Izbori u Americi: Šta je Elektorski koledž i kako najjednostavnije objasniti komplikovani sistem izbora u SAD

Pri pomenu reči koledž, kao prva stvar se nameće fakultet ili viša škola. Ali, kada pomenemo Elektorski koledž, stvari se značajno komplikuju, pošto se radi o terminu iz, za naše prilike, komplikovanog izbora predsednika u Americi.

Za početak, Elektorski koledž je proces, a ne mesto. Očevi osnivači SAD su ga uspostavili u Ustavu, delimično kao kompromis između izbora predsednika glasanjem u Kongresu i izbora predsednika putem narodnog glasanja kvalifikovanih građana.

Preporučujemo

Kako funkcioniše proces Elektorskog koledža?

Proces Elektorskog koledža sastoji se od izbora elektora, sastanka elektora na kojem oni glasaju za predsednika i potpredsednika, i prebrojavanja elektorskih glasova od strane Kongresa.

Koliko ima elektora i kako su raspoređeni među državama?

Elektorski koledž se sastoji od 538 elektora. Potrebna je većina od 270 elektorskih glasova da bi se izabrao predsednik SAD. Svaka pojedina država ima konstantno isti broj elektora koliko i članova u svojoj kongresnoj delegaciji: jedan za svakog člana u Predstavničkom domu plus dva senatora.

Distrikt Kolumbija, u kom se nalazi prestonica SAD Vašington, dobija 3 elektora i, iako to inače nije, tretira se kao država u svrhu Elektorskog koledža prema 23. amandmanu Ustava SAD. Zbog toga se u narednim objašnjenjima reč "država" odnosi i na Distrikt Kolumbija, a "izvršna vlast" na guvernere država i gradonačelnika Distrikta Kolumbija.

Na ovoj slici možete videti koliko svaka američka savezna država daje elektorskih glasova pobedniku glasanja.

Foto: Shutterstock

Kako su izabrani elektori? Koje su njihove kvalifikacije? Kako odlučuju za koga da glasaju?

Svaki kandidat za predsednika u svakoj pojedinoj državi ima svoju grupu elektora (poznatu kao lista). Liste obično biraju političke partije kandidata u svakoj državi, ali zakoni države se razlikuju u pogledu izbora elektora i njihovih obaveza.

Ustav SAD sadrži vrlo malo odredbi koje se odnose na kvalifikacije elektora. Član II, odeljak 1, klauzula 2 propisuje da nijedan senator ili predstavnik, ili osoba koja obavlja funkciju poverenja ili profita pod Sjedinjenim Državama, ne može biti imenovan za elektora. U istorijskom smislu, 14. amandman propisuje da su državni zvaničnici koji su učestvovali u pobuni ili ustanku protiv Sjedinjenih Država ili pružili pomoć i utočište njenim neprijateljima onemogućeni da služe kao elektori. Ova zabrana odnosi se na period posle Građanskog rata u SAD.

Svaka država ima potvrde o imenovanju koje potvrđuju imena svojih imenovanih elektora. Sertifikacija elektora od strane države obično je dovoljna da uspostavi kvalifikacije elektora.

Biranje elektora svake države je dvostruki proces. Prvo, političke stranke u svakoj državi biraju liste potencijalnih elektora pre opštih izbora. Drugo, tokom opštih izbora, glasači u svakoj državi biraju svoje elektore tako što glasaju.

Ustavna odredba ili savezni zakon ne zahteva od elektora da glasaju u skladu sa rezultatima glasanja birača u svojim državama. Međutim, neke države zahtevaju od elektora da glasaju prema volji naroda. Ove obaveze spadaju u dve kategorije — elektori obavezani državnim zakonom i oni obavezani obećanjima političkim strankama.

Vrhovni sud SAD je presudio da Ustav ne zahteva da elektori budu potpuno slobodni da deluju kako žele, i stoga političke stranke mogu tražiti od elektora da se obavežu da će glasati za kandidate stranaka. Neki državni zakoni predviđaju da se tzv. "nepošteni elektori" mogu suočiti sa novčanim kaznama ili mogu biti isključeni zbog glasanja sa nevažećim glasačkim listićem i zamenjeni alternativnim elektorom. Vrhovni sud je odlučio (2020. godine) da države mogu uvesti zahteve o tome kako elektori glasaju. Nijedan elektor nikada nije procesuiran zbog neglasanja prema obećanju. Međutim, nekoliko elektora je isključeno i zamenjeno, a drugi su kažnjeni novčano 2016. godine zbog neglasanja prema obećanju.

Retko je da elektori zanemare volju naroda glasajući za nekoga ko nije kandidat njihove stranke. Elektori obično zauzimaju vodeću poziciju u svojoj stranci ili su izabrani zbog godina odane službe stranci. Tokom istorije SAD, više od 99 procenata elektora glasalo je prema obećanju.

Šta se dešava na opštim izborima?

Opšti izbori se održavaju svake četiri godine, prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru. Kada glasaju za predsedničkog kandidata, Amerikanci zapravo glasaju za elektore koje preferira njihov kandidat.

Većina država ima sistem "pobednik nosi sve", koji dodeljuje sve elektore predsedničkom kandidatu koji pobedi po glasovima birača u toj državi. Međutim, Mejn i Nebraska imaju varijaciju "proporcionalne zastupljenosti", tako da kandidati mogu podeliti njihove elektorske glasove.

Šta se dešava posle opštih izbora?

Nakon opštih izbora, izvršna vlast svake američke savezne države priprema Sertifikat o utvrđivanju rezultata, na kojem se navode imena svih pojedinaca na listama za svakog kandidata. Sertifikat o utvrđivanju rezultata takođe navodi broj glasova koje je svaki pojedinac dobio i pokazuje koji su pojedinci izabrani za elektore svake države. Sertifikat o utvrđivanju rezultata šalje se Nacionalnoj arhivi i administraciji zapisa (NARA) kao deo zvaničnih zapisa o predsedničkim izborima.

Sastanak elektora održava se prvog utorka nakon drugog ponedeljka u decembru, posle opštih izbora. Elektori se sastaju u svojim državama, gde glasaju za predsednika i potpredsednika na odvojenim listićima. Glasovi elektora svake države beleže se na Sertifikatu o glasanju, koji pripremaju elektori na sastanku. Sertifikat o glasanju svake države šalje se Kongresu, gde se glasovi prebrojavaju, i NARA-i, kao deo zvaničnih zapisa o predsedničkim izborima.

Elektorski glasovi svake države broje se na zajedničkoj sednici Kongresa 6. januara u godini koja sledi nakon sastanka elektora. Članovi Predstavničkog doma i Senata sastaju se u sali Predstavničkog doma da obave zvanično prebrojavanje elektorskih glasova. Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, kao predsednik Senata, predsedava prebrojavanjem na strogo ceremonijalan način i objavljuje rezultate glasanja. Predsednik Senata tada proglašava koja osoba, ako je iko, je izabrana za predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Novoizabrani predsednik polaže zakletvu i zvanično postaje predsednik Sjedinjenih Američkih Država 20. januara u godini koja sledi posle opštih izbora.

Da li će to biti Kamala Haris ili ponovo Donald Tramp, znaćemo uskoro.

(Telegraf.rs)