Da li se napad Rusije na Ukrajinu mogao sprečiti? Bivši šef NATO-a otkrio koji je bio prelomni trenutak

Poslednjeg dana na mestu generalnog sekretara NATO-a, posle 10 godina rada, Jens Stoltenberg nije želeo da se osvrće unazad. Ali, u intervjuu za magazin Politico, on nije mogao a da ne izrazi jedno veliko žaljenje: zašto Zapad nije snažnije intervenisao u ime Ukrajine nakon što je Rusija prvi put počela da hrli na njenu teritoriju 2014. godine.

"Da smo isporučili delić oružja koje smo isporučili posle 2022. godine, možda bismo zapravo sprečili rat", rekao je on.

Preporučujemo

Inače, Stoltenberg nije delio zamerke i izbegavao je da kritikuje bilo koju članicu alijanse, iako čvrsto veruje da se može mnogo više učiniti da se pomogne Ukrajini.

To je vrsta pristupa zbog koje je 65-godišnji norveški političar bio omiljen među većinom saveznika.

Takođe je radio na tome da učvrsti svoje nasleđe kao drugi najduži šef u istoriji NATO-a, preuzimajući odlučniju ulogu u poslednjih nekoliko meseci na planu da isporuči više pomoći Ukrajini sledeće godine. Pobrinuo se i da SAD prebace deo mehanizma za prenos oružja za Ukrajinu pod kontrolu NATO-a, obezbeđujući određeni stepen stabilnosti.

Čak i o Trampu, koji je bio žestoko skeptičan prema NATO-u, Stoltenberg je odbio da spekuliše. I u intervjuu, svom poslednjem pre nego što je otišao sa funkcije prošle nedelje, pozvao je evropske saveznike da ne stvaraju "samoispunjavajuća proročanstva".

Juče je bio poslednji dan Jansa Stoltenberga kao šefa NATO-a, a kako sam kaže, "čudan mu je osećaj".

Foto: Tanjug/AP

"Vreme je za odlazak, a NATO će biti u sigurnim i dobrim rukama sa novim generalnim sekretarom, Markom Ruteom. Ali istovremeno će mi nedostajati NATO. Bila je privilegija služiti. Ovde imam ljude koji će mi nedostajati, ali to je deo života", rekao je Stoltenberg koji će biti imenovan za novog predsedavajućeg Minhenske bezbednosne konferencije.

"Da budem iskren, i ranije sam se povlačio, i imao sam isti osećaj da kročim u prazninu. Svaki put je teško, ali svaki put će se dogoditi nešto novo i uzbudljivo u budućnosti", objašnjava.

Pre nego što je izbio potpuni rat u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin poslao mu je pismo 2021. godine, zahtevajući da se ne primaju nove članice NATO-a i da se na istočnom krilu ne smeju nalaziti trupe NATO-a.

"Zahtevi u pismu bili su u skladu sa onim što je Rusija formulisala ranije na različitim sastancima. Naravno, nije bilo moguće da NATO kaže da smo "zatvorili NATO prodavnicu" — ne samo za Ukrajinu, već i za Finsku i Švedsku. Oni žele da zaustavimo svako dalje proširenje. Garantovanje vojnog prisustva NATO-a u istočnom delu alijanse značilo bi uvođenje neke vrste prvorazrednog i drugorazrednog članstva u NATO-u", objašnjava Stoltenberg u intervjuu za Politico.

"Uprkos tome, mi smo zapravo bili voljni da sednemo  sa njima. I imali smo sastanak u Savetu NATO-Rusija u januaru 2022. godine, jer smo smatrali da je važno učiniti sve što možemo da imamo politički, diplomatski proces da pokušamo da sprečimo rat", dodaje.

Nažalost, sudeći po Stoltenbergu, njegov zadatak nije bio uspešan.

Foto: Tanjug/AP

"I kada sam došao na dužnost 2014. godine, jedan od mojih glavnih zadataka je bio da pokušam da ojačam politički dijalog sa Rusijom. Ali, naravno, ono što smo videli tokom godina, a posebno u jesen 2021. i početkom 2022. godine, jeste da je prostor za politički dijalog bio izuzetno mali", rekao je Stoltenberg.

Evropa i SAD su se više puta razdvajale u mišljenjima tokom ruskog rata protiv Ukrajine - zbog tenkova, zatim raketa, pa F16, sada napada na velike udaljenosti.

"Najteža rasprava bila je, na jedan način, pre invazije. Rat nije počeo 2022. godine, počeo je 2014. godine, kako ilegalnom aneksijom Krima, tako i kada je Rusija ušla u istočni Donbas u leto 2014. godine. A saveznici iz NATO-a pružili su izvesnu podršku Ukrajini. Sećam se da je jedna od mojih prvih poseta zapravo bila Javorivu, postrojenju za obuku NATO-a za Ukrajinu 2015. godine. Naporno sam radio da pokušam da ubedim NATO saveznike da učine više, da pruže veću vojnu podršku, više obuke. Neki saveznici jesu, ali to je bilo relativno ograničeno, a to je bilo veoma teško dugi niz godina, jer je politika NATO-a bila da NATO ne treba da pruži smrtonosnu podršku Ukrajini", rekao je Stoltenberg i dodao da i dalje veruje da su bolje naoružali Ukrajinu posle 2014. godine, bila bi sprečena invazija Rusije.

"Moj stav je da je ovo agresorski rat Rusije protiv Ukrajine. To je očigledno kršenje međunarodnog prava. Prema međunarodnom pravu, Ukrajina ima pravo na samoodbranu, a pravo na samoodbranu uključuje i pravo na udare po legitimnim vojnim ciljevima na teritoriji agresora, Rusije. Pozdravljam da neki saveznici nemaju ograničenja, osim što to mora biti u granicama međunarodnog prava. A drugi su zapravo popustili svoja ograničenja za upotrebu oružja", dodaje.

Kandidat za predsednika SAD Donald Tramp nedavno je ismevao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao "najvećeg prodavca u istoriji".

Foto: Tanjug/AP

"Ono što ću reći je da ko god da bude izabran za predsednika Sjedinjenih Država u novembru, važno je da se evropski saveznici angažuju sa Sjedinjenim Državama kako bi osigurali da nastave da podržavaju Ukrajinu, jer je to u bezbednosnom interesu svih nas da Ukrajina prevlada kao suverena, nezavisna nacija u Evropi. Sećam se da smo razgovarali o Džavelinima, protivtenkovskom oružju, i zapravo je tadašnji predsednik Tramp doneo odluku da se dostave Ukrajini", objašnjava Stoltenberg.

Stoltenberg je istakao da svi žele da se ovaj rat završi, ali da je najbrži način da se rat završi gubitkom rata. Nažalost, to neće doneti mir već okupaciju Ukrajine.

"Izazov je okončati rat na način na koji Ukrajina nastavlja kao suverena, nezavisna nacija, a jedini način da se to postigne jeste da se osigura da Rusija shvati da ne može postići svoje ciljeve na bojnom polju", zaključuje Stoltenberg i dodaje da ne veruje da može da promeni Putinovo mišljenje, ali da može da promeni njegovu kalkulaciju.

(Telegraf.rs)