Rasplamsava se sukob na Bliskom istoku: Način na koji će Izrael odgovoriti biće ključno za njegov tok

M. P.
M. P.    
Čitanje: oko 4 min.
  • 0

U danima nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine, rasli su strahovi od prerastanja tog sukoba u regionalni rat. Hezbolah će napasti Izrael sa severa, Huti iz Jemena, a iranski posrednici iz Iraka, Izrael bi bio prisiljen da odgovori, doći će do direktnog sukoba sa Iranom, i širi rat bi bio na pomolu. Tako je tih dana glasila teorija o ratu na Bliskom istoku.

Gotovo godinu dana kasnije, sve to se obistinilo.

Dan nakon što je Iran izveo svoj najveći napad balističkim raketama na Izrael – i dok se izraelske trupe bore sa borcima Hezbolaha na terenu u Libanu – regionalni rat je praktično tu, piše CNN.

Veliko pitanje sada je: hoće li eskalirati ili će se ipak smiriti?

Izraelski lideri nalaze se na raskrsnici. Kada je Iran prvi put izveo raketni napad u aprilu, u odgovoru na izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, Izrael je bio suzdržan, napadajući samo iransku instalaciju za protivvazdušnu odbranu.

Međutim, iranski napad u utorak uveče bio je bez presedana po svojoj žestini. Uprkos nekim napadima na izraelske baze, šteta je bila minimalna, gotovo sve rakete su presretnute.

Jevrejska država se sada suočava s izborom, rekao je bivši visoki izraelski vojni zvaničnik za CNN: "Da li odgovarate na nameru ili na rezultate?"

Iranska vlada "apsolutno nema interesa za širi rat", rekla je u sredu portparolka vlade Fatemeh Mohajerani, dodajući da se zemlja suzdržala nakon ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu u julu "uprkos zahtevima" svog naroda da odgovori.

S druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je iskoristio niz ubistava širom Bliskog Istoka za izvanrednu političku rehabilitaciju. Izraelska kampanja bombardovanja u Libanu je pogodila i civilno stanovništvo – raselivši više od milion ljudi – ali je postigla dugoočekivani cilj da bar privremeno oslabi stalnu pretnju sa severa.

Zašto ne iskoristiti trenutak da se sad oslabi i sama država pokrovitelj Hamasa i Hezbolaha, Iran?

"Eliminacija Nasralaha je neophodan uslov za postizanje ciljeva koje smo postavili: vraćanje stanovnika sa severa Izraela bezbedno u njihove domove i promena ravnoteže moći u regionu na duže vreme", rekao je Netanjahu nakon masovnog udara u Bejrutu prošlog meseca u kom je ubijen vođa Hezbolaha Hasan Nasralah.

Dva dana kasnije, obratio se samim Irancima, rekavši: "Kada Iran konačno bude slobodan, a taj trenutak će doći mnogo brže nego što ljudi misle, sve će biti drugačije."

Njegov stav je u skladu sa javnim mnjenjem u Izraelu. Bivši premijer Naftali Benet predvodi akciju koja se zalaže za maksimalistički odgovor na napad Teherana, predlažući da Izrael bombarduje iranske nuklearne objekte, za koje SAD i drugi tvrde da su odgovorni za program razvoja iranskog oružja, što Teheran dugo negira.

"Ponekad istorija pokuca na vaša vrata i morate iskoristiti trenutak", rekao je on za CNN u utorak. "Ako to ne uradimo sada, ne vidim da će se ikada desiti."

Iranske dve ruke za borbu protiv Izraela – Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu – "su privremeno paralisane", rekao je Benet.

"Dakle, to je kao bokser u ringu bez podignutih ruku sledećih nekoliko minuta. Sada je trenutak kada možemo napasti, jer je Iran potpuno ranjiv."

Naravno, taj odgovor nosi opasnost od nepoznatog.

Hezbolah je sigurno oslabljen, ali niko ne zna sa sigurnošću koliko kapaciteta još ima. Američka vlada veruje da Iran može napraviti bombu za samo nekoliko nedelja čim se odluči na to. Osim nuklearne opcije, Teheran ima i druge načine za dalje pritiske na Izrael i njegove saveznike. Eskalirajući odgovori mogli bi potpuno izmaći kontroli i uvući saveznike u borbu.

Bivši visoki izraelski vojni zvaničnik objasnio je da "uvek postoje različite škole mišljenja". Benetova, prema zvaničniku, je da "je vreme da se neutralizuje cela osovina zla. Počeli smo sa Hamasom, zatim Hezbolahom. Sada je vreme za Iran, možda Siriju."

Bivši zvaničnik je rekao da nema direktna saznanja o planovima Izraela, ali je zatražio anonimnost da bi razgovarao o osetljivim pitanjima.

"Prošle noći činilo mi se da će to biti opsežan odgovor", rekao je. "Jutros dobijam poruke da će uzeti nešto vremena da razmisle."

Suzdržaniji odgovor bi podrazumevao da Izrael cilja vojni objekat, kao što je Iran učinio u utorak u Izraelu.

"Mogli biste pogoditi infrastrukturu, vrlo slično onome što se dogodilo u Jemenu", rekao je bivši zvaničnik, aludirajući na izraelsku bombardersku kampanju u nedelju na jemensku luku Hodeida koju kontrolišu Huti. "Nacionalni izvoz nafte, ili bilo šta drugo", dodao je.

Nepoznati faktor je koliko daleko će otići najvažniji saveznik Izraela – Sjedinjene Američke Države – u podršci njegovom odgovoru.

"Jasno smo stavili do znanja da će biti posledica — ozbiljnih posledica — za ovaj napad, i radićemo sa Izraelom da to postane stvarnost", rekao je u utorak američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

"Previše je rano da vam kažem bilo šta javno u pogledu naše procene ili naših očekivanja od Izraelaca ili saveta koji bismo im dali", zaključio je on.

(Telegraf.rs)

Video: "Ne znam da li mi je ćerka živa": Potresna ispovest majke čije dete je oteo Hamas

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA