Izbori u Americi: U senci trke za predsednika odigravaju se ljute bitke za kontrolu ostalih centara moći u SAD

Izbori u Americi privlače pažnju čitavog sveta. Ali, pored bitke da li će pobediti Kamala Haris ili Donald Tramp, vodi se i još jedna koja će odlučiti ne samo u kom smeru će se kretati najmoćnija država na svetu, već i ostatak planete. U pitanju je bitka za Kongres i Senat SAD.

U igri je ukupno 468 mesta - 33 u Senatu i 435 u Kongresu.

Preporučujemo

Borba za mesta u Predstavničkom domu, odnosno Kongresu, sve je intenzivnija. Trenutno, Republikanska stranka (GOP) ima tanku većinu sa 220 mesta, dok demokrate drže 212, uz tri upražnjena mesta.  U Senatu demokrate imaju 51 mesto (47 svojih i četiri nezavisna), dok republikanci drže 49.

Sa kontrolom nad Predstavničkim domom na kocki, obe stranke se fokusiraju na ključne okruge — od Aljaske do Mejna — koji uključuju nekoliko mesta koja su promenila stranku na izborima 2022. ili su pod kontrolom kandidata koji su pobedili sa malom razlikom.

Trenutna ravnoteža moći u 118. Kongresu SAD

Tri upražnjena mesta pripadala su jednom republikancu i dvojici demokrata. Očekuje se da će svaka stranka zadržati kontrolu nad tim mestima — što znači da je demokratama potreban neto dobitak od četiri mesta kako bi osvojili većinu u donjem domu.

Ali, pitanje je i kako će ponovno određivanje izbornih jedinica uticati na izbore za Predstavnički dom 2024?

Radi se o tome da nakon nekoliko krugova ponovnog crtanja izbornih mapa, koje su naredili ili odobrili sudovi, nekoliko saveznih država koristi nove kongresne mape za izbore 2024. godine, koje se razlikuju od onih iz 2022. godine. To su:

• Alabama
• Džordžija
• Luizijana
• Njujork
• Severna Karolina

Demokrate u Alabami i Luizijani favoriti su za osvajanje dodatnog mesta. Slično tome, njujorške demokrate mogle bi povratiti jedno ili dva mesta u Predstavničkom domu. Međutim, ti dobici mogli bi biti poništeni očekivanim pobedama republikanaca u Severnoj Karolini, gde se očekuje da će povećati broj mesta sa sedam na deset, sa šansom da osvoje i jedanaesto mesto.

Koje su ključne bitke za Predstavnički dom na izborima 2024?

Sveukupno, broj konkurentnih trka je mali. "The Cook Political Report" sa Ejmi Volter identifikovao je 43 konkurentna okruga — što je samo 10% od ukupno 435 kongresnih trka.

Ovo su bitke koje će biti vođene na izborima:

• 27 se smatra neizvesnim trkama, što znači da oba kandidata imaju dobre šanse za pobedu
• 16 izbornih bitaka naginje demokratama ili republikancima, ali one su nešto manje konkurentne jer jedna stranka ima prednost
• 4 bitke su za otvorena mesta, što znači da su trenutni poslanici odlučili da se ne kandiduju za ponovni izbor ili da traže drugu funkciju

Na izborima 2022. godine, bilo je 15 trka u kojima je pobednik osvojio mesto sa manje od dva procenta razlike. U ovom izbornom ciklusu, sedam od tih 15 trka su ponovljene, a u njima se sadašnji predstavnici ponovo suočavaju sa istim izazivačima.

Nakon što je tesno pobedila na izborima 2022. u trećem okrugu Kolorada, predstavnica Loren Bobert (republikanac iz Kolorada) sada se kandiduje u četvrtom okrugu Kolorada, koji je bivši predstavnik Ken Bak osvojio sa 24 poena razlike 2022.

Kako će predsednički izbori 2024. uticati na bitke za Predstavnički dom?

Samo 22 okruga glasala su za jednu stranku za predsednika 2020. godine, a za drugu stranku za Kongres. To znači da je 95% od 435 okruga za Predstavnički dom glasalo za istu stranku za predsednika i Predstavnički dom.

U mnogim okruzima u kojima se 2020. dogodilo podeljeno glasanje mnogi od njih sada se smatraju neizvesnim ili okruzima koji naginju jednoj stranci u ovom izbornom ciklusu.

Zanimljivo je i da je pet demokrata u Predstavničkom domu izabrano u okruzima koji su glasali za Donalda Trampa 2020. godine.

Šanse za velike promene

Do trenutka objavljivanja, 45 članova Predstavničkog doma objavilo je da se neće kandidovati za 119. Kongres. Od njih, 27 se povlači iz javne službe, dok 18 teži mestu u Senatu ili nekoj drugoj funkciji.

Dvanaest članova Kongresa kandidovalo se za Senat, uključujući četvoricu koji su izgubili primarne izbore svoje stranke i neće biti na opštim izborima.

Šest članova Predstavničkog doma teži poziciji van Kongresa. Četvorica od njih pobedila su na primarnim izborima za guvernera, odbor okruga ili državnog tužioca.

Teme oko kojih se najviše "lome koplja"

Abortus

Nakon što je presuda Rou protiv Vejda poništena 2022. godine, zakoni o abortusu ostavljeni su saveznim državama, što je dovelo do različitih zakonskih rešenja. Do sada je sedam država podržalo prava na abortus kroz mere na glasačkom listiću.

Tokom ovog izbornog ciklusa, dodatnih osam država će imati pitanje abortusa na svojim glasačkim listićima: Arizona, Kolorado, Florida, Merilend, Misuri, Nevada, Njujork i Južna Dakota.

U zavisnosti od ishoda izbora 2024, Kongres bi mogao doneti savezni zakon kojim bi se prava na abortus zaštitila ili ograničila širom zemlje.

Inflacija

Republikanci u Predstavničkom domu kritikovali su demokrate zbog glasanja za paket stimulativnih mera Američkog plana spasavanja od 1,9 biliona dolara 2021. godine, kao i za paket mera iz 2022. godine, koji su doneli kroz proces budžetske usklađenosti bez ijednog glasa republikanca.

Kandidati GOP-a tvrde da su ovi zakoni pogoršali inflaciju umesto da je smire, i mnogi se ne slažu sa ekonomskim efektima mera poput zelenih subvencija iz tog zakona. Kao odgovor, demokrate tvrde da zakon rešava ključne pokretače inflacije smanjenjem troškova zdravstvene zaštite, smanjenjem federalnog deficita i podsticanjem proizvodnje čiste energije.

Imigracija

Primena zakona o imigraciji postala je ključno pitanje na izborima 2024, ali ključni element debate — finansiranje pritvorskih centara — vezan je za šire pregovore o vladinom budžetu.

Usvajanjem privremenog zakona o finansiranju do 20. decembra, Kongres je odložio pitanje koliko sredstava će se obezbediti za operacije Imigracione i carinske službe (ICE) do posle izbora.

Ranije ove godine, republikanci su u Predstavničkom domu usvojili meru finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost koja predviđa 4,1 milijardu dolara za ICE operacije u fiskalnoj godini 2025, što je 43% više od zahteva Bajdenove administracije.

(Telegraf.rs)