Kina obeležava 75. godišnjicu komunističke vlasti: Ovo su događaji koji su usmerili istoriju jedne supersile

Kina obeležava 75 godina vladavine Komunističke partije dok ekonomski izazovi i bezbednosne pretnje i dalje vise nad ovom ogromnom državom.

Nikakve svečanosti nisu najavljene za 75. godišnjicu u utorak, osim ceremonije podizanja zastave na Trgu Tjenanmen, sa počasnom gardom koja maršira iz ulaza u prostranu palatu koja je vekovima bila dom kineskih careva, javlja AP.

Preporučujemo

U potpunosti državni kontrolisani mediji neprekidno izveštavaju o ekonomskom napretku i društvenoj stabilnosti Kine, bez spominjanja izazova kao što su opadajući natalitet i poremećaji u lancima snabdevanja, što je ugrozilo ekonomiju koja se uglavnom oslanja na izvoz.

Komemoracije su takođe održane u bivšim britanskim kolonijama Hongkong i Makao, koje su se vratile pod kineski suverenitet krajem 1990-ih, što je bio ključni pokazatelj odlučnosti Pekinga da prevaziđe ono što je nazvao "Vekom poniženja".

Poslednjih decenija, Kina je organizovala vojne parade i prikazivala ekonomsku snagu zemlje samo na prelazima decenija, poput 60. i 70. godišnjice.

Druga najveća svetska ekonomija bori se da povrati zamah nakon pandemije kovida-19.

Produženi pad u sektoru nekretnina doveo je do prelivanja efekata na druge delove ekonomije, od građevinarstva do prodaje kućnih aparata. Prošle nedelje, Kina je najavila niz mera za podsticanje ekonomije, uključujući niže kamatne stope i manji udeo za avanse za hipotekarne kredite.

Lider partije i šef države Si Đinping uglavnom je izbegavao putovanja u inostranstvo od pandemije, dok je nastavio sa čistkama visokih zvaničnika za koje se smatralo da nisu dovoljno lojalni ili su osumnjičeni za korupciju ili lične prekršaje.

"Put pred nama neće biti gladak, definitivno će biti teškoća i prepreka, a možda ćemo se suočiti sa velikim testovima poput jakih vetrova i nemirnog mora, ili čak olujnih talasa", upozorio je Si na banketu uoči godišnjice.

"Moramo biti budni u vreme mira, planirati unapred i oslanjati se na celu Partiju, celu vojsku i sve etničke grupe širom zemlje", rekao je, dodavši da "nikakve teškoće ne mogu zaustaviti kineski narod u napredovanju".

Godišnjica dolazi i u trenutku kada se Kina suočava sa sve većim tenzijama sa susedima, uključujući Japan, Južnu Koreju i Filipine, zbog teritorijalnih sporova i njihovih bliskih odnosa sa glavnim rivalom Pekinga, Sjedinjenim Američkim Državama.

Komunisti su pod vođstvom Mao Cedunga preuzeli vlast 1949. godine usred građanskog rata sa nacionalistima, poznatim i kao Kuomintang (KMT), koje je predvodio Čang Kaj Šek. Nacionalisti su prebacili svoju političku, ekonomsku i vojnu moć na sada samoupravno demokratsko ostrvo Tajvan.

Peking i dalje insistira da Tajvan mora biti pripojen pod vladavinu Komunističke partije, ako je potrebno i silom, dok su Sjedinjene Američke Države obezbedile oružje tom ostrvu kako bi osigurale njegovu odbranu.

U međuvremenu, Kina se uključila u sporove oko svojih zahteva na veći deo Južnog kineskog mora i nenaseljena ostrva koja kontrolišu Japan, Filipini, Vijetnam i druge susedne zemlje.

Vojna izgradnja Kine i nedavno lansiranje balističke rakete sposobne za nošenje nuklearne glave u Tihi okean izazvali su zabrinutost oko mogućeg sukoba.

Na domaćem terenu, Si se praktično postavio za doživotnog lidera ukidanjem ograničenja mandata i proširivanjem svoje moći nad ključnim vladinim i partijskim telima. Kina ne dozvoljava konkurentne izbore, a partija zadržava gotovo potpunu kontrolu nad medijima koji informišu 1,4 milijarde ljudi.

Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Siju godišnjicu i kasnije uspostavljanje bilateralnih diplomatskih veza, napominjući da je Rusija bila prva zemlja koja je pre 75 godina priznala Narodnu Republiku Kinu, prema zvaničnoj novinskoj agenciji Sinhua.

Si je potvrdio njihove bliske odnose, rekavši da će Kina nastaviti da širi "sveobuhvatnu pragmatičnu saradnju" između ove dve nacije.

Događaji koji su obeležili 75 godina komunističke Kine

1949.

Mao Cedung. Foto: Profimedia/AKG

Uspon na vlast: Revolucionarni lider Mao Cedung proglašava osnivanje komunističke Kine 1. oktobra, nakon što su njegove snage pobedile u građanskom ratu protiv nacionalističke vlade Čang Kaj Šeka. Mao će vladati Kinom do svoje smrti 1976. godine.

1958.

Veliki skok unapred: Mao pokreće kampanju za industrijalizaciju Kine i nastoji da nadmaši Veliku Britaniju, oslanjajući se na komune, zabranjujući privatnu poljoprivredu i mobilizujući radnike na industrijskim projektima. Neuspeh ovog plana dovodi do gladi koja odnosi procenjenih 30 miliona života.

1966.

Kulturna revolucija: Mao pokreće pokret za pročišćavanje buržoazije i promovisanje revolucionarnog duha, delom zbog osvete svojim političkim neprijateljima. Mladi se mobilizuju kao paravojne Crvene garde, milioni ljudi se šalju na prinudni rad, stvara se kult Maoa, a masovno nasilje izbija. Da bi smirio haos, Mao poziva vojsku.

1972.

Foto: Wikimedia/White House Photo Office Collection

Niksonova poseta: Predsednik SAD-a Ričard Nikson ostvaruje istorijsku posetu Kini, pripremajući teren za prebacivanje američkog diplomatskog priznanja sa Tajvana na komunističku vladu u Pekingu 1979. godine.

1978.

Reforme i otvaranje: Kineski lider Deng Sjaoping konsoliduje vlast nakon Maove smrti i počinje otvaranje kineske ekonomije, pokrećući tri decenije brzog rasta koji transformišu zemlju.

1989.

Tjenanmen: Dok komunističke diktature padaju širom Evrope, studenti i radnici dižu ustanak u kineskim gradovima, najviše na pekinškom Trgu Tijenanmen. Partijsko rukovodstvo šalje vojsku da uguši proteste. Broj žrtava i dalje je nepoznat, a procene se kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada.

1997.

Hongkong: Kina preuzima nazad britansku koloniju i obećava poluautonomiju gradu na 50 godina. Međutim, masovni antivladini protesti 2019. godine izazivaju represiju koja guši slobodu govora i primorava neke ljude da pobegnu.

2008.

Foto: Shutterstock

Olimpijske igre: Rastući ekonomski uticaj Kine omogućava da osvoji pravo domaćinstva Olimpijskih igara 2008. godine, koje su široko pohvaljene zbog svojih objekata i organizacione podrške. Protesti za ljudska prava se ignorišu, dok komercijalni interesi dostižu nove visine.

2012.

Tanjug/AP

Si Đinping: Si preuzima kontrolu nad Komunističkom partijom i menja ustav 2018. godine, što mu omogućava da vlada potencijalno doživotno. On suzbija neslaganje, pokreće antikorupcijsku kampanju i vodi asertivnu spoljnu politiku koja je izazvala tenzije sa SAD.

2018.

Trgovinski rat: Predsednik SAD Donald Tramp povećava carine na uvoz iz Kine. SAD i Kina ulaze u eru pojačanih tenzija, definisanih više tehnološkom i vojnom konkurencijom nego saradnjom.

2020.

Foto: SHEPHERD ZHOU / Newscom / Profimedia

Kovid-19: Proglašena je pandemija nakon što su prvi slučajevi otkriveni u gradu Vuhanu krajem 2019. godine. Stroga politika vlade zatvara milione ljudi u njihove domove i otežava privredu, dok nije iznenada ukinuta krajem 2022. nakon izbijanja protesta.

(Telegraf.rs)