Devojka se spasila posle 10 godina od ISIS-a zahvaljujući TikTok-u: Decu ostavila, otkrila šta je preživela

A. R.
A. R.    
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Favzija Amin Sejdu (21) spasena je posle 10 godina iz brutalnog zarobljeništva Islamske države u kojem je izgubila "svaku nadu da će ikada biti slobodna".

Život mlade devojke pretvoren je pravu noćnu moru sa samo 11 godina kada su je 2014. godine kidnapovali u Iraku. Ekstremistička grupa je tada značajno uznapredovala širom zemlje i osvojila Mosul i Tikrit.

Nakon što je provela deceniju u zatočeništvu, gde je silovana, zlostavljana i prisiljena da se uda za starijeg borca, Favzija je napravila TikTok video u kojem traži pomoć.

U video-snimku, objavljenom prošlog septembra, zamolila je nekoga da kontaktira jezidsku aktivistkinju Nadiju Murad, moleći gledaoce da joj pomognu.

"Stvarno sam umorna, ne maltretiraju me samo njihovi muškarci, njihove žene i deca. Mogli bi da me ubiju", rekla je Favzija.

Favzijina majka je bila ubeđena da je njena ćerka mrtva sve dok nije čula izveštaj kurdske televizije u kojem se spominje gorepomenuti video-snimak koji je devojka napravila.

Na svu sreću, Favzija je preživela godine u zatočeništvu gde je više puta silovana i menjana među borcima dok je na kraju nisu udali za 24-godišnjeg Palestinca iz Gaze i odvedena je u uporište Islamske države, u Raku.

ISIL, Sirija Foto: Dabiq / Zuma Press / Profimedia

Devojčica je bila primorana da spava sa mužem, a sa njim je dobila i dvoje dece. Prvo je rodila dečaka, a potom i ćerku.

Kada je njen muž ubijen 2018. godine u borbi između Islamske države i kurdskih snaga, Favzija je odvedena u zloglasni kamp Al-Havl namenjen ženama Islamske države.

Favzija i njena deca završili su u Gazi nakon što je porodica borca Islamske države organizovala prolaz kroz tajne tunele iz Egipta u ilegalno blokirani Pojas Gaze.

Najkompleksniji od svakog spasavanja

Favzija je objavila svoj TikTok video samo nekoliko nedelja pre smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra. Stiv Maman prozvan je jevrejskim Šindlerom nakon što je izbavio 140 jezidskih žena i devojaka iz ruku Islamske države, preuzeo je na sebe da i nju spasi.

On je priznao da je ovo bilo "najteže, najkompleksnije od svih spasavanja", rekao je za The Sunday Times.

Da situacija bude još teža, Izrael i Irak nemaju diplomatske odnose.

"Pomislili biste da bi zemlje mogle da ostave po strani svoje razlike da pomognu mladoj devojci koja je uhvaćena sa 11 godina i koja je povređena. Ali lepa stvar je to što su na kraju uspeli", rekao je.

Maman je uspeo da sredi privremeni putni dokument u njenom odsustvu preko iračkog konzulata u Jordanu koristeći njenu fotografiju snimljenu sa jednog od njihovih skajp ćaskanja, i lobirao je u izraelskom parlamentu za njeno oslobađanje.

Uspeo je da joj nabavi telefon i nešto novca dok se porodica preselila u severnu Gazu.

Tada su oficir IDF brigadni general Elad Goren i njegov tim stupili u kontakt sa njom da saznaju kako da je izvuku.

Imali su tri opcije – da Favzija sama napravi put do prelaza Kerem Šalom, da pošalje vojnika IDF-a da je isprati ili pošalje "osobu od poverenja koju poznajemo iz Gaze da je tajno pokupi", rekao je on za The Sunday Times.

Fawzia Amin Seydou Foto: Fawzia Amin Seydou’s family

Tim se odlučio na drugu opciju.

"Dronovi su obletali iznad njih kako bismo bili sigurni da je sve uredu", rekao je.

Za Favziju, povratak je poremećen smrću njenog oca samo dva meseca pre njenog spasavanja, uništenjem njene porodične kuće u Gerasiku i budućnošću njene dece koja su ostavljena.

"Ona je volela tu decu. Sada je slobodna, razmišlja o njima i pati zašto nije mogla i njih da povede. Ali oni su deca Hamasa", rekao je Maman.

(Telegraf.rs)

Video: Ovako sada izgleda kuća u kojoj se razneo vođa ISIS-a

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA