Dobitnica Nobelove nagrade za mir se oglasila iz zatvora, poslala snažnu poruku: "Da li neko čuje naš poziv?"

Dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, koja se trenutno nalazi u zatvoru, obeležila je "prvu godišnjicu" i u skladu sa tim pozvala na mir na Bliskom istoku.

Ona se trenutno nalazi u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu.

Preporučujemo

"Danas se mračna senka rata ponovo nadvija nad našom voljenom zemljom. Mrzim rat. Svi oni koji su odgovorni za rat ne samo da su osuđeni od ljudi zemalja i vremena koje opustoše, već su i zauvek osramoćeni i izopšteni u analima ljudske istorije", rekla je iranska aktivistkinja Narges za italijanski Corriere della Sera.

"Ovih dana, dok trpim oštre bezbednosne uslove, pitam se – da li neko čuje naš poziv da se rat zaustavi?", dodala je, piše Guardian.

Mohamadi, koja je u zatvoru od novembra 2021. godine zbog osuda u vezi sa njenom kampanjom protiv smrtne kazne i obaveznog hidžaba u Iranu, rekla je u sredu da je njen tretman postao još oštriji od kada joj je dodeljena nagrada 6. oktobra 2023. godine.

Norveški Nobelov komitet će u petak proglasiti ovogodišnju nagradu. Poznato je da se na listi nominovanih nalazi ukupno 286 kandidata – 197 pojedinaca i 89 organizacija, ali njihov identitet nije otkriven, u skladu sa standardnom praksom odbora.

Potencijalni pobednici su Agencija UN za palestinske izbeglice (Unrva), međunarodni sud pravde, koji ima zadatak da rešava sukobe između zemalja u sudnici, a ne na bojnom polju, i Kancelarija za demokratske institucije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi i Ljudska prava.

Nekoliko nedelja nakon ceremonije 2023. u Oslu u decembru, gde su Mohamadijeva deca preuzela nagradu u njeno ime, revolucionarni sud u Iranu osudio ju je na dodatnih 15 meseci, optužujući je za širenje propagande protiv države dok je bila u zatvoru.

Foto: Tanjug/AP

"Nakon što sam dobila Nobelovu nagradu za mir, bila sam podvrgnuta još strožijim ograničenjima i oštrijim bezbednosnim uslovima", rekla je.

Ubrzo nakon što joj je dodeljena nagrada, dodala je, bila je "potpuno odsečena od bilo kakve komunikacije sa spoljnim svetom".

Uprkos posledicama, Mohamadi, vodeća figura pokreta Žena, život, sloboda, ostala je posvećena svom aktivizmu.

"Narod Irana želi dostojanstven život, a Islamska Republika tome stoji na putu. Put napred za narod Irana je prelazak sa tiranije na demokratiju", objašnjava.

Kada joj je otac umro ranije ove godine, ona nije smela da izrazi saučešće svojoj porodici u Iranu niti da prisustvuje njegovoj sahrani. I dalje joj se odbijaju zahtevi da razgovara sa decom Kijanom i Alijem, a njen medicinski transfer su "u više navrata otkazivali i blokirali bezbednosni i pravosudni organi".

"Tokom prošlog meseca, uprkos pismenom nalogu specijaliste za srce za hitnu angiografiju, tri puta mi je odbijena dozvola da napustim zatvor, čak i nakon koordinacije sa bolnicom, tužilaštvom i zatvorskim vlastima", rekla je.

Takođe joj je uskraćena fizioterapija za leđa, uprkos jakim bolovima izazvanim hernijom diska, i zabranjena joj je nega očiju.

"Čini se da je vladina strategija odlaganje lečenja dok se moje zdravlje potpuno ne pogorša", dodala je.

Foto: Tanjug/AP

Pokret Žena, život, sloboda je, kako je rekla, "ne samo vidno uzdrmao legitimitet režima, već je i ojačao temelje demokratskih ideja, kulture, tradicije i načina života u društvu".

Ova promena, dodala je ona, "još je rasplamsala nadu onih koji se bore za demokratiju, slobodu i jednakost u ovom istorijskom trenutku, iako se i dalje suočavamo sa teškim putem".

Ranije ove godine, njen sin Ali rekao je da porodica nikada neće prestati da se bori za njenu slobodu.

"Moja majka je prva stvar na koju pomislim kada se probudim ujutru", rekao je sin Ali za Guardian.

"To je kao igra režima u kojoj drže sve karte u ruci. Svaki put kada moja mama pomisli da ima dobru kartu u ruci mogu da prevare i promene pravila. Za njih je lako pobediti. Svi smo bespomoćni pred ovom moći", rekla je ćerka Kijana.

(Telegraf.rs)