bio nezakonit. U drugom primeru, Tramp je vršio pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da istraži njegovog političkog rivala, sadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena, i njegovog sina.

Takođe je insistirao da Ministarstvo pravde istraži osobe koje smatra političkim neprijateljima, uključujući bivšu republikansku poslanicu Liz Čejni i izborno osoblje.

Američka "Knjiga Sudnjeg Dana"

Neformalno nazvani "Američka knjiga Sudnjeg Dana", Predsednički dokumenti o vanrednim akcijama (PEAD) sadrže izvršne naredbe, proglase i poruke Kongresu koje su pripremljene u anticipaciji vanrednih situacija.

Sadržaj ovih dokumenata nije dostupan javnosti ili Kongresu, već se deli samo po potrebi.

Tokom Trampovog prvog mandata, magazin "Time" je izvestio da je osoblje za nacionalnu bezbednost sprečavalo predsednika da sazna "pun opseg ovih interpretacija predsedničkih ovlašćenja, u strahu da će ih zloupotrebiti", navodeći intervjue sa zvaničnicima nacionalne bezbednosti.

Važno je napomenuti da su granice imunosti američkog predsednika takođe evoluirale od tada.

Ranije ove godine, Vrhovni sud je presudio sa šest glasova prema tri da predsednici mogu zahtevati određeni stepen imuniteta od krivičnog gonjenja povezanog s radnjama preduzetim tokom mandata.

Prema anketi PBS objavljenoj u aprilu, samo oko dvoje od deset Amerikanaca smatra da bi bilo "dobro" da sledeći predsednik može menjati politiku bez konsultacija s Kongresom ili sudovima.

Ipak, skoro šest od deset republikanaca smatra da bi bilo dobro da Tramp ima ovakvu moć ako bude ponovo izabran.

Da kandidat Demokratske partije bude ponovo izabran četiri od deset pristalica ove stranke misli da bi bilo pozitivno i da on može delovati unilateralno.

Iako zaobilaženje Kongresa može poboljšati efikasnost, zakonodavna grana predstavlja zaštitni mehanizam protiv zloupotrebe moći.

Sve najnovije informacije o današnji predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama pratite na našem blogu.

(Telegraf.rs)