Naučnici upozoravaju! Nova, ozbiljna epidemija pred vratima: "Ne želimo da širimo paniku, ali..."

U svetlu sve većeg broja virusnih interakcija između životinja i ljudi, ugledni infektolog dr Vajs istakao je da bi novo pandemijsko širenje virusa moglo biti pred vratima, ali da to ne znači nužno posledice slične pandemiji koronavirusa. Upozoravajući na mogućnosti, stručnjak je naglasio da "nikako ne želi da širi paniku", ali da je važno biti informisan i spreman.

Virus se konstantno menja: pandemijski potencijal influenca virusa

Vajs je objasnio da influenca virus ima mogućnost da pogađa više različitih vrsta – ptice, svinje, ljude – zbog čega stalno evoluira.

Preporučujemo

"Može se desiti da se pojavi novi virus koji sadrži delove različitih influenza virusa iz raznih životinjskih vrsta, a koji je zarazan za ljude i za koji imuni sistem nije pripremljen", rekao je on. Takva promena mogla bi izazvati novu ozbiljnu epidemiju ili čak virus sa pandemijskim potencijalom.

Slučajevi ptičjeg gripa kod ljudi: 50% infekcija završava smrću

Ptičji grip, jedna od varijanti influenca virusa, već predstavlja svojevrsnu "tihu pandemiju" koja se širi Evropom i pretežno pogađa ptice. "Milioni ptica su pogođeni, a mnoge uginu," napominje Vajs. Istovremeno, registrovano je nekoliko stotina slučajeva među ljudima koji su imali blizak kontakt sa zaraženim pticama, a smrtnost među njima iznosi oko 50%. Iako direktan prenos sa čoveka na čoveka još nije zabeležen, Vajs navodi da se prenos može dogoditi preko domaćih životinja, kao što je bio slučaj sa farmama u SAD gde su se zaraze širile kontaktom sa kravama.

"Racionalni pristup i diskusija zasnovana na činjenicama su ključni"

Kako bi se predupredile eventualne negativne posledice, Vajs apeluje na objektivnu raspravu bez preterivanja i traganja za krivcima. On naglašava da mere poput zatvaranja škola nisu neophodne ako se situaciji pristupi racionalno i sa činjenicama u prvom planu, prenosi Korone.

Globalizacija i klimatske promene doprinose širenju zaraznih bolesti

Globalizacija, sve veća mobilnost, putovanja u udaljene oblasti i klimatske promene takođe doprinose pojavi novih zaraznih bolesti u Evropi, pa i u Austriji.

"Ranije nismo imali ovakvo okupljanje zaraznih bolesti na tlu Evrope," upozorava Vajs, dodajući da se krpelji i komarci šire ka severu zbog porasta temperatura, prenoseći i stare i nove patogene.

Tokom leta sve veći rizik od zaraznih bolesti

Stručnjak takođe prognozira porast broja zaraznih bolesti tokom letnjih meseci.

"Spektar infekcija je širi, i očekuje se da će toplija leta dodatno povećati rizik", izjavio je Vajs, ukazujući na sve veću potrebu za zdravstvenom pripravnošću u Evropi.

(Telegraf.rs)