Tragovi "flote senki" su dugački i po 47 kilometara, reč je o tempiranoj bombi: "Prvo će buknuti u Evropi"

Jednog hladnog prolećnog jutra u martu, britanska obalska straža primetila je nešto neobično na oko 100 kilometara od škotske obale: tamnu mrlju koja se protezala 23 kilometra duž severnog Atlantika.

Prema internom izveštaju koji su pripremile satelitske službe obalske straže, a u koji je "Politiko" imao uvid, verovatni izvor te mrlje bio je tanker "Innova", brod veličine Ajfelovog tornja, koji je u tom trenutku prevozio milion barela sankcionisane ruske nafte na putu ka rafineriji u Indiji.

Preporučujemo

Ipak, obalska straža nije preduzela dodatnu istragu, a tanker je bez ikakvih posledica nastavio trgovinu naftom i danas, pomažući Kremlju da puni svoj ratni fond više od dve godine nakon početka invazije na Ukrajinu.

"Innova" je samo jedan od stotina brodova iz takozvane "flote senki" grupe često zastarelih i loše održavanih brodova koji plove uprkos zapadnim sankcijama, pritom nanoseći štetu životnoj sredini bez ikakve odgovornosti.

Zajednička istraga "Politika" i neprofitne novinarske organizacije "Source Material" otkrila je najmanje devet slučajeva tajnih ispuštanja otpada iz brodova "flote senki" u svetskim vodama od 2021.

Za to su korišćeni satelitski snimci organizacije "SkyTruth" u kombinaciji s podacima o brodskom saobraćaju iz kompanija "Lloyd’s List" i "Kpler", specijalizovanih za tržišne analize i robnu razmenu. Švedska ministarka spoljnih poslova, Marija Malmer Stenergard, izjavila je da ti brodovi predstavljaju "značajnu opasnost" za životnu sredinu.

"Ovi incidenti to jasno ilustruju", rekla je ona.

Problem se dodatno pogoršao nakon invazije Rusije na Ukrajinu. Zbog zapadnih sankcija prema Moskvi, sve veći broj tankera prevozi ilegalnu robu, pritom šireći potencijalnu ekološku katastrofu širom sveta. Ovi brodovi su ne samo dotrajali i mahom bez regulacije, već često nemaju ni osiguranje, što znači da bi u slučaju curenja ili ozbiljnijeg izlivanja vlade imale poteškoća da ih pozovu na odgovornost.

Otkrivena su ispuštanja otpada na mestima od Tajlanda i Vijetnama do Italije i Meksika, a sva su povezana sa "flotom senki". Tankeri su takođe prolazili kroz prometne pomorske koridore poput Crvenog mora i Panamskog kanala, gde bi svaki ozbiljan incident mogao ugroziti međunarodne trgovinske rute.

Stručnjaci veruju da je samo pitanje vremena kada će se dogoditi katastrofa s ogromnim ekološkim i ekonomskim posledicama.

"Izlivanje nafte i rizik od mrlja su strašni", rekao je Isak Levi, stručnjak za "flotu senki" i evropsko-ruske odnose pri Centru za istraživanje energije i čistu životnu sredinu (CREA).

"Pored štete po životnu sredinu, od kojih će neke biti nepovratne, veliki je i teret za priobalne države koje moraju da snose troškove čišćenja. To je tempirana bomba", zaključio je Levi.

Rastuća opasnost

Situacija postavlja globalnu dilemu: kako demokratske zemlje mogu smanjiti prihode Moskve, a pritom izbeći katastrofalne posledice?

Kada je Zapad 2022. prvi put uveo sankcije na rusku naftu, cilj je bio da se prekine ključni izvor prihoda Kremlja, koji se oslanja na izvoz nafte i gasa za skoro polovinu svog budžeta.

Međutim, gotovo dve godine kasnije, mere - uključujući potpunu zabranu uvoza u EU i ograničenje cene nafte koje su saveznici iz G7 postavili zajedno s partnerima - u velikoj meri nisu dale očekivane rezultate.

Umesto toga, Moskva je pronašla kreativne načine da zaobiđe sankcije. Preimenovala je svoju sirovu naftu kako bi prikrila njeno poreklo i organizovala sve veću flotu od preko 600 brodova, čije je vlasništvo često sakriveno iza fiktivnih kompanija, koristeći ih za izbegavanje ograničenja cene od 60 dolara po barelu, koje je nametnuo G7 - taktika koju koriste i Iran i Venecuela za slične svrhe.

"Do sada se ograničenje cene pokazalo kao vrlo propustan mehanizam", izjavila je Mišel Vise Bokman, analitičarka za pomorski transport i stručnjak za "flotu senki".

Prema podacima CREA, oko 80 odsto ruske sirove nafte koja se transportuje morem prevozi se na brodovima van zapadne kontrole. U međuvremenu, ukupni broj plovila iz "flote senki" više se nego utrostručio od 2022.

Novac i dalje puni ratnu kasu Rusije. Prema analizi podataka CREA, ruska "flota senki" je do septembra ove godine prevezla naftu u vrednosti od 80 milijardi evra otkako je G7 uveo ograničenje cene pre dve godine. Istovremeno, ta flota izaziva "brojne bezbednosne i ekološke zabrinutosti", upozorila je Bokman.

Tankeri koje "Lloyd’s List" klasifikuje kao rizične nemaju poznato osiguranje, vlasništvo im je skriveno, a izgrađeni su pre 15 ili više godina, što ih čini podložnijim tehničkim problemima koji mogu ugroziti upravljanje, strukturalni integritet i sposobnost plovidbe.

Četiri petine ovih plovila nema pouzdano osiguranje, pa često izbegavaju međunarodni nadzor i regulaciju. Rizik postaje još veći kada tankeri isključe svoje transpondere ili lažno prijave lokaciju koristeći takozvane metode "sputavanja".

U slučaju izlivanja, troškovi čišćenja mogu koštati priobalne zemlje i njihove poreske obveznike milione evra, jer vlasnici plovila ostaju neidentifikovani.

"Takođe, brodovi mogu blokirati ključne trgovačke prolaze poput Sueckog kanala, ukoliko kapetani izgube kontrolu nad plovilom", dodala je Bokman.

"Izlivanje nafte predstavlja i veoma ozbiljan problem za lokalni ekosistem", izjavio je Stepan Bojcov, istraživač specijalizovan za zagađenje mora iz Norveškog instituta za istraživanje mora.

"Ono može naštetiti morskom životu, učiniti proizvode poput školjki toksičnim i ometati razmnožavanje riba. Čišćenje ovakvih izlivanja donosi dodatne izazove, jer hemikalije korišćene u procesu mogu proširiti dalju kontaminaciju", dodao je Bojcov.

Tu je i rizik od sudara. U julu je ruski brod iz "flote senki" udario u drugi tanker u malezijskim vodama, što je izazvalo požar na oba plovila.

Rizik koji nosi flota senki je globalan: analiza ruta ovih brodova pokazuje da su prolazili duž zapadne obale Sjedinjenih Američkih Država, više puta prelazili Sredozemno more, prolazili kroz Lamanš i plovili uz kinesku obalu. I to je samo kada su im transponderi bili uključeni.

"Problem je posebno akutan u Evropi gde je flota senki nesreća koja samo čeka da se dogodi", upozorila je Bokman, s obzirom na to da mnogi neregulisani brodovi prolaze kroz vode EU nakon što isplove iz ruskih luka u Baltiku i Sibiru.

Ostavljaju trag

Satelitski snimci pokazuju da se mali incidenti već dešavaju širom sveta, uglavnom bez pažnje nadležnih vlasti.

"Innova" je primer takvog slučaja. Šest dana nakon što je 12. marta napustila luku Murmansk na severozapadu Rusije, sateliti su snimili dugu crnu mrlju na površini mora. Signali transpondera sa broda pokazali su da je "Innova" bila na licu mesta kada se mrlja pojavila.

Satelitski snimci ne mogu sa sigurnošću potvrditi da je mrlja bila od nafte, ali prema rečima Aleksandrosa Glikasa, pomorskog inženjera i izvršnog direktora firme "DYNAMARINE" za brodske usluge, ovakve mrlje često nastaju kao posledica izbacivanja brodskog otpada - smese ulja i vode koja nastaje tokom rada broda. Činjenica da je mrlja bila vidljiva iz svemira snažno ukazuje na prisustvo nafte.

"Namerno izbacivanje otpadnog ulja u more zabranjeno je prema konvenciji MARPOL, međunarodnom sporazumu čiji je cilj smanjenje zagađenja izazvanog pomorskim saobraćajem", izjavio je Šon Pribil, advokat za pomorsko pravo iz firme "Holland & Knight".

Potpisnici MARPOL su mnoge evropske zemlje, kao i Rusija i Vijetnam, zemlja u kojoj je "Innova" tada bila registrovana i čijim je zakonima brod bio podložan - tzv. država zastave.

Međutim, Velika Britanija nije poslala brod da dodatno istraži mrlju koju je ostavila "Innova". Portparol Agencije za pomorstvo i obalsku stražu izjavio je da nije pronađeno "dovoljno dokaza o kršenju", iako postoji obaveza da se istraže vidljive mrlje kada je to razumno izvodljivo, čak i fizičkom inspekcijom ako brod pristane u luci.

"Uvek će se razmotriti preduzimanje akcije kada postoje dokazi o potencijalnoj ekološkoj ili društvenoj šteti, ali ovde to nije bio slučaj", rekao je on.

Dokazi o potencijalnom prekršaju obično zahtevaju da država zastave broda istraži kršenja MARPOL i izrekne sankcije za prekršaje, uključujući moguće povlačenje određenih sertifikata.

Ministarstva spoljnih poslova Vijetnama i Sijera Leonea - država zastave broda "Innova" u vreme i nakon incidenta nisu odgovorile na detaljna pitanja "Politico". Bivši vlasnik broda, kompanija "Sao Viet Petrol Transportation", takođe nije odgovorio na više zahteva za komentar.

Putovanje broda "Innova" završilo se u indijskoj rafineriji Vadinar, koja je samo prošle godine primila 82 miliona barela nafte iz Rusije, vredne oko pet milijardi evra. Zatim je u julu "Innova" promenila ime, upravitelje i vlasnika. To nije jedini brod koji je za sobom ostavio trag zagađenja.

Dana 18. februara, sateliti su snimili drugu mrlju dužine 47 kilometara kod italijanske obale, koja se poklapala sa koordinatama još jednog tankera iz flote senki - "Aruna Gulcay".

Taj tanker, registrovan na Maršalskim Ostrvima, prevozio je balast, morsku vodu koja stabilizuje brod iz italijanske luke Ravena do južnoruskog Novorosijska. Ipak, Glikas smatra da nije verovatno da je izlivanje bilo balast, jer morska voda ne bi bila vidljiva iz svemira, što ukazuje na još jedno kršenje MARPOL.

Italijanska obalska straža nije izvršila inspekciju broda. Umesto toga, portparol italijanske pomorske agencije izjavio je da su kontaktirani brodovi u blizini radi prikupljanja informacija o incidentu. Vlada Maršalskih Ostrva nije odgovorila na zahtev za komentar, a brod je ubrzo promenio ime i upravitelje.

Prema analitičarima iz "SkyTruth", devet zabeleženih mrlja koje su jasno povezane sa brodovima iz "flote senki" verovatno predstavljaju samo mali deo stvarnog problema. Glavni razlog je to što je analiza zavisila od toga da brodovi u trenutku incidenta imaju uključene transpondere, što je zahtev koji brodovi koji zaobilaze sankcije često ne poštuju.

"Apsolutno sam uveren da je ovo samo vrh ledenog brega", rekla je Bokman, analitičarka za pomorski saobraćaj.

"Ovi brodovi su napravljeni da prevoze sankcionisanu naftu po najnižoj mogućoj ceni, bez ikakvog poštovanja standarda u pomorskom saobraćaju".

Suzbijanje problema

Dokazi o izlivanjima izazvali su nove pozive na akciju vlada, ali mogućnosti zaustavljanja flote senki su ograničene.

"Nalazi su očigledno skandalozni", rekao je jedan diplomata EU, koji je govorio anonimno.

"Obalne zemlje Evrope, poput Italije i Ujedinjenog Kraljevstva ,imaju odgovornost da se dodatno potrude u istrazi brodova povezanih sa Rusijom",  dodao je.

Diplomata je naveo da bi "Innova" i "Aruna Gulcay" sada trebalo da budu "ozbiljni kandidati" za sledeći paket sankcija EU protiv Rusije, s obzirom na to da su možda prekršili međunarodnu pomorsku konvenciju MARPOL.

"Ako su ovi brodovi umešani u neregularne ili visokorizične brodarske prakse, ili doprinose ruskim ratnim naporima, postoji velika verovatnoća da će biti dodati na listu sankcija EU", izjavila je švedska ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard.

Pojačane kontrole i sankcije

EU je pokušala da pooštri kontrolu nad "flotom senki" pažljivijim nadgledanjem prodaje starih tankera stranim državama pre nego što dospeju u ruske ruke. Takođe je zabranila 27 sumnjivih tankera pristup lukama i uslugama unutar Unije, što je taktika koju primenjuju i Sjedinjene Države.

Ujedinjeno Kraljevstvo je dodatno pooštrilo sankcije, dodajući 10 novih brodova iz flote senki na listu, pored 15 već penalizovanih. Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova nije komentarisao slučaj broda "Innova", ali je izjavio da Velika Britanija "ide na brodove“ koji omogućavaju zaobilaženje sankcija.

Italijansko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da je "spremno" da sankcioniše brodove u skladu sa pravilima EU, ali je dodalo da "nije primilo nikakve informacije" o brodu Aruna Gulcay.

Portparol Evropske komisije naveo je da izvršni organ EU "konstantno" istražuje „moguće buduće liste brodova, uključujući one iz flote senki". Sve države članice EU moraju se saglasiti da bi nove sankcije bile usvojene.

Efekat sankcija i predlozi za dalje korake

"Sankcionisanje pojedinačnih tankera pokazalo se kao prilično efikasna mera", rekao je Levi iz tink tanka CREA.

Na primer, brodovi koje su SAD stavile na crnu listu smanjili su trgovinu naftom za 90 procenata u roku od tri meseca od uvođenja sankcija.

"Snažno podstičemo Zapad da značajno proširi broj brodova na sankcionim listama", dodao je, napominjući da to zastrašuje dobavljače usluga, kao što su inženjeri i trgovci, i odvraća ih od saradnje sa tim brodovima.

Levi je takođe predložio da EU i Ujedinjeno Kraljevstvo zabrane prodaju tankera zemljama koje olakšavaju trgovinu sa Rusijom i da automatski sankcionišu brodove koji plove evropskim vodama bez važećeg osiguranja.

Zemlje EU koje zauzimaju oštriji stav prema Rusiji takođe se slažu da Unija mora pojačati svoje napore s obzirom na ulog koji je u pitanju.

„Zadovoljni smo što smo uveli ove sankcije i stavili te brodove na listu,” rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna:

"Ali jasno je da moramo nastaviti dalje. Ako dođe do većeg izlivanja, biće to katastrofa za nas".

(Telegraf.rs)