Poplave koje su ovog leta pogodile Evropu, uvid su u budućnost kakva nas očekuje usled klimatskih promena

Razorne poplave u centralnoj Evropi ovog leta znatno su pogoršane klimatskim promenama i nude nimalo lep uvid u budućnost šta očekuje kontinent, koji se najbrže zagreva na svetu!

Ciklon koji je nedavno pogodio Poljsku, Češku, Rumuniju, Austriju i Italiju, usmrtio je najmanje 24 osobe i napravio štetu koja se meri u milijardama evra. Stručne službe navode da je u Evropi tokom ciklona za četiri dana pala rekordna količina kiše, što se nije dogodilo decenijama.

Preporučujemo

Zabrinjava intenzitet padavina koji je dvostruko veći upravo usled klimatskih promena. Pozitivna stvar je u tome što su meteorolozi dali dobru prognozu, što znači da su se ugroženi regioni bolje pripremili, što je verovatno dovelo do manjeg broja smrtnih slučajeva.

Naučnici pokušavaju da urade model i utvrde koliko bi ovaj ciklon bio smrtonosan i koliko bi štete napravio da je emisija štetnih gasova u svetu ostala na nivou od pre 200 godina, kada ljudi nisu sagorevali toliko fosilnih goriva.

Prema današnjim modelima kada je temperatura u proseku veća za 1,3 stepena Celzijusa, količina padavina koja je zabeležena tokom ovog ciklona je izuzetno retka. Dešava se jednom u sto ili 300 godina.

Međutim, ukoliko zagrevanje dostigne rast od dva stepena Celzijusa, slični cikloni će biti pet odsto intenzivniji ali i za 50 odsto češći. Zabrinjava prohnoza da će bez ozbiljnih akcija na obuzdavanju klimatskih promena temperatura u proskeu porasti za sti stepena Celzijusa do kraja ovog veka.

"Ovo je definitivno ono čega ćemo videti mnogo više u budućnosti", rekla je Frederike Oto, predavač o klimatskim naukama na Imperijal koledžu u Londonu:

"Ovo je apsolutni potpis klimatskih promena. Obaranje rekorda u količini padavina sa tako velikom marginom", dodala je ona.

Obilne padavine uklapaju se u širi obrazac kako se evropska klima menja u svetu, koji se zagreva. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. Poslednjih pet godina je u proseku bilo oko 2,3 stepena Celzijusa toplije nego u drugoj polovini 19. veka, prema klimatskoj službi Kopernik.

Ovo ne samo da donosi mnogo češće i intenzivnije toplotne talase, već i više ekstremnih padavina, posebno u severnoj i centralnoj Evropi. Slika je komplikovanija u južnoj Evropi, zbog pomeranja velikih vremenskih obrazaca.

Najjednostavniji razlog za intenzivnije padavine u toplijem svetu je taj što toplija atmosfera može zadržati više vlage oko sedam odsto za svaki stepen Celzijusa. Ova dodatna vlaga može dovesti do obilnijih padavina.

Jedan od razloga zbog kojih je ciklon doneo toliko kiše je taj što se vremenski sistem se "zaglavio", bacajući ogromne količine vode na iste oblasti danima.

Postoje neki dokazi da efekti klimatskih promena na oblačni sistem i traku brzih vetrova visoko u atmosferi mogu učiniti ovaj zastoj da bude češća pojava. Međutim o tome se još vodi debata među naučnicima.

"Ovi vremenski obrasci nastali su u toplijoj klimi zbog naših emisija gasova staklene bašte, tako da su intenzitet i količina padavina bili veći nego što bi inače bili“, objašnjava Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu Reding.

Vremenske prognoze su kontinuirano poboljšanje, a u ovom slučaju ogromne količine padavina koje su izazvale poplave bile su prognozirane nekoliko dana unapred. To je značilo da se mogu sprovesti pripreme za poplavu.

To je delimično razlog zašto broj poginulih nije bio tako veliki kao kada su bile prethodne velike poplave 1997. i 2002.

"Potrošeno je mnogo novca nakon prethodne dve poplave za instaliranje i ažuriranje odbrane od poplava", objašnjava Mirek Trnka iz Instituta za istraživanje globalnih promena u Češkoj, jednoj od zemalja koje su najviše pogođene poplavama.

U gradu Brnu, na primer nije završena sva odbrana od poplava, ali je napredno upozorenje omogućilo vlastima da ojačaju oblasti u kojima je još bilo posla da se uradi. Nije svuda u Evropi bila takva situacija.

"EU je obećala 10 milijardi evra za hitne popravke za pomoć pogođenim područjima. To pokazuje koliko su klimatske promene skupe", dodaje Frederika Oto.

Tokom poslednjih decenija, poboljšana zaštita od poplava je u velikoj meri zaštitila zajednice od povećanih uticaja. Ali postoji zabrinutost da bi rastuće temperature i sve veće ekstremne padavine mogle da ih učine neefikasnim.

"Ozbiljnost poplavnih događaja će se znatno povećati u budućnosti, tako da ako zadržite zaštitu od poplava na istom nivou kao što je danas, uticaji mogu postati nepodnošljivi za društva u Evropi", objašnjava Frančesko Dotori iz IUSS u Paviji (Italija).

"Naše simulacije pokazuju da ako budete u mogućnosti da održite buduće globalno zagrevanje ispod rasta od 1,5 stepeni Celzijusa, što je jedan od ciljeva Pariskog sporazuma, onda će buduća šteta od poplava biti smanjena za upola u poređenju sa scenarijem da se ništa ne preduzme", dodaje  Dotori.

(Telegraf.rs)