Kako bi Trampova pobeda uticala na Srbiju: Ove odluke u njegovom prvom mandatu nisu bile povoljne

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost smatra da je razumljivo da najveći broj Srba navija za pobedu republikanskog kandidata Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, zbog nezadovoljstva tretmanom koji Srbija i srpski narod ima.

Barac je za Tanjug ocenio da, iako srpski narod, zbog neadekvatnog tretmana, uglavnom podržava one koji najavljuju da će doći do promena u ustaljenim spoljnopolitičkim pravcima, kao što je Tramp, to nije u potpunosti tačno jer ni prethodni Trampov mandat nije bio u potpunosti povoljan za Srbiju.

Preporučujemo

On smatra da su ovi predsedsednički izbori najneizvesniji izbori u Americi, zato što su prethodni završeni na način koji ne odslikava demokratska načela i normalnu tranziciju vlasti, već je bilo turbuletno u promeni vlasti.

"Iz takvih izbora ulazimo u novi izborni proces gde je društvo još podeljenije, gde su strane izabrane davno i gde se nekako čini da nema razumevanja ni sa jedne ni sa druge strane, što stvara situaciju sa tenzijama. Verujem da će sve ipak proći normalno, da će se priznati pobeda ili poraz i sa jedne i sa druge strane", kaže Barac.

On je dodao da je najznačanija prednost kandidatkinje demokrata Kamale Haris na izborima faktor iznenađenja, s obzirom na to da je ona ušla na pola trke i uspela da nadokandi indeksne poene u kojima je američki predsednik Džoezf Bajden bio u zaostatku.

Kao prednost Haris on je naveo i to što je znantno vitalnija i skoncentrisanija.

"Tramp ima snažnu podršku i snažan kult u okviru SAD kao neko ko može ponovo da učini Ameriku velikom i da joj vrati onu ulogu koju je imala u svetu", rekao je Barac i dodao da na taj način on ima pristalice koje su spremne da ga podrže, na osnovu čega Tramp veruje da će biti predsednik.

Naime, bivši američki predsednik i sadašnji kandidat Donald Tramp je neko ko u najmanju ruku ima skepse prema evropskim saveznicima - u svom mandatu na čelu Amerike kritikovao je evropske članice NATO kada se radi o nivou njihove potrošnje na odbranu, a na jednom od ovogodišnjih mitinga je spomenuo da one koji ne troše dovoljno ne bi branio ako bi bili napadnuti.

Protivio se daljoj izgradnji Severnog toka koji bi gasno povezao Rusiju sa Nemačkom i drugim evropskim državama.

Na vlasti je započeo trgovinski rat sa Kinom i sa Evropskom unijom. Između 2016. i 2020. Trampova administracija je uvela carine na niz evropskih proizvoda, uglavnom kao odgovor na sporove oko Erbasovih subvencija i poreza na digitalne usluge EU. Pogođena roba uključivala je avione Erbas (sa carinama do 15 odsto), kao i poljoprivredne proizvode poput francuskog vina, italijanskog sira, španskih maslina i škotskog viskija, koji su oporezovani po 25 odsto. Evropski čelik i aluminijum su se suočili sa carinama od 25 i 10 odsto, dok su luksuzna roba i određeni industrijski proizvodi, poput mašina i odeće, takođe bili na meti.

Sličan scenario je moguć i ukoliko Donald Tramp bude reizabran, te je razumljivo zašto evropske države ne žele reprizu ove četvorogodišnje epizode. U svojoj kampanji republikanski kandidat je najavljivao da će uvesti carine praktično na svu uvoznu robu, te će to pogoditi i države poput Srbije, iako su SAD relativno mali trgovinski partner naše države. Ipak, trebalo bi naglasiti da na pojedine crne tačke iz vremena njegovog mandata se nije moguće vratiti. Za početak preko 2/3 evropskih država članica NATO troše preko 2 odsto BDP-a na odbranu koliko je Tramp zahtevao. Osim samog iznosa, značajan deo te nove potrošnje ide i na nabavku naoružanja upravo od američkih industrijskih giganata u sferi vojske. Teško je očekivati da će u toj sferi Donald Tramp eskalirati situaciju, ako recimo Nemačka i Poljska kao najveći novi potrošači kupuju značajne količine baš američkog arsenala.

(Telegraf.rs/Tanjug)