Pozadina dolaska specijalaca iz Severne Koreje u Rusiju: Putin u Ukrajini gubi 1.200 vojnika dnevno

Pat Rusije i Ukrajne je već mesecima u toku, ali su ruske žrtve u septembru bile najveće. Oni su gubili po 1.200 vojnika dnevno što predstavlja zabrinjavajuću situaciju u njihovim redovima.

Iako Rusija ima četiri puta više vojnika, rat koji njeni vlastiti borci opisuju kao "mlin za meso" brzo smanjuje njihove redove, a korištenje regruta ima političku cenu, piše Guardian.

Preporučujemo

Na osnovu dosadašnjih procena, sedam puta više ruskih vojnika poginulo je od početka invazije nego što je sovjetskih vojnika stradalo u Avganistanu tokom čitave decenije.

Valerij Zalužni, nekadašnji ukrajinski glavnokomandujući, a sada ambasador u Velikoj Britaniji, nedavno je rekao da u ratu "jedino što deluje jeste matematika". Uprkos svim prednostima Moskve, ona sve više traži pomoć ne samo u oružju, opremi i resursima, već i u borcima i radnicima koji će podržati njen rat.

Posebno upečatljivo je bilo kada je južnokorejska obaveštajna služba izjavila da je 1.500 severnokorejskih specijalaca na putu za Ukrajinu. Neki pretpostavljaju da će oni verovatno podržavati ruske trupe, a ne direktno učestvovati u borbama, zbog izazova u komunikaciji i drugih poteškoća, ili da su možda tu kako bi učili o dronovima u borbi.

Njihov elitni status više govori o njihovoj političkoj lojalnosti nego o stvarnoj vojnoj ulozi.

Pjongjang je već poslao radnike i oružje, ali ovo je značajan korak u odnosima između Severne Koreje i Rusije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da veruje da bi Rusija mogla poslati čak 10.000 vojnika iz Severne Koreje.

Rusija traži pomoć iz inostranstva jer natalitetna politika nije uspela da zaustavi pad stanovništva; prosečna starost stanovnika Rusije sada je 40 godina. Zemlja se dugo oslanjala na migrantsku radnu snagu kako bi popunila radna mjesta, ali pandemija je smanjila broj radnika. Prošle godine nedostajalo je 4,8 miliona radnika. Možda je milion mladih Rusa napustilo zemlju zbog rata, a vojska sada konkurira fabrikama koje je snabdevaju.

Rusija sada traži radnu snagu i vojnike iz još udaljenijih regija. Neki migranti su namamljeni obećanjem dobre plate ili ubrzanog državljanstva, dok su drugi prevareni ili prisiljeni da se priključe vojsci.

Indijski i nepalski radnici, koji su mislili da će raditi u Rusiji, Nemačkoj ili Dubaiju, završili su na ratištima u Ukrajini.

Oko 200 žena iz Ugande, Sijera Leonea i drugih afričkih zemalja regrutovano je da rade na sklapanju napadačkih dronova u Tatarstanu, gde su bile izložene štetnim hemikalijama, kako je izvijestio AP ovog meseca.

Dok se Rusija predstavlja kao prijatelj zemalja u razvoju, ona se oslanja na zamenljive borce i jeftinu radnu snagu iz siromašnih nacija.

(Telegraf.rs)