Vašington brine da će Izraelci bombardovati iranske nuklearne lokacije: "Ovo je najveća šansa u 50 godina"

Pre dve godine, desetine izraelskih borbenih aviona proletele su iznad Sredozemnog mora, simulirajući napad na iranske nuklearne objekte, vežbu koju su izraelske odbrambene snage otvoreno reklamirale kao vežbu "dugog leta, vazdušnog punjenja gorivom i napadanja udaljenih ciljeva".

Cilj vežbe nije bio samo da zastraši Irance. Takođe je bila osmišljena da pošalje poruku administraciji Džozefa Bajdena: Izraelska vazduhoplovne snage obučavaju se za izvođenje operacije samostalno, iako bi šanse za uspeh bile znatno veće ako bi se Sjedinjene Američke Države - sa svojim arsenalom "bunker buster" bombi od preko deset tona, uključile u napad.

Preporučujemo

Kako prenosi "Njujork Tajms", bivši i trenutni visoki izraelski zvaničnici priznali su sumnje u to da li zemlja ima sposobnost da nanese značajnu štetu iranskim nuklearnim objektima.

Ipak, u proteklih nekoliko dana, zvaničnici Pentagona tiho su se pitali da li se Izraelci spremaju da deluju samostalno, nakon što su zaključili da možda nikada više neće imati ovako povoljan trenutak.

Predsednik SAD Bajden upozorio je da ne napadaju nuklearna ili energetska postrojenja, rekavši da svaka reakcija treba da bude "proporcionalna" iranskom napadu na Izrael prošle nedelje, suštinski priznajući da je neka kontraakcija prikladna.

Šef Pentagona Lojd Ostin jasno je stavio do znanja svom izraelskom kolegi Joavu Galantu da Sjedinjene Američke Države žele da Izrael izbegne  korake koji bi doveli do novog eskaliranja od strane Irana. Njih dvojica će se sutra sastati u Vašingtonu.

Zvaničnici kažu da je verovatno da će se prvi izraelski odgovor na iranske raketne napade u utorak fokusirati na vojne baze, a možda i na neka obaveštajna ili liderska mesta. Bar u početku, čini se da Izrael neće ići na najvažnije nuklearne objekte u zemlji.

Nakon značajne rasprave, ti ciljevi izgleda da su rezervisani za kasnije, ukoliko Iranci eskaliraju kontrapotezima. Ipak, sve su glasniji pozivi iz Izraela, a koji odjekuju i kod nekih u SAD, da se iskoristi trenutak:

Da se na više godina unazadi iranski nuklearni program, za koji američki obaveštajni zvaničnici i spoljnji stručnjaci sve više tvrde da je na pragu proizvodnje bombe.

Dok se velika javna diskusija fokusira na činjenicu da bi Iran gotovo sigurno mogao da poveća obogaćivanje kako bi proizveo uranijum pogodan za bombu u roku od nekoliko nedelja, relevantnija činjenica je da bi iranskim inženjerima trebali meseci ili možda više od godinu dana, da pretvore to gorivo u isporučivo oružje.

"Izrael sada ima svoju najveću priliku u poslednjih 50 godina da promeni lice Bliskog Istoka", nedavno je napisao Naftali Benet, desničarski nacionalista i bivši premijer koji je sebe nekada opisivao kao više desnog od premijera Benjamina Netanjahua.

"Moramo delovati sada kako bismo uništili iranski nuklearni program, njene centralne energetske objekte i smrtonosno oslabili ovaj teroristički režim. Imamo opravdanje. Imamo alate. Sada kada su Hezbolah i Hamas paralizovani, Iran je izložen".

Američki zvaničnici, počevši od predsednika Bajdena pokrenuli su kampanju da takvi napadi budu skinuti sa dnevnog reda, rekavši da bi verovatno bili neefikasni i mogli bi region da gurnu u sveobuhvatan rat.

Pitanje kako napasti Iran postalo je predmet političke kampanje. Bivši predsednik Donald Tramp tvrdio je da bi Izrael trebalo "prvo da udari na nuklearne objekte, a o svemu ostalom brinuti se kasnije". Ovaj pristup čak je i on izbegavao dok je bio predsednik.

U nedelju je predstavnik Majkl R. Tarner, predsednik Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma, kritikovao Bajdena rekavši da je "potpuno neodgovorno za predsednika da kaže da je to isključeno, kada je prethodno rekao da je to na stolu".

Iznenadna rasprava o napadu postavila je nova pitanja. Ako Izrael napadne, koliko bi zapravo mogao da unazadi iranske nuklearne sposobnosti? Ili bi rezultat jednostavno bio da se iranski nuklearni program dublje zakopa, što bi Iranu omogućilo da zatvori vrata malobrojnim nuklearnim inspektorima koji još uvek imaju redovan, iako ograničen, pristup svojim glavnim objektima?

A šta ako izraelski napad podstakne iranske vođe da konačno odluče da jure za bombom granicu koju su iranski generali, skoro četvrt veka, sprečavali da pređu?

Izrael je razvio planove za uništavanje ili oslabljivanje ogromne hale sa centrifugama, gde hiljade visokih, srebrnih mašina vrte supersoničnim brzinama dok uranijum ne dostigne materijal pogodan za bombu.

Dok Teheran zvanično negira da teži posedovanju bombe, u poslednjim mesecima neki iranski zvaničnici i komentatori intenzivno su raspravljali o tome da li bi trebalo da se ukine fetva izdata 2003. godine od strane ajatolaha Ali Hamneija, koja zabranjuje posedovanje nuklearnog oružja.

U međuvremenu, Iran je pojačao proizvodnju uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, što je skoro na granici materijala pogodnog za bombu. Sada, kako smatraju stručnjaci, ima dovoljno tog goriva za tri ili četiri bombe, a dovođenje do nivoa pogodnog za bombu, od 90 odsto, trajalo bi samo nekoliko dana.

Dok bi Natanz bio prilično lak cilj, njegovo gađanje bi bilo akt ratne agresije. Tako su SAD proteklih 15 godina savetovale diplomatiju, sabotažu i sankcije, a ne bombe, kako bi ometale program. Aktivno su blokirali Izrael da dobije oružje potrebno za uništavanje druge fabrike centrifuga, zvane Fordov, koja je izgrađena duboko u planini.

Predsednik Džordž Buš odbio je zahteve Izraela da se njegovom vazduhoplovstvu daju najveće bombe za rušenje bunkera koje poseduje SAD, kao i B-2 bombarderi potrebni za njihovo isporučivanje. To oružje bi bilo od suštinskog značaja za svaku akciju usmerenu na Fordov i druge duboke, teško ojačane objekte.

Bušova odluka izazvala je raspravu unutar Bele kuće. Potpredsednik Dik Čejni prihvatio je ideju napada, ali je Buš ostao čvrst, tvrdeći da SAD ne mogu priuštiti još jedan rat na Bliskom istoku.

Ehud Barak, koji je služio kao najviši rangirani oficir izraelskih oružanih snaga i takođe kao premijer, rekao je u intervjuu za "The Times" 2019. godine da Bušova upozorenja "zaista nisu imala značaja za nas". Na kraju 2008. godine, rekao je "Izrael nije imao izvodljiv plan za napad na Iran".

Ubrzo je razvijeno nekoliko takvih planova. Rasprava oko bombi za rušenje bunkera doprinela je rođenju ogromne tajne operacije poznate kao "Olympic Games", visoko klasifikovanog izraelsko-američkog programa za uništavanje centrifuga korišćenjem sajber oružja. Više od 1.000 centrifuga uništeno je virusom koji je postao poznat kao "Stuxnet", što je program unazadilo za godinu ili više.

Međutim, "Olympic Games" nije bio čarobni metak: Iranci su obnovili proizvodnju, dodajući još hiljade centrifuga. Veći deo njihovih aktivnosti premestili su duboko pod zemlju.

Osim toga, činjenica da je zlonamerni računar uspeo da napusti postrojenje i da je otkriven svetu, podstakla je druge zemlje da se fokusiraju na razvijanje sopstvenih napada na infrastrukturu, uključujući električne mreže i vodovodne sisteme.

Izraelci su takođe napadali objekte za obogaćivanje na površini, napadali centre za proizvodnju centrifuga dronovima i ulagali ogromne resurse u pripreme za mogući napad na postrojenja.

Izraelski napori su posrnuli nakon što je administracija Baraka Obame postigla nuklearni sporazum s Iranom, što je dovelo do toga da je zemlja poslala većinu svog nuklearnog goriva van svoje teritorije. Kasnije, kada je Tramp povukao SAD iz sporazuma, on i Netanijahu su bili uvereni da će Iranci odustati od svojih projekata kao odgovor na pretnje Vašingtona. Izraelske odbrambene snage su se umesto toga fokusirale na Hezbolah i podzemne tunele u kojima su čuvane iranske rakete.

Kada je Benet postao premijer 2021. godine, izraelski zvaničnici kažu da je bio šokiran nedovoljnom spremnošću Izraela za napad na iranski program, naredivši nove vežbe kako bi simulirali let na velike udaljenosti do Irana i ulivajući nove resurse u pripreme. Čak i danas, sposobnost Izraela je ograničena.

Zemlja se oslanja na stari flotu aviona "Boeing 707" za vazdušno punjenje, a proći će godine pre nego što noviji modeli, sposobni da prenose gorivo na znatno većim udaljenostima, budu isporučeni od strane SAD.

Izraelski bunkerski razarači su bili efikasni protiv tunela u kojima Hezbolah skladišti rakete, što je omogućilo izraelskim snagama da ubiju Hasana Nasralaha, lidera Hezbolaha, prošlog meseca.

Izraelci veruju da mogu uništiti PVO oko mnogih nuklearnih lokacija u aprilu su pogodili jednu kako bi poslali poruku u razmeni raketa s Iranom. Međutim, Izrael jednostavno ne može da uđe u visoko ojačane nuklearne objekte ukopane u planine.

"Nuklearni cilj je veoma težak cilj", rekao je general Frenk Mekenzi, koji je bio zadužen za ratne planove protiv Irana dok je vodio SAD.

"Postoji mnogo drugih alternativa tom cilju", dodao je on navodeći da su mnoge od njih uključujući i energetske infrastrukture i lakše za izvršenje.

Predsednik Irana, Masud Pezeškijan, govorio je na Generalnoj skupštini UN prošlog meseca. Bez obzira na to da li Izrael napadne iranske nuklearne objekte ili ne, postoje novi razlozi za zabrinutost u vezi s nuklearnom budućnošću Irana.

Prva briga je ona koju je državni sekretar Entoni Blinken više puta istakao u poslednjim nedeljama. On tvrdi, oslanjajući se na obaveštajne podatke o kojima SAD ne žele da razgovaraju, da Rusija deli tehnologiju s Iranom u vezi s nuklearnim pitanjima.

Zvaničnici opisuju ovu pomoć kao "tehničku podršku" i kažu da nema dokaza da ona pruža Iranu opremu potrebnu za izradu bojeve glave.

Međutim, sve do izbijanja rata u Ukrajini, Rusija je sarađivala s SAD i EU u obuzdavanju iranskog nuklearnog programa, čak se pridružila pregovorima 2015. sa strane zapadnih nacija. Sada, ako su američki izveštaji tačni, potreba Rusije za iranskim dronovima i drugim naoružanjem može ubrzati napredak Irana ka izradi nuklearnog uređaja.

Druga zabrinutost je ta da je šteta koju je Hezbolah pretrpeo u proteklih nekoliko nedelja, uključujući likvidaciju njegovog rukovodstva, mogla naterati Iran da se oseća ranjivo. Više ne može da se osloni na sposobnost terorističke grupe da napada Izrael. Sticanje nuklearnog oružja moglo bi postati jedini pravi način da se odvrati Izrael.

Treća zabrinutost je da će iranski program postati sve teže pogoditi. Pre nekoliko godina, pod budnim okom američkih i izraelskih satelita, Iran je počeo da kopa ogroman tunelski sistem južno od Natanza, za šta SAD veruju da će biti novi centar za obogaćivanje, najveći u Iranu. Taj objekat još nije u funkciji. U prošlosti kada je Izrael uništio nedovršene nuklearne reaktore u Iraku 1981. i u Siriji 2007. to je upravo trenutak koji je izabrao da izvrši preventivne napade.

(Telegraf.rs)