Odložen početak služenja obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj: Nije urađeno mnogo neophodnih stvari

Vojni rok u hrvatskoj, po svemu sudeći, neće se moći uvesti već od 1. januara, kako je nedavno najavio ministar odbrane Ivan Anušić.

"U ovom trenutku čeka se politička odluka, saglasnost oko toga i konsenzus, i mi smo spremni da to sprovodimo od onog trenutka kada politička odluka bude da krećemo od 1. januara, od 1. juna ili 31. oktobra. Svejedno nam je, recite kad i mi krećemo", rekao je Anušić u Saboru.

Preporučujemo

A "politička odluka i saglasnost" odgođeni su za vreme nakon predsedničkih izbora, što znači da će vojni rok početi ipak kasnije. Naime, iako je premijer Andrej Plenković spominjao drugačije, predsednika Zorana Milanovića u toj se temi ipak ne može preskočiti s obzirom na važeći Zakon o odbrani, a s obzirom na već započetu predizbornu kampanju, očigledno se neće ići u traženje saglasnosti oko te teme. Uostalom, u kampanji to bi vrlo verovatno bila nemoguća misija, piše Večernji list.

Takođe, najavljene izmene Zakona o odbrani kojima bi se smanjile predsednička ovlašćenja, a time moguće i sadašnja obaveza saglasnosti predsednika na odluke poput uvođenja vojnog roka, neće se sprovesti ove godine. Uz to, izmenama predsedničkih ovlašćenja jasno se protivi i HDZ-ov predsednički kandidat Dragan Primorac. Stoga je jasno, iako to niko još ne želi javno da kaže, da vojni rok ipak kreće kasnije.

Uz to, mediji su primetili i da bi se, da je 1. januar realan rok, već moralo početi s izmenama i drugih delova Zakona o odbrani, u kojima se još navode detalji starog vojnog roka poput njegovog trajanja od šest meseci. A da izmena Zakona o odbrani neće biti ove godine, potvrdio je i sam ministar obrane. Anušić je rekao da je predlog svih izmena Zakona o odbrani gotov i upućen na Vladu, ali da se po tom pitanju ništa neće raditi dok ne prođu predsednički izbori.

"Ne želimo da to bude tema koja će biti tumačena kao nekakav udar od strane Ministarstva. Nezavisno o tome ko će biti izabran za predsednika, te izmene moraju da se urade jer se pokazalo da se trenutna situacija, koja nije bila slučaj s prethodnim predsednicima, mora menjati jer u budućnosti opet može doći netko ko će blokirati normalno funkcionisanje Oružanih snaga", poručio je Anušić.

Ministar obrane Hrvatske Ivan Anušić nedavno je rekao da je sistem spreman za početak obuke u sklopu obsveznog vojnog roka i da će se sprovoditi na tri lokacije, te da je godišnji potencijal mladića za služenje osnovnog vojnog osposobljavanja između 17.000 i 18.000, ali da je razumljivo da neće svi u njemu učestvovati ako ne prođu lekarski pregled ili se pozovu na prigovor savesti. Upravo je prigovor savesti u vreme dok je Hrvatska imala vojni rok bio veliki problem jer je poslednjih godina 75% mladih biralo opciju da vojni rok "služe" u domovima penyionera i drugim javnim ustanovama. To je zapravo suprotno od prakse u mnogim državama, u kojima prigovor savesti ne oslobađa od vojne službe, svi vojni rok odrađuju u kasarnama, a prigovor savesti oslobađa vojnika eventualno samo od korišćenja oružja tokom vojne obuke i/ili mogućih sukoba.

(Telegraf.rs)