Izrael se kocka da će se Hezbolah povući, ali se suočava sa dobro naoružanim i besnim neprijateljem

Lideri Izraela su oduševljeni napretkom ofanzive protiv Hezbolaha koja je počela detonacijom eksploziva u pejdžerima i toki-vokijima, koje su koristili pripadnici ove militantne organizacije, a zatim se prešlo na intenzivne i smrtonosne vazdušne napade.

Izraelski ministar odbrane Joav Galant nije štedeo reči hvale posle masovnih vazdušnih napada u kojima je likvidiran Ibrahim Akil, komandir elitne jedinice Radvan, kao i još deset visokih komandanata Hezbolaha.

Preporučujemo

"Ovo danas je bilo remek-delo. Ovo je bila najgora nedelja za Hezbolah od njegovog osnivanja, a rezultati govore sami za sebe", poručio je Galant, prenosi "BBC" u svojoj analizi.

Izraelski ministar je rekao da su vazdušni napadi uništili hiljade raketa koje su mogle ubiti izraelske građane. Liban tvrdi da je Izrael ubio više od 550 njegovih građana, uključujući 50 dece.

To je gotovo polovina broja mrtvih u Libanu tokom jednog meseca rata između Izraela i Hezbolaha 2006. Izrael veruje da će žestoka ofanziva primorati Hezbolah da se povuče, nanoseći mu toliko bola da lider Hezbolaha, Hasan Nasrala, i njegovi saveznici iz Irana zaključe da je cena otpora previsoka.

Izraelskim političarima i generalima je potrebna pobeda. Posle gotovo godinu dana rata, Gaza je postala močvara. Borci Hamasa i dalje izlaze iz tunela i ruševina kako bi ubili i ranili izraelske vojnike, a još uvek drže izraelske taoce.

Hamas je prošlog oktobra iznenadio Izrael. Izraelci nisu videli Hamas kao značajnu pretnju, što je imalo katastrofalne posledice. Liban je drugačiji. Izraelske odbrambene snage (IDF) i obaveštajna agencija Mosad planiraju sledeći rat protiv Hezbolaha od kada je poslednji rat 2006. završen nerešenim ishodom.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu veruje da trenutna ofanziva pravi veliki napredak ka njegovom cilju da izmeni ravnotežu moći na štetu Hezbolaha. Želi da zaustavi Hezbolah u ispaljivanju raketa na Izrael.

U isto vreme, izraelska vojska tvrdi da je plan da se Hezbolah potisne dalje od granice i unište vojne instalacije koje prete Izraelu.

Još jedna Gaza?

Eksplozija posle vazdušnih udara Izraela na Liban Foto:Tanjug/AP

Poslednja nedelja u Libanu vraća sećanja na prošlu godinu rata u Gazi. Izrael je izdao upozorenja civilima, kao što je to učinio i u Gazi, da se presele iz područja koja će biti napadnuta. Optužuje Hezbolah, kao što optužuje Hamas, da koristi civile kao ljudski štit.

Neki kritičari i neprijatelji Izraela rekli su da su upozorenja bila previše nejasna i da nisu dala dovoljno vremena porodicama da evakuišu. Zakoni rata nalažu da se civili zaštite i zabranjuju neselektivnu, nesrazmernu upotrebu sile.

Neki od napada Hezbolaha na Izrael pogodili su civilne oblasti, kršeći zakone koji su napravljeni da zaštite civile. Takođe su ciljali izraelsku vojsku. Izrael i ključne zapadne saveznike, uključujući SAD i Veliku Britaniju, koji klasifikuju Hezbolah kao terorističku organizaciju.

Izrael insistira da ima moralnu vojsku koja poštuje pravila. Međutim, veći deo sveta osudio je njegovo ponašanje u Gazi. Započinjanje šireg graničnog rata produbiće jaz u već jako polarizovanoj raspravi.

Odličan primer je eksplozija pejdžera. Izrael kaže da je bio usmeren na operativce Hezbollaha koji su dobili pejdžere. Ali Izrael nije mogao znati gde će oni biti kada bombe u pejdžerima budu aktivirane, zbog čega su civili i deca u kućama, prodavnicama i drugim javnim mestima ranjeni i ubijeni.

To, kako kažu neki vodeći advokati, dokazuje da je Izrael koristio smrtonosnu silu bez razlikovanja između boraca i civila što predstavlja kršenje ratnih pravila. Sukob između Izraela i Hezbollaha počeo je 1980-ih.

Ali ovaj granični rat počeo je dan nakon što je Hamas napao Izrael sedmog oktobra, kada je Hasan Nasrala naredio svojim ljudima da počnu ograničeni, ali gotovo svakodnevni baraž preko granice u znak podrške Hamasu. To je "vezalo" izraelske trupe za sever i prisililo oko 60.000 ljudi u pograničnim gradovima da napuste svoje domove.

Senke prošlih invazija

Nekoliko glasova u izraelskim medijima uporedilo je uticaj vazdušnih napada na sposobnost Hezbolaha da vodi rat sa "Operacijom Fokus", iznenadnim izraelskim napadom na Egipat u junu 1967. Bio je to čuveni napad koji je uništio egipatsko vazduhoplovstvo dok su njegovi avioni bili još na zemlji.

Tokom sledećih šest dana, Izrael je porazio Egipat, Siriju i Jordan. Pobeda je oblikovala trenutni sukob jer je Izrael zauzeo Zapadnu obalu, uključujući istočni Jerusalim, pojas Gaze i Golansku visoravan.

Izraelski vojnici u Pojasu Gaze Foto: Gil Cohen Magen / Xinhua News / Profimedia

To nije dobro poređenje. Liban i rat sa Hezbolahom su drugačiji. Izrael je naneo teške udarce. Ali do sada nije zaustavio sposobnost ili volju Hezbolaha da ispaljuje rakete na Izrael.

Izraelovi raniji ratovi sa Hezbolahom bili su iscrpljujući i nikada nisu doneli odlučujuću pobedu ni za jednu stranu. Ovaj bi mogao da prođe na isti način, koliko god zadovoljavajuća protekla nedelja ofanzivnih akcija bila za Izrael, njegove obaveštajne službe i vojsku.

Ofanziva Izraela počiva na pretpostavci i kockanju da će doći trenutak kada će se Hezbolah povući sa granice i prestati sa ispaljivanjem raketa na Izrael. Većina posmatrača je uverena da Hezbolah neće prestati. Borba protiv Izraela je glavni razlog zašto Hezbolah postoji.

To znači da bi Izrael, podjednako nevoljan da prizna poraz, morao dodatno da eskalira rat. Ako Hezbolah nastavi da čini severni Izrael previše opasnim za povratak izraelskih civila kućama, Izrael bi morao da odluči da li će pokrenuti kopnenu ofanzivu, verovatno da bi zauzeo deo zemlje koji bi služio kao tampon zona.

Izrael je ranije izvodio invazije na Liban. Godine 1982. njegove snage su prodrle do Bejruta pokušavajući da zaustave palestinske napade na Izrael. Bili su primorani na ponižavajuće povlačenje suočeni sa besom kod kuće i u inostranstvu, nakon što su izraelske trupe držale perimetar dok su njihovi libanski hrišćanski saveznici masakrirali palestinske civile u izbegličkim kampovima Sabra i Šatila u Bejrutu.

Do 1990-ih Izrael je još držao pod okupacijom široku traku libanske zemlje duž granice. Današnji izraelski generali su tada bili mladi oficiri, koji su se borili u beskrajnim okršajima i vatrenim borbama protiv Hezbolaha, koji je postajao sve jači kako se borio da protera Izrael.

Ehud Barak, tada premijer Izraela i bivši načelnik Generalštaba IDF, povukao je vojsku iz takozvane "sigurnosne zone" 2000. Odlučio je da to Izraelu ne donosi veću bezbednost i da košta previše života izraelskih vojnika.

Već 2006. loše isplaniran napad Hezbolaha preko napete i visoko militarizovane granice ubio je i zarobio izraelske vojnike. Nakon završetka rata, Hasan Nasrala je rekao da ne bi dozvolio napad da je znao šta će Izrael učiniti zauzvrat. Ehud Olmert, tada premijer Izraela, krenuo je u rat.

U početku je Izrael verovao da će vazdušna moć zaustaviti raketne napade na Izrael. Kada to nije uspelo, kopnene trupe i tenkovi su ponovo prešli granicu. Rat je bio katastrofa za libanske civile. Ali poslednjeg dana rata, Hezbolah je još uvek lansirao salve raketa na Izrael.

Sadašnji ratovi i oni koji tek dolaze

Izraelski komandanti znaju da bi ulazak u Liban pod vatrom bio mnogo veći vojni izazov od borbe protiv Hamasa u Gazi. Hezbolah je takođe pravio planove od završetka rata 2006. i borio bi se na domaćem terenu, u južnom Libanu, koji ima mnogo krševitih, brdovitih terena pogodnih za gerilske taktike.

Izrael nije bio u mogućnosti da uništi sve tunele koje je Hamas iskopao kroz pesak u Gazi. U pograničnim oblastima južnog Libana, Hezbolah je proveo poslednjih 18 godina pripremajući tunele i položaje u čvrstoj steni. Ima impresivni arsenal, koji snabdeva Iran. Za razliku od Hamasa u Gazi, on može biti snabdeven kopnenim putem preko Sirije.

Centar za strateške i međunarodne studije, istraživački centar u Vašingtonu, procenjuje da Hezbolah ima oko 30.000 aktivnih boraca i do 20.000 rezervista, uglavnom obučenih kao mobilne male jedinice lake pešadije. Mnogi od njih imaju borbeno iskustvo u borbi za podršku Asadovom režimu u Siriji.

Većina procena kaže da Hezbolah ima između 120.000 i 200.000 raketa i projektila, u rasponu od navođenog oružja do oružja dugog dometa koje može pogoditi izraelske gradove.

Izrael možda računa na to da Hezbolah neće iskoristiti sve njih, strahujući da bi izraelsko vazduhoplovstvo moglo uraditi Libanu ono što je uradilo Gazi, pretvoriti čitave gradove u ruševine i ubiti hiljade civila.

Iran možda ne želi da Hezbolah iskoristi oružje koje bi želeo da rezerviše kao osiguranje protiv izraelskog napada na iranska nuklearna postrojenja. To je još jedna kocka. Hezbolah bi mogao odlučiti da iskoristi više svog arsenala pre nego što ga Izrael uništi.

S obzirom na to da rat u Gazi i dalje traje, a nasilje na okupiranoj Zapadnoj obali raste, Izrael bi takođe morao da razmotri treći front ako invazira Liban. Njegovi vojnici su motivisani, dobro obučeni i opremljeni, ali rezervne jedinice koje čine većinu izraelske borbene moći već osećaju napor nakon godinu dana rata.

Diplomatska slepa ulica

Izraelski saveznici, predvođeni Sjedinjenim Državama, nisu želeli da Izrael eskalira rat sa Hezbolahom i ne žele da on izvrši invaziju na Liban. Oni insistiraju da samo diplomatija može učiniti granicu dovoljno bezbednom da se civili vrate svojim domovima s obe strane granice.

Američki izaslanik postigao je dogovor, delimično zasnovan na rezoluciji 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je okončala rat 2006. Ali diplomate su vezanih ruku bez primirja u Gazi. Hasan Nasrala je rekao da će Hezbolah prestati da napada Izrael kada se rat u Gazi završi.

Trenutno ni Hamas ni Izraelci nisu spremni da naprave neophodne ustupke koji bi doveli do sporazuma o prekidu vatre u Gazi i razmeni izraelskih talaca za palestinske zatvorenike.

Dok izraelski vazdušni napadi nastavljaju da pogađaju Liban, civili koji su se već borili da obezbede svoje porodice u slomljenoj ekonomiji suočavaju se sa strašnim bolom i neizvesnošću. Strah prelazi preko borbenih linija. Izraelci znaju da bi Hezbolah mogao da im nanese mnogo veću štetu nego što je to činio u protekloj godini.

Izrael veruje da je došlo vreme da bude agresivan i smeo, da otera Hezbolah od svojih granica. Ali suočava se sa tvrdoglavim, dobro naoružanim i besnim neprijateljem. Ovo je najopasnija kriza u dugoj godini rata otkako je Hamas napao Izrael, a trenutno ništa ne sprečava njeno spiralno pogoršavanje ka nečemu mnogo gorem.

(Telegraf.rs)