Najsporniji predsednički izbori u Americi: Situacije su bile toliko napete da je posle jedne došlo do rata

Čitav svet pratiće predstojeće izbore u Americi. Poslednja dva izborna ciklusa bila su veoma uzbudljiva, ali kroz istoriju predsedničkih izbora u SAD dešavale su se i mnogo zakulisnije radnje. Neke od njih čak su toliko podelile naciju da su dovele i do Američkog građanskog rata.

Predstavljamo vam devet najuzbuljivijih izbora u SAD, hronološkim redom, koji su ušli u anale po dešavanjima koja su na kraju i dovela do proglašavanja novog predsednika koji, u nekoliko slučajeva, na prvi pogled nisu imali šanse da pobede.

Preporučujemo

Tomas Džeferson Foto: Shutterstock

Ovi izbori su se dogodili upravo kada su se prve političke stranke u zemlji formirale.

U to vreme, proces izbornog koledža bio je znatno drugačiji nego danas. Svaki elektorski glasač glasao je za dva kandidata; onaj s najviše glasova postao bi predsednik, dok bi drugoplasirani postao potpredsednik. Prema ovom sistemu, Tomas Džeferson i njegov izabrani potpredsednički kandidat Aron Bur su se izjednačili sa 73 glasa zbog greške u komunikaciji među demokratsko-republikanskim elektorskim glasačima (ili zbog zavere koju je vodio Bur, zavisno od toga u koga verujete).

Predsednik Džon Adams, član suparničke Federalističke stranke, dobio je samo 65 glasova.

Prvi put u istoriji, izbori su otišli u Predstavnički dom.

Aleksandar Hamilton, prvi ministar finansija nacije, promenio je tok lobirajući kod svojih kolega federalista da podrže Džefersona.

Iako su se Hamilton i Džeferson međusobno prezirali, Hamilton ga je smatrao sigurnijim izborom od Bura, za kojeg je tvrdio da "ne voli ništa osim sebe — misli samo na svoje sopstveno uzdizanje."

Džeferson je ušao u Belu kuću, Bur je postao potpredsednik (tri godine kasnije ubio je Hamiltona u dvoboju dok je još bio na toj funkciji), a Dvanaesti amandman dodat je Ustav SAD da bi se preciziralo da elektori glasaju odvojeno za dve najviše funkcije u zemlji.

1824. godina

Džon Kvinsi Adams Foto: Shutterstock

Do tada se Federalistička stranka raspala, a sva četiri kandidata za predsednika bili su demokratsko-republikanski.

"Stari Hikori" Endru Džekson, heroj iz rata 1812. godine, pobedio je na izborima sa manje od 39.000 glasova prednosti i osvojio 99 elektorskih glasova; državni sekretar Džon Kvinsi Adams dobio je 84, dok je ministar finansija Vilijam Kroford osvojio 41, a predsednik Predstavničkog doma Henri Klej 37.

Pošto nijedan kandidat nije osvojio većinu elektorskih glasova, izbori su ponovo otišli u Predstavnički dom. Klej je eliminisan iz konkurencije (samo tri kandidata mogla su se razmatrati), ali je i dalje kontrolisao Dom.

Nakon mesec dana pregovora iza zatvorenih vrata, Klejove pristalice uglavnom su podržale Adamsa, omogućivši mu da pobedi u glasanju u Domu, jer su države koje su većinom glasale za Džeksona (Merilend, Ilinois, Luizijana i Kentaki) sada prešle na stranu Adamsa.

Kada je Adams ubrzo nakon inauguracije izabrao Kleja za svog državnog sekretara, besni Džekson je to nazvao "korumpiranom nagodbom".

Podnevši ostavku u Senatu, zakleo se da će se vratiti i pobediti 1828. godine, što je i učinio na čelu nove Demokratske stranke, zbacivši Adamsa (koji je tada bio lider Nacionalne republikanske stranke) nakon samo jednog mandata.

1860. godina

Abraham Linkoln Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Predsednički izbori 1860. nisu bili samo sporni — oni su podelili naciju.

Abraham Linkoln, izabrani kandidat tek osnovane Republikanske stranke i čvrst protivnik ropstva, nije se čak ni nalazio na glasačkom listiću u većini južnih država.

Dok je Demokratska stranka izabrala Linkolnovog rivala iz Ilinoisa, senatora Stivena Daglasa, kao svog kandidata, južni ogranak stranke se odvojio, birajući potpredsednika Džona Brekenridža za svog kandidata. Senator Džon Bel iz Tenesija zaokružio je trku na glasačkom listiću nove Ustavne unije.

Linkoln je osvojio samo 40 odsto glasova, ali je uzeo većinu elektorskih glasova na Severu, kao i u Kaliforniji i Oregonu.

Brekenridž je pobedio u većini južnih država, zajedno sa Merilendom i Delaverom; Bel je osvojio Tenesi, Kentaki i Virdžiniju, dok je Daglas osvojio samo Misuri, iako je završio kao drugi po broju glasova.

Samo nekoliko nedelja nakon Linkolnove pobede, Južna Karolina je glasala za secesiju od SAD. Još šest južnih država sledilo je primer, formirajući Konfederativne Američke Države u februaru 1861. godine, sa Džefersonom Dejvisom kao predsednikom.

Usledio je Američki građanski rat koji je trajao do 1865. godine.

1876. godina

Raderford Hejs Foto: Shutterstock

Ovi izbori su bili za pamćenje: demokratski guverner Njujorka, Semjuel Tilden, osvojio je 250.000 glasova više u ukupnom broju glasova birača od svog republikanskog protivnika, Raderforda Hejsa, i dobio 19 elektorskih glasova više.

Ali, Tilden je bio na samo jedan elektorski glas od potrebne većine (185), a 20 glasova je ostalo neizbrojano: Florida, Luizijana i Južna Karolina bile su previše neizvesne, jer su se obe stranke međusobno optuživale za prevaru, dok je u Oregonu jedan elektorski glas proglašen nelegalnim i zamenjen, sa kontroverznim rezultatima.

Kako je kriza rasla, pretnje o novom građanskom ratu bile su sve glasnije.

U potezu bez presedana, Kongres je osnovao 15-članu komisiju senatora, kongresmena i sudija Vrhovnog suda (uključujući sedam republikanaca, sedam demokrata i jednog nezavisnog) da odluči o izborima. Nakon što je glas odlučujućeg člana prešao u Hejsovu korist, on je dobio svih 20 elektorskih glasova iz spornih država, čime je obezbedio potrebnih 185 glasova.

Pošto su demokrate zapretile da će opstruisati i blokirati zvanično prebrojavanje glasova, problem je rešen pregovorima u hotelu "Vormli" u Vašingtonu u februaru 1877. godine.

Demokrate su prihvatile Hejsovu pobedu pod uslovom da Hejz povuče sve federalne trupe sa Juga, uz druge uslove.

Kompromis je konsolidovao demokratsku kontrolu nad regionom, efektivno okončavši Rekonstrukciju i poništivši napredak koji su Afroamerikanci postigli tokom perioda posle Građanskog rata.

1912. godina

Vudro Vilson Foto: Privatna arhiva/Telegraf, Wikipedia/Pach Brothers, New York

Pošto se nedavno vratio sa desetomesečnog safarija u Africi na koji je otišao nakon što je napustio Belu kuću, Teodor Ruzvelt se ponovo zainteresovao za politiku kako su se približavali izbori 1912. godine.

Nakon što ga je njegov blizak prijatelj i pažljivo odabran naslednik Vilijam Hauard Taft razbesneo pridruživanjem konzervativnom krilu Republikanske stranke, Ruzvelt ga je izazvao na primarnim izborima.

Kada mu je uskraćena nominacija, Ruzvelt je sa svojim pristalicama formirao Progresivnu stranku. U jednom posebno šokantnom trenutku tokom ove divlje kampanje, fanatik je upucao Ruzvelta u grudi na događaju u Viskonsinu; samoproglašeni "Veliki los" završio je svoj govor nakon što je pogođen.

Na kraju su Ruzvelt i Taft podelili republikanski glas, što je pomoglo demokrati Vudrou Vilsonu da osvoji Belu kuću uprkos tome što je u mnogim državama dobio manje od 50% glasova. Ruzvelt je završio kao drugi, a Taft treći—što je bilo poslednji put u istoriji da kandidat jedne od glavnih partija nije završio ni na prvom ni na drugom mestu na predsedničkim izborima. Na četvrtom mestu bio je kandidat Socijalističke partije Judžin Debs, koji je osvojio 6% glasova, što je najbolje ikad za socijalističkog kandidata na opštim izborima u SAD.

1948. godina

Hari Truman Foto: CBW / Alamy / Alamy / Profimedia

Ishod izbora 1948. godine delovao je jasno: predsednik Hari S. Truman bio je na izlaznim vratima Bele kuće.

Na izborima za Kongres 1946. godine, obe kuće Kongresa prešle su u ruke republikanaca po prvi put posle gotovo 20 godina, a ankete su pokazale da samo jedan od trojice Amerikanaca odobrava Trumanovo vođstvo.

Iako je republikanski kandidat Tomas Dui bio jak, budući da je izgubio tesnu trku od Frenklina D. Ruzvelta 1944. godine, Trumanov najveći izazov bila je opozicija unutar njegove sopstvene stranke. Njegov sekretar za trgovinu podneo je ostavku da bi se kandidovao protiv njega na platformi Progresivne stranke, dok je Trumanova javna podrška građanskim pravima za Afroamerikance izazvala gubitak podrške kod južnih, konzervativnih demokrata. Ove južnie demokrate napustile su nacionalnu konvenciju i formirale sopstvenu Stranku prava država, poznatu kao "Diksikrate", podržavajući guvernera Južne Karoline, Stroma Termonda.

Međutim, Truman je tokom jeseni vodio snažnu kampanju, praveći brojne ture vozom po zemlji kako bi uverio javnost da Kongres pod kontrolom republikanaca ne dozvoljava da njegovi predlozi prođu i da će republikanski naslednik ukinuti Nju dil programe koji su spasili zemlju od Velike depresije.

Galupova poslednja anketa pre izbora, koja je pokazala da Dui pobeđuje Trumana sa pet procenata razlike, objavljena je na dan izbora, iako je sprovedena sredinom oktobra.

Nakon što je Truman otišao na spavanje verujući da je izgubio, njegovi agenti Tajne službe morali su ga probuditi u 4 ujutru da bi mu saopštili vest o njegovoj pobedi.

Na jednoj poznatoj fotografiji, nasmejani Truman drži primerak jutarnjeg izdanja Chicago Tribune-a, koji je zbog štrajka štampara ranije otišao u štampu. Naslov? "Dui pobeđuje Trumana."

2000. godina

Džordž Buš Mlađi Foto: Tanjug/AP

To su bili izbori koji su trajali zauvek — ili je barem tako delovalo.

U trci između Ala Gora i Džordža V. Buša, sve se svelo na ishod na Floridi: TV mreže su najpre objavile da je država otišla u korist Gora, zatim su rekle da je suviše tesno da bi se proglasio pobednik, a na kraju su proglasile pobedu za guvernera Teksasa, Buša.

Sa samo nekoliko stotina glasova razlike između kandidata na Floridi, počele su tužbe i ponovno prebrojavanje glasova, uključujući žustre sporove oko konfuznih ili nepravilno bušenih glasačkih listića, nestalih imena na biračkim spiskovima i višestrukih zahteva za lične karte od manjinskih glasača.

Posle pet nedelja nakon izbora ispunjenih agonijom, Vrhovni sud SAD doneo je konačnu presudu, odlučujući tesnom većinom da zaustavi ponovno prebrojavanje glasova koje je naložio Vrhovni sud Floride, uz obrazloženje da ono krši ustavno načelo da "svi glasovi moraju biti jednako tretirani".

Buš, koji je pobedio u 30 država (računajući Floridu) i imao minimalnu većinu od pet glasova u izbornom koledžu, postao je prvi kandidat u 112 godina koji je osvojio predsedničku funkciju, a da nije pobedio u ukupnom broju glasova (zaostajao je za Gorom za više od 500.000 glasova).

2016. godina

Donald Tramp Foto: Tanjug/AP

Izbori Buš protiv Gora možda su bili prvi put u modernoj istoriji da je predsednik izabran iako je izgubio na narodnom glasanju, ali nisu bili poslednji.

Na izborima 2016. godine, biznismen i voditelj rijaliti emisija Donald Tramp pobedio je bivšu prvu damu, senatorku i državnu sekretarku Hilari Rodam Klinton, iako je ona dobila tri miliona glasova više od njega u ukupnom skoru.

Ovi izbori bili su bez presedana i na mnoge druge načine.

Tramp, koji se kandidovao iako nikada ranije nije bio izabran na javnu funkciju, doneo je neiskrivljeni populizam u kampanju.

Tramp je često dolazio na naslovne strane svojim izjavama o imigraciji — pozvao je na "totalnu i potpunu" zabranu ulaska muslimana u Sjedinjene Države. U junu 2015. godine, rekao je da kada Meksiko "šalje svoje ljude, ne šalju svoje najbolje. Ne šalju vas. Šalju ljude koji imaju mnogo problema, i donose te probleme sa sobom. Donose drogu. Donose kriminal. Oni su silovatelji."

U oktobru 2016. godine, nakon što je Tramp prihvatio republikansku nominaciju, pojavio se audio snimak iz 2005. godine na kojem se hvali kako je seksualno napadao žene. Republikanski zvaničnici osudili su ove komentare, ali nisu povukli svoju podršku Trampu.

Uprkos tome što je zaostajao za Klintonovom u nacionalnim anketama, Tramp je osvojio nekoliko ključnih država na Srednjem Zapadu i u Pojasu rđe (zajednički naziv za oblast severoistočnih i srednjeatlantskih država SAD, kao i istočnog dela zemalja srednjeg zapada, od severnog dela države Njujork i zapadnog dela Pensilvanije sve do Minesote na severu i Kanzasa na jugu, koje su nekada činile proizvodni pojas i srce najmoćnije ekonomije na svetu, a zbog čega je često nazivan "Pravom Amerikom", ali ih je u posljednjoj četvrtini prošlog veka pogodila deindustrijalizacija, op.aut.), što mu je donelo prednost u izbornom koledžu.

Inaugurisan je 20. januara 2017. godine. Dan nakon toga, više od pet miliona ljudi širom zemlje protestovalo je protiv njegove nove administracije na Ženskom maršu.

2020. godina

džo bajden Foto: Tanjug/AP

Izbori 2020. godine ostaće prvenstveno upamćeni po onome što se nakon njih desilo - nasilnim protestima na Kapitolu u Vašingtonu.

Iako je Džo Bajden dosta lakše nego što se možda očekivalo pobedio Donalda Trampa, republikanski kandidat nikako nije mogao i želeo da prizna izborni poraz.

U državama u kojima je razlika u glasovima bila najmanje, poput Nevade i Džordžije, Tramp je zahtevao ponovno prebrojavanje, a zbog onoga što je pride navodno uradio našao se i na udaru zakona.

Naime, prema optužnicama koje su prošle i ove godine podignute protiv njega zbog pokušaja promene izborne volje građana, Tramp i njegov tim vršili su pritisak na članove izbornih komisija da "nađu" nedostajuće glasove i preokrenu izborni rezultat u njegovu korist.

Ovi slučajevi su još na sudu i njihov epilog bi trebalo da bude poznat naredne godine.

(Telegraf.rs)