Aparat koji imaju mnoge kuće u Srbiji štetan po zdravlje: Nova studija pokazala da skraćuje život

Aparat, koji imaju mnoge kuće u Srbiji štetan po zdravlje, pokazuje najnovija studija. Šporet na plin ubije svake godine 40.000 ljudi u Evropi zbog isparenja štetnih materija koja ulaze u pluća, navodi se izveštajima, prenosi Guardian.

Šporeti na plin izbacuju štetne gasove povezane sa bolestima srca i pluća, ali stručnjaci upozoravaju da je javnost malo svesna o njihovim opasnostima. U proseku, korišćenje šporeta na gas "skida" skoro dve godine života osobe, prema studiji domaćinstava u EU i Velikoj Britaniji.

Preporučujemo

"Veličina problema je mnogo gora nego što smo mislili", kaže vodeći autor studije Huana Marija Delgado-Saborit, koja vodi istraživačku laboratoriju na Univerzitetu "Jaume I" u Španiji.

Istraživači su pripisali 36.031 ranu smrt svake godine plinskim šporetima u EU, a još 3.928 u Velikoj Britaniji. Kažu da su njihove procene konzervativne jer su uzeli u obzir samo zdravstvene efekte azot-dioksida (NO2), a ne i drugih gasova kao što su ugljen-monoksid i benzol.

"Daleke 1978. prvi put smo saznali da je zagađenje NO2 mnogo veće u kuhinjama koje koriste gas nego električne šporete. Ali tek sada smo u mogućnosti da odredimo broj života koji je prekinut”, tvrdi Delgado-Saborit.

Svako treće domaćinstvo u EU kuva na gas, što je porast na 54% domaćinstava u Velikoj Britaniji i više od 60% u Italiji, Holandiji, Rumuniji i Mađarskoj. Šporeti sagorevaju fosilni gas i izbacuju štetne supstance koje oštećuju disajne puteve, navodi Guardian.

Izveštaj, koji je podržala Evropska fondacija za klimu, temelji se na prošlogodišnjem istraživanju koje je merilo kvalitet vazduha u kućama kako bi se otkrilo koliko kuvanje na plin povećava zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru. Ovo je omogućilo naučnicima sa Univerziteta "Jaume I" i Univerziteta u Valensiji da utvrde odnose između unutrašnjeg i spoljašnjeg zagađenja vazduha prilikom kuvanja na plin i mapiraju izloženost NO2 u zatvorenom prostoru.

Zatim su primenili stope rizika od bolesti, dobijene iz studija o spoljašnjem zagađenju NO2, da bi utvrdili broj izgubljenih života.

"Glavna nedoumice je da li se rizik od umiranja sa NO2 na otvorenom može primeniti na unutrašnji NO2 od kuvanja na plin“, rekao je Stefen Loft, stručnjak za zagađenje vazduha sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji nije bio uključen u istraživanje, dodajući da je to "fer pretpostavka i potrebna za procenu".

Rezultati su u skladu sa studijom u SAD u maju, koja je otkrila da peći na gas i propan doprinose do 19.000 smrtnih slučajeva odraslih svake godine.

EU je ovog meseca pooštrila pravila o kvalitetu vazduha na otvorenom, ali nije postavila standarde za kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Evropska alijansa za javno zdravlje (EPHA) pozvala je kreatore politike da postupno ukinu plinske šporete postavljanjem ograničenja emisija, nudeći novac za prelazak na čistije šporete i prisiljavajući proizvođače da etiketiraju štednjake sa njihovim rizicima od zagađenja.

"Predugo je bilo lako odbaciti opasnosti plinskih šporeta. Poput cigareta, ljudi nisu mnogo razmišljali o uticaju na zdravlje – i, poput cigareta, plinski štednjaci su mala vatra koja ispunjava naš dom zagađenjem“, rekla je Sara Bertuči iz EPHA.

Ljudi se delimično mogu zaštititi od isparenja prilikom kuvanja otvaranjem prozora kada kuvaju i uključivanjem aspiratora.

Delgado-Saborit je rekla da su ona i njen suprug odrasli u domovima u kojima se kuvalo na električnim šporetima, što je "čistije, bezbednije i zdravije“, ali su se kasnije preselili u dom sa šporetom na plin.

"Sada smo usred nekih poboljšanja u kući i odbrojavam dane kada ću ugraditi nove električne ploče za kuvanje u moju kuhinju“, rekla je ona.

(Telegraf.rs)