Gulen je nekada bio saveznik Erdogana, ali su se dramatično razišli: U aprilu bio otet iz vile u Pensilvaniji

Fetulah Gulen, bivši imam, pisac i političar, koji je bio najveći protivnik Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske, preminuo je u Sjedinjenim Državama u 83. godini, gde je godinama živeo u egzilu.

Smrt Fetulaha Gulena potvrdili su članovi njegove porodice, preneo je turski "CNN". Njegovo zdravstveno stanje je već duže vremena bilo ozbiljno narušeno. Bolovao je od bubrežne insuficijencije, dijabetesa i demencije.

Preporučujemo

Vlasti u Ankari optužuju Gulena da stoji iza neuspelog puča 2016. godine. Gulen je izgradio moćan islamski pokret u Turskoj i šire, ali je poslednje godine svog života proveo suočen sa optužbama da je organizovao pokušaj puča protiv turskog predsednika Tajipa Erdogana, što je negirao.

Sajt Herkul, koji objavljuje Gulenove propovedi, saopštio je na svom nalogu na platformi iks da je Gulen preminuo u nedelju uveče u bolnici gde je bio na lečenju. Gulen je nekada bio saveznik Erdogana, ali su se kasnije dramatično razišli.

Erdogan ga je optužio za pokušaj puča 2016. godine, tokom kojeg su pobunjeni vojnici koristili avione, tenkove i helikoptere. U pokušaju preuzimanja vlasti ubijeno je oko 250 ljudi.

Gulenova organizacija FETO vežila je za vrlo moćnu i uticajnu. U aprilu ove godine pojavile su se informacije da je on otet i bez svoje saglasnosti izbačen iz svoje vile zvane "Chestnut Retreat Center" u Pensilvaniji, gde boravi od 1999.

Tada je premešten na drugu lokaciju. Otmicu su kako tvrde članovi Gulenove porodice izvršili njegovi najbliži saradnici među kojima je i Mustafa Odžan, jedan od glavnih aktera pokušaja puča iz 2016.

Oni su odveli Gulena iz sedišta organizacije i zatvorili ga na nepoznatoj lokaciji, kako bi preuzeli kontrolu nad finansijskim resursima organizacije u slučaju njegove smrti.

Ebuselme, sin Gulenovog mlađeg brata Mesiha, potvrdio je tada da je došlo do podela i rasprava unutar baze organizacije. Ubrzo je Gulenova organizacija podeljena na više delova, uključujući kompanije i škole u SAD, kao i finansijska sredstva.

Samo škole u Africi godišnje su donosila prihod od oko 200-250 miliona dolara. Zbog toga su američke i evropske frakcije organizacije u ozbiljnom sukobu oko preuzimanja kontrole nad tim novcem.

(Telegraf.rs)