Putin neće za pregovarački sto bez obzira ko pobedi na izborima u Sjedinjenim Državama

Američka politika je na raskrsnici, ali to neće nužno značiti prekretnicu u mirovnim pregovorima, navode analitičari i dodaju da je to zato što ništa ne sugeriše da je Rusija spremna da dođe za pregovarački sto, bez obzira ko završi u Beloj kući, piše CNN.

''Rusija kao jastreb posmatra američku politiku'', bila je poruka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog novinarima prošle nedelje u Kijevu, dok je odgovarao na pitanje o spremnosti Moskve da pregovara.

Preporučujemo

"To zavisi od izbora u Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je on.

Ako bude izabrana, očekuje se da će kandidatkinja demokrata Kamala Haris u velikoj meri nastaviti politiku administracije aktulnog predsednika SAD Džozefa Bajdena, koja je podržavala Ukrajinu uprkos nekim tačkama trvenja, poput upotrebe zapadnog oružja za napad duboko u terotoriju Rusije.

Zauzimajući drastično drugačiji stav, kandidat republikanaca Donald Tramp je sugerisao da će prekinuti podršku ratnim naporima Kijeva i ustvrdio da bi mogao da reši rat "u jednom danu", navodi CNN.

Uslovi mirovnog plana koji je izneo njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens upadljivo su slični listi želja predsednika Rusije Vladimira Putina, ocenjuje američka televizijska mreža.

"Šta Tramp misli da može da uradi, kakvu polugu ima, u ovom trenutku nije jasno, ali ne mislim da je to brz proces", rekao je Tomas Grejem, ekspert za spoljnu politiku i istaknuti saradnik Saveta za spoljne odnose.

Smanjenje američke pomoći moglo bi da se u velikoj meri odrazi na bojno polje, naveli su eksperti.

Sa bilo kojim od potencijalnih predsednika, Putin će nastojati da iskoristi ono što vidi kao političku disfunkciju u SAD, kao i "pukotine u zapadnom jedinstvu", rekao je Grejem za CNN.

Te pukotine bi mogle doći u obliku Trampove administracije koja smanjuje američku pomoć i preuzima manju ulogu u NATO ili podeljenog američkog Kongresa, između ostalih faktora.

Finansijski pritisci na evropske saveznike, takođe, igraju ulogu, kao i razdori u NATO-u, sa proruskim rukovodstvima u državama članicama kao što su Mađarska i Slovačka, navodi CNN.

"Odsustvo zapadnog jedinstva, odsustvo jasne demonstracije da Zapad i Ukrajina imaju zajedničku viziju onoga što pokušavaju da postignu...Putin nema razloga da preispituje šta radi u Ukrajini u ovom trenutku", istakao je Grejem.

Obim rata je, takođe, prevelik za jednostavne pregovore Moskve i Kijeva, kažu stručnjaci. Oni tvrde da je to mnogo širi sukob između Rusije i Zapada.

Za Putina, "Ukrajina je samo sredstvo za postizanje cilja, a cilj je dalje ograničavanje uticaja SAD u međunarodnim poslovima", rekao je Džon Lof, saradnik u Programu za Rusiju i Evroaziju u londonskom istraživačkom centru Četem haus.

"Kada mu Trampovi savetnici objasne šta se zaista dešava ovde i činjenicu da je Kina odigrala ključnu ulogu u održavanju sposobnosti Rusije da nastavi da vodi ovaj rat…on će možda iznenada veoma snažno osetiti da nije tako raspoložen prema Putinu'', rekao je Lof i dodao da će Peking sve ustupke doživljavati "kao dalji pokazatelj slabosti SAD".

To se kosi sa Trampovom oštrom retorikom o pretnji koju predstavlja Kina. U međuvremenu, Zelenski nastavlja da poziva na podršku obe strane.

Ako Tramp "samo želi da natera Ukrajinu da odustane od svega i tako postigne dogovor sa Rusijom, mislim da to nije moguće", rekao je Lof.

(Telegraf.rs/Tanjug)