Godina ubijanja i raspršenih pretpostavki odvela je milione na Bliskom Istoku na ivicu velikog rata

Milioni ljudi na Bliskom istoku sanjaju o sigurnim, mirnim životima bez drame i nasilne smrti.

Protekla godina, godina ubijanja i razaranja, koja je bila najgora u regionu u modernoj istoriji, ponovo je pokazala da snovi o miru ne mogu postati stvarnost sve dok duboke političke, strateške i verske podela ostanu neprevaziđene.

Preporučujemo

Ponovo, rat preoblikuje politiku Bliskog istoka, navodi se u analizi "BBC".

Napad Hamasa je proistekao iz više od jednog veka nerazrešenog sukoba. Nakon što su pripadnici Hamasa probili granicu na jugu usledio je najgori teroristički napad od osnivanja države Izrael.

Oko 1.200 ljudi, većinom izraelskih civila, je poginulo. Premijer Izraela, Benjamin Netanijahu, pozvao je američkog predsednika Džozefa Bajdena i rekao mu da “"ikada nismo videli takvu divljaštvo u istoriji države, još od Holokausta".

Izrael je napad Hamasa video kao pretnju svom postojanju. Od tada, Izrael je prouzrokovao mnogo patnje Palestincima u Pojasu Gaze. Prema podacima ministarstva zdravlja koje vodi Hamas, gotovo 42.000 ljudi, većinom civila, je poginulo. Veliki deo Gaze je u ruševinama. Palestinci optužuju Izrael za genocid.

Rat se proširio. Dvanaest meseci nakon što je Hamas krenuo u ofanzivu, Bliski Istok je na ivici još jednog goreg rata; šireg, dubljeg i još destruktivnijeg, u kome će milioni ljudi biti ugroženi.

Smrt iluzija

Godina smrti skinula je brojne slojeve pretpostavki i iluzija. Jedna od njih je uverenje Benjamina Netanijahua da može upravljati palestinskim pitanjem bez pravljenja ustupaka njihovim zahtevima za samoopredeljenjem.

Uz to je nestala i iluzija koja je utešno delovala na zabrinute zapadne saveznike Izraela. Lideri u SAD i Velikoj Britaniji, kao i drugi, uveravali su sebe da bi Netanijahu, uprkos tome što je celog svog političkog života bio protiv države Palestine uz Izrael, mogao nekako biti ubeđen da prihvati njeno foriranje da bi okončao rat.

Netanijahuov odbijanje odražava gotovo univerzalno nepoverenje prema Palestincima unutar Izraela, kao i njegovu vlastitu ideologiju. Takođe je potkopalo ambiciozni američki plan za mir.

Saveznici: Netanijahu i Bajden Foto: Tanjug/AP

"Veliki dogovor" predsednika Bajdena predložio je da Izrael dobije puno diplomatsko priznanje od Saudijske Arabije, najuticajnije muslimanske zemlje, u zamenu za omogućavanje palestinske nezavisnosti. Saudijci bi bili nagrađeni bezbednosnim paktom sa SAD.

Bajdenov plan je pao na prvom ispitu. Netanijahu je u februaru rekao da bi državnost bila "ogromna nagrada" za Hamas. Bezalel Smotrič, jedan od ultra-nacionalističkih ekstremista u njegovom kabinetu, rekao je da bi to predstavljalo "egzistencijalnu pretnju" za Izrael.

Vođa Hamasa, Jahja Sinvar, za koga se pretpostavlja da je još živ negde u Gazi, imao je svoje iluzije. Pre godinu dana, morao je da se nada da će se ostatak takozvane "osovine otpora", tj. Iran pridružiti, punom snagom, ratu da oslabi Izrael. Bio je u zabludi.

Sinvar je svoje planove za napad na Izrael sedmog oktobra čuvao u tolikoj tajnosti da je osim neprijatelja iznenadio čak i brrojne u svom najbližem okruženju. Diplomatski izvori su rekli da Sinvar možda nije ni podelio svoje planove Hamasovim liderima koji su u egzilu u Kataru.

"Njihovi bezbednosni protokoli su bili uobičajeni, razgovarali su na otvorenim linijama koje su se lako mogle preslušavati", rekao je jedan anoniman izvor.

Umesto da pređe u ofanzivu, Iran je jasno stavio do znanja da ne želi širi rat, dok je Izrael napadao Gazu i predsednik Bajden naređivao američkim nosačima aviona da se približe kako bi zaštitili Izrael.

Umesto toga, Hasan Nasralah, vođa libanskog Hezbolaha i njegov prijatelj i saveznik, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei, ograničili su se na raketiranje severne granice Izraela, što su rekli da će trajati do primirja u Gazi.

Izraelski vojnici u Gazi Foto: Gil Cohen Magen / Xinhua News / Profimedia

Ciljevi su uglavnom bili vojne prirode, ali je Izrael evakuisao više od 60.000 ljudi sa granice. U Libanu, možda dvostruko više ljudi je moralo da pobegne tokom meseci dok je Izrael uzvraćao udarce.

Izrael je jasno stavio do znanja da neće tolerisati beskonačan rat iscrpljivanja s Hezbolahom. Ipak, opšte mišljenje je bilo da će Izrael biti odvratnjen od strane Hezbolahovog impresivnog vojnog učinka u prethodnim ratovima i njegovog arsenala raketa koje je obezbedio Iran.

U septembru, Izrael je prešao u ofanzivu. Niko osim najviših redova Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i špijunske agencije Mossad nije verovao da bi toliko štete moglo biti naneto tako brzo Iranu najmoćnijem savezniku.

Izrael je daljinski aktivirao eksplozivne uređaje na pejdžerima i toki-vokijima, uništavajući Hezbolahovu komunikaciju i ubijajući vođe. Pokrenuo je jednu od najintenzivnijih kampanja bombardovanja u modernom ratovanju. Tokom prvog dana, Izrael je ubio oko 600 Libanaca, uključujući mnoge civile.

Ova ofanziva je ozbiljno poljuljala uverenje Irana da njegova mreža saveznika učvršćuje njegovu strategiju da obeshrabri i zastraši Izrael.

Ključni trenutak dogodio se 27. septembra, kada je veliki vazdušni napad na južno predgrađe Bejruta usmrtio Hasana Nasralaha, vođu Hezbolaha, i mnoge njegove visoke saradnike. Nasralah je bio ključni deo Iranske "osovine otpora", njene neformalne alijanse i odbrambene mreže saveznika i posrednika.

Izrael je prešao iz graničnog rata u veći sukob. Ako je strateška namera bila da se prisili Hezbolah na primirje i povlačenje sa granice, to nije uspelo. Ofanziva i invazija južnog Libana nisu obeshrabrile Iran.

Čini se da je Iran zaključio da njegova otvorena nevoljnost da rizikuje širi rat podstiče Izrael da pojača pritisak. Uzvraćanje je bilo rizično i garantovalo je izraelski odgovor, ali za vrhovnog vođu i Iranske Revolucionarne garde, to je postalo najmanje loša opcija. U utorak 1. oktobra, Iran je napao Izrael balističkim raketama.

Podsećanje na traumu

Kibuc Kfar Aza se nalazi veoma blizu granice koja je trebala da štiti Izrael od Pojasa Gaze. Kibuc je bio mala zajednica, sa skromnim kućama na otvorenom kampusu sa travnjacima i urednim vrtovima. Kfar Aza je bio jedan od prvih ciljeva Hamasa sedmmog oktobra. Ukupno 62 osobe iz ovog kibuca je ubijeno od strane Hamasa.

Tela žrtava napada od sedmog oktobra Foto: Tanjug/AP

Od 19 talaca koji su oteti iz Kfar Aze u Gazu, dvojica su poginula od strane izraelskih trupa nakon što su pobegli iz zarobljeništva. Pet talaca iz Kfar Aze još uvek se nalazi u Gazi. Izraelska vojska je uvela novinare u Kfar Aza 10. oktobra prošle godine, kada je još uvek bio zona vojnih operacija.

Videli smo izraelske borbene trupe ukopane u poljima oko kibuca i mogli smo čuti pucnjavu dok su čištili zgrade za koje su sumnjali da se u njima skrivaju borci Hamasa. Tela ciila ubijenih od strane Hamasa nosili su u mrtvačkim vrećama iz ruševina svojih domova.

Tela boraca Hamasa ubijenih od strane izraelskih vojnika dok su se borili da uđu u kibuc još uvek su ležala na urednim travnjacima, crneći dok su se raspadala na jakom mediteranskom suncu.

Godinu dana kasnije, mrtvi su sahranjeni, ali se veoma malo toga promenilo. Živi se nisu vratili da žive u svojim domovima. Ruševne kuća su sačuvane onako kako su izgledale 10. oktobra prošle godine, osim što su imena i fotografije ljudi koji su živeli i poginuli u njima prikazane na velikim posterima i spomenicima.

Zohar Špak, stanovnik koji je preživeo napad sa svojom porodicom, pokazao nam je kuće komšija koji nisu imali tu sreću. Na zidu jedne kuće nalazila se velika fotografija mladog para koji je živeo tu, oboje ubijeni od strane Hamasa sedmmog oktobra.

Teren oko kuća je bio prekopan. Zohar je rekao da je otac mladog čoveka provodio nedelje pretražujući zemlju u potrazi za sinovljevom glavom. Sahranjen je bez nje.

Priče o poginulima sedmog oktobra i o taocima su dobro poznate u Izraelu. Lokalni mediji i dalje govore o gubicima svoje zemlje, dodajući nove informacije staroj boli. Zohar je rekao da je previše rano da razmišlja o tome kako bi mogli da obnove svoje živote.

"Još smo unutar traume. Nismo u post-traumi. Kao što su ljudi rekli, još smo ovde. Još smo u ratu. Želeli smo da se rat završi, ali želimo da se završi s pobedom, ali ne vojnom pobedom. Ne ratnom pobedom. Moja pobeda je da mogu da živim ovde, sa svojim sinom i ćerkom, sa svojim unucima i da živim mirno. Verujem u mir".

Zohar i mnogi drugi stanovnici Kfar Aze identifikuju se s levicom izraelske politike, verujući da je jedina šansa za mir dopuštanje Palestincima da steknu svoju nezavisnost. Izraelci poput Zohara i njegovih komšija uvereni su da je Netanijahu katastrofalan premijer koji snosi veliku odgovornost za to što su ih ostavili ranjivima i otvorenima za napad sedmog oktobra.

Ali Zohar ne veruje Palestincima, ljudima koje je nekada prevozio do bolnica u Izraelu u boljim vremenima kada su im bili dozvoljeni izlazi iz Gaze na medicinsku pomoć.

"Ne verujem tim ljudima koji žive tamo. Ali želim mir. Želim da odem na plažu u Gazi. Ali im ne verujem. Ne, ne verujem nijednom od njih".

Katastrofa u Gazi

Lideri Hamasa ne prihvataju da su napadi na Izrael bila greška koja je donela gnev Izraela, naoružanog i podržanog od Sjedinjenih Država, na glave njihovog naroda. Krive okupaciju, pohlepu za destrukcijom i smrću.

U Kataru, sat vremena pre nego što je Iran napao Izrael prvog oktobra, novinr BBC je intervjuisao Halila al Haju, najvišeg lidera Hamasa van Gaze, koji je drugi u organizaciji posle Jahje Sinvara. Negirao je da su njegovi ljudi ciljali civile, uprkos brojnim dokazima, i opravdao je napade govoreći da je bilo neophodno staviti sudbinu Palestinaca na političku agendu sveta.

Palestinci na ruševinama džamije u Gazi Foto: Tanjug/AP

"Bilo je neophodno podići alarm u svetu da im kažemo da ovde postoji narod koji ima uzrok i zahteve koje treba ispuniti. Bio je to udarac Izraelu, cionističkom neprijatelju".

Izrael je osetio taj udarac, a sedog oktobra, dok su Izraelske odbrambene snage (IDF) hitno slale trupe ka granici s Gazom, Benjamin Netanijahu je održao govor obećavajući "moćnu osvetu".

Postavio je ratne ciljeve uklanjanja Hamasa kao vojne i političke snage i vraćanja talaca. Premijer i dalje insistira da je "potpuna pobeda" moguća, i da će snaga na kraju osloboditi Izraelce koje Hamas drži već godinu dana.

Njegovi politički protivnici, uključujući rodbinu taoca, optužuju ga da blokira prekid vatre i dogovor o taocima kako bi umirio ultra-nacionaliste u svojoj vladi. Optužuju ga da stavlja svoj politički opstanak ispred života Izraelaca.

Netanijahu ima mnogo političkih neprijatelja u Izraelu, iako mu je ofanziva u Libanu pomogla da popravi svoje rezultate u anketama. Ostaje kontroverzna figura, ali za većinu Izraelaca rat u Gazi to nije. Od sedmog oktobra, većina Izraelaca je zatvorila svoja srca prema patnjama Palestinaca u Gazi.

Dva dana nakon početka rata, izraelski ministar odbrane, Joav Galant, izjavio je da je naredio "potpunu opsadu" Gaze.

"Neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno… Borimo se protiv životinjskih stvorenja i ponašamo se shodno tome".

Od tada je, pod međunarodnim pritiskom, Izrael bio primoran da ublaži svoju blokadu. Na Ujedinjenim nacijama krajem septembra, Netanijahu je insistirao da civili u Gazi imaju svu hranu koja im je potrebna.

Dokazi jasno pokazuju da to nije tačno. Nekoliko dana pre njegovog govora, humanitarne agencije UN potpisale su deklaraciju koja zahteva kraj "uznemirujuće ljudske patnje i humanitarne katastrofe u Gazi".

"Više od dva miliona Palestinaca nema zaštitu, hranu, vodu, sanitarne uslove, sklonište, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, električnu energiju i gorivo, osnovne potrebštine za preživljavanje. Porodice su prisilno raseljene iz jednog nesigurnog mesta na drugo, bez izlaza".

Ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas kaže da je do sada poginulo skoro 42.000 Palestinaca. Analiza satelitskih snimaka od strane američkih akademika Koreja Šera i Jamona Van Den Heka sugeriše da je 58,7 odsto svih zgrada oštećeno ili uništeno.

Ali postoji i drugi ljudski trošak, raseljavanje, sa civilima koji su više puta upućivani da se presele od strane IDF.

Efekti kretanja ljudi mogu se videti iz svemira. Satelitski snimci pokazuju kako su se šatori raspoređivali i uklanjali. To je obrazac koji se ponavlja širom pojasu.

Ove talasi raseljavanja počeli su 13. oktobra, kada je IDF rekao stanovnicima severne polovine pojasa da se presele na jug radi sopstvene "bezbednosti". BBC Verify je identifikovao više od 130 objava na društvenim mrežama koje je delio IDF, u kojima su detaljno navedene koje su oblasti određene kao borbene zone, rute za izlazak i gde će se odvijati privremene pauze u borbama.

U ukupnom broju, ovi često preklapajući postovi iznosili su oko 60 naređenja za evakuaciju koja pokrivaju više od 80 odsto pojasa Gaze. Na mnogim obaveštenjima, BBC Verify je otkrio da su ključni detalji nečitljivi i da su granice nesaglasne s tekstom.

IDF je odredio obalu Aal-Mavasi na jugu Gaze kao humanitarnu zonu. I dalje se bombarduje. BBC Verify je analizirao snimke 18 vazdušnih udara unutar granica te zone.

Naši životi su bili lepi - odjednom smo imali ništa

Na satelitskim fotografijama ulice Salah al-Din, nakon što je Izrael naredio raseljavanje severne Gaze, negde u masi je bila i Insaf Hasan Ali, sa suprugom i dvoje dece, sinom (11) i kćerkom (7). Do sada su svi preživeli, za razliku od mnogih članova njihove šire porodice.

Izrael ne dopušta novinarima da slobodno izveštavaju iz Gaze. BBC e angažovao proverenog palestinskog fri lensera iz Gaze da intervjuiše Insaf Ali i njenog sina. Govoreći o strašnom strahu koji su osećali dok su išli na jug, sa možda milion drugih, po naređenju izraelske vojske, rekla je:

"Smrt je bila svuda. Išli smo ulicom Salah al-Din. Auto ispred nas je pogođen. Videli smo ga, i goreo je… S leve strane, ljudi su ubijeni, a s desne strane, čak i životinje magarci su bili razbacani, bombardovani su. Mislili smo da je gotovo. Rekli smo, 'sada će raketa koja dolazi biti za nas'".

Insaf i njena porodica su živeli udobnim životom srednje klase. Od tada su se, po naređenju Izraela, preselili 15 puta. Kao i milioni drugih, postali su beskućnici, često gladni, živeći u šatoru u Al Mavasi, opustošenoj oblasti peskovitih dina. Zmije, škorpiona i otrovnih velikih crva.

Pored rizika od smrti u vazdušnom napadu, suočavaju se s glađu, bolestima i prašinom iz fekalija kada milioni ljudi nemaju pristup adekvatnoj sanitarnoj mreži. Insaf je plakala za svojim starim životom i ljudima koje su izgubili.

"Naši životi su bili lepi, a odjednom smo imali ništa. Ni odeće, ni hrane, ni osnovnih životnih potreba. Kontinuirano preseljenje je neverovatno teško za zdravlje moje dece. Patili su od neuhranjenosti i zaraženih bolesti, uključujući amebnu dizenteriju i hepatitis".

Insaf je rekla da je početak meseci izraelskog bombardovanja delovao kao "horor sudnjeg dana".

"Svaka majka bi se tako osećala, svako ko ima nešto dragoceno i boji se da to može ispasti iz ruku u svakom trenutku. Svaki put kada smo se preselili u neku kuću, bila bi bombardovana i neko iz naše porodice bi bio ubijen".

Jedina šansa za bilo kakvo poboljšanje u životima Insaf i njene porodice, kao i više od dva miliona drugih ljudi u Gazi, je dogovor o prekidu vatre. Ako ubijanja stanu, diplomate bi mogle imati priliku da spreče dalji pad u mnogo širu katastrofu.

Pravo

UN humanitarne agencije su osudile i Izrael i Hamas:

"Ponašanje strana tokom protekle godine izruguje se njihovim tvrdnjama da poštuju međunarodno humanitarno pravo i minimalne standarde humanosti koje ono zahteva".

Obe strane negiraju optužbe da su prekršile ratne zakone. Hamas tvrdi da je naredio svojim ljudima da ne ubijaju izraelske civile. Izrael kaže da upozorava palestinske civile da se sklone s opasnog mesta, ali da Hamas koristi civile kao ljudski štit.

Međunarodni sud pravde pokrenuo je istragu protiv Izraela za genocid po zahtevu Južne Afrike. Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda zatražio je naloge za hapšenje na osnovu različitih optužbi za ratne zločine protiv Jahje Sinvara iz Hamasa, kao i protiv Benjamina Netanijahua i Joava Galanta iz Izraela.

Zaranjanje u nesigurnost

Za Izraelce, napadi Hamasa sedmog oktobra bili su bolna podsećanja na vekovne pogrome protiv Jevreja u Evropi koji su kulminirali genocidom koji je izvršila nacistička Nemačka.

U prvom mesecu rata, izraelski pisac i bivši političar Avraham Burg objasnio je duboki psihološki uticaj na svoju zemlju.

„Mi, Jevreji verujemo da je država Izrael prvi i najbolji imuni sistem i zaštita od jevrejske istorije. Nema više pogroma, nema više holokausta, nema više masovnih ubica. I odjednom, sve to se ponovo pojavilo, rekao je on.

Duhovi prošlosti mučili su i Palestince. Raja Šehadeh, poznati palestinski pisac i borac za ljudska prava, veruje da je Izrael želeo da napravi još jednu Nakbu, još jednu katastrofu: u svojoj najnovijoj knjizi "Što Izrael strahuje od Palestine?", piše:

Napad Irana balističkim raketama na Izrael Foto: Profimedia/AFP/Wisam Hashlamoun

"Kako je rat napredovao, mogao sam da vidim da su svaku reč mislili ozbiljno i da ih nije briga za civile, uključujući decu. U njihovim očima, kao i u očima većine Izraelaca, svi stanovnici Gaze su krivci".

Niko ne može da dovede u pitanje odlučnost Izraela da brani svoj narod, uz ogromnu pomoć Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, jasno je da je rat pokazao da se niko ne može prevariti da će Palestinci prihvatiti život u večitoj izraelskoj vojnoj okupaciji, bez pravih građanskih prava, slobode kretanja i nezavisnosti.

Nakon generacija sukoba, Izraelci i Palestinci su navikli da se suočavaju jedni s drugima. Ali su takođe navikli da žive jedni pored drugih, ma koliko to bilo neprijatno. Kada dođe do prekida vatre, i uz novu generaciju lidera, biće prilika da se ponovo zatraži mir.

Ali to je dalja budućnost. Ostatak ove i 2025. godina, sa novim predsednikom u Beloj kući, je neizvestan i pun opasnosti.

Mesecima nakon što je Hamas napao Izrael, strahovalo se da će se rat proširiti i pogoršati. Polako, a zatim vrlo brzo, to se i desilo, nakon razarajućih napada Izraela na Hezbolah i Liban.

Prekasno je reći da je Bliski Istok na ivici. Izrael se suočava s Iranom. Zaraćene strane su se prebacile preko ivice, a zemlje koje još nisu direktno uključene očajnički nastoje da ne budu uvučene.

Izrael još uvek nije uzvratio na iranski raketni napad. Naznačio je da namerava da nanese tešku kaznu. Predsednik Bajden i njegova administracija, koji su stalni dobavljači oružja i diplomatske podrške Izraelu, pokušavaju da odmere odgovor koji bi mogao ponuditi Iranu način da zaustavi ubrzano penjanje po lestvici eskalacije, izraz koji stratezi koriste da opišu način na koji se ratovi brzo prebacuju iz krize u katastrofu.

Blizina američkih izbora, zajedno s čvrstom podrškom Džozefa Bajdena Izraelu, uprkos njegovim sumnjama o načinu na koji se vodi borba, ne uliva mnogo optimizma da će SAD nekako pronaći način izlaska.

Signali iz Izraela ukazuju da Netanijahu, Galant, generali IDF i obaveštajne agencije veruju da imaju prednost. Z njih je sedmi oktobar bio katastrofa. Svi glavni bezbednosni i vojni šefovi, osim premijera, izvinili su se, a neki su podneli ostavke.

Nisu planirali rat sa Hamasom. Međutim, planiranje rata protiv Hezbolaha počelo je nakon što je poslednji rat završen 2006. godine u ponižavajućem zastoju za Izrael. Hezbollah je pretrpeo udarce od kojih se možda nikada neće oporaviti.

Do sada su izraelske pobede bile taktičke. Da bi došlo do strateške pobede, Izrael bi morao da primora svoje neprijatelje da promene svoje ponašanje. Hezbolah, čak i u ovakvom stanju, pokazuje da želi da se bori. Sukob s izraelskom pešadijom i tenkovima sada kada je južni Liban ponovo okupiran mogao bi da umanji neka od izraelskih prednosti u vazdušnoj moći i obaveštajnim kapacitetima.

Izraelski civili u zaklonu tokom iranskog napada Foto: Profimedia/AFP/Ahmad GHARABLI

Ako Iran odgovori na izraelsku odmazdu još jednim talasom balističkih raketa, druge zemlje bi mogle biti uvučene u sukob. U Iraku, Iranske klijentske milicije mogle bi napasti američke interese. Dva izraelska vojnika ubijena su dronom koji je došao iz Iraka.

Saudijska Arabija takođe nervozno gleda. Princ Pestolonaslednik Mohamed Bin Salman jasno je izrazio svoje viđenje budućnosti. Razmotrio bi priznanje Izraela, ali samo ako Palestinci dobiju državu u zamenu, a Saudijska Arabija sigurnosni pakt sa Sjedinjenim Državama.

Uloga Džozefa Bidena, koji istovremeno pokušava da obuzda Izrael dok ga podržava oružjem, diplomatijom i nosačima aviona, izlaže Amerikance mogućem uvođenju u širi rat s Iranom. Ne želi da do toga dođe, ali Biden je obećao da će pomoći Izraelu ako to postane neophodno.

Izraelska likvidacija Hasana Nasralaha i šteta učinjena iranskoj strategiji i njenom "savezu otpora" stvara novi set iluzija među nekima u Izraelu i Sjedinjenim Državama. Opasna ideja je da je ovo jedinstvena prilika da se silom preoblikuje Bliski Istok, namećući red i neutralizujući neprijatelje Izraela. Bajden i njegov naslednik trebalo bi da budu oprezni s tim.

Poslednji put kada je ozbiljno razmatrano prestrukturiranje Bliskog Istoka silom bilo je nakon napada Al Kaide 11. septembra na Ameriku, kada su američki predsednik Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler pripremali invaziju na Irak 2003.

Invazija Iraka nije očistila Bliski Istok od nasilnog ekstremizma. Naprotiv, pogoršala je situaciju.

Prioritet za one koji žele da zaustave ovaj rat treba da bude prekid vatre u Gazi. To je jedina šansa da se smire strasti i stvori prostor za diplomatiju. Ova godina rata započela je u Gazi. Možda može i da se završi tamo.

(Telegraf.rs)