Ovaj deo sveta je sada žarište terorizma: Besne sukobi, zapadne sile odlaze, a ljudi beže ka Evropi

Pošto su pre nekoliko nedelja neprimećeno ušli u prestonicu Malija, džihadisti su napali neposredno pre jutarnje molitve. Ubili su desetine studenata na elitnoj policijskoj akademiji, upali na aerodrom u Bamaku i zapalili predsednički avion.

Napad 17. septembra bio je najdrskiji od 2016. u glavnom gradu u Sahelu, ogromnom sušnom regionu koji se proteže preko podsaharske Afrike južno od pustinje Sahare.

Pokazalo se da džihadističke grupe koje su povezane sa Al Kaidom ili Islamskom državom, čija je pobuna uglavnom u ruralnim područjima ubila hiljade civila i raselila milione u Burkini Faso, Maliju i Nigeru, takođe mogu da udare u srce moći.

Zasenjen ratovima u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Sudanu, sukob u Sahelu retko izaziva globalne naslove, ali ipak doprinosi naglom porastu migracije iz regiona ka Evropi u trenutku kada su antiimigrantske krajnje desničarske stranke u porastu i neke države EU pooštravaju svoje granice.

Foto: Tanjug/AP

Prema Međunarodnoj organizaciji Ujedinjenih nacija za migracije (IOM), put do Evrope sa najvećim porastom broja ove godine je preko zapadnoafričkih primorskih država do španskih Kanarskih ostrva.

Podaci IOM-a pokazuju da je broj migranata koji stižu u Evropu iz zemalja Sahela (Burkina, Čad, Mali, Mauritanija, Niger, Nigerija, Senegal) porastao za 62% na 17.300 u prvih šest meseci 2024. sa 10.700 godinu dana ranije, što je porast za koji su UN i IOM okrivili sukobe i klimatske promene.

15 diplomata i stručnjaka reklo je za Reuters da delovi teritorije pod kontrolom džihadista takođe rizikuju da postanu poligoni za obuku i lansirne rampe za nove napade na velike gradove kao što je Bamako, ili susedne države i zapadne mete, u regionu ili šire.

Džihadsko nasilje, posebno težak danak koji imaju vladine trupe, bio je glavni faktor u talasu vojnih udara od 2020. protiv vlada koje podržava Zapad u Burkini Faso, Maliju i Nigeru, zemljama u srcu Sahela.

Vojne hunte koje su ih zamenile od tada su zamenile francusku i američku vojnu pomoć za Ruse, uglavnom iz Vagnerove plaćeničke jedinice, ali su nastavile da gube tlo pod nogama.

"Ne vidim baš da će se režimi u Maliju, Nigeru i Burkini održati zauvek. Na kraju će jedan od njih pasti ili će jedan od njih izgubiti znatnu teritoriju, koju Burkina Faso već ima", rekao je Kaleb Vajs, urednik Long War Journal i stručnjak za džihadističke grupe.

"Onda ćemo imati posla sa džihadističkom državom ili više džihadističkih država u Sahelu", rekao je on.

Žarište globalnog terorizma

Zapadne sile koje su ranije ulagale u pokušaje da pobede džihadiste imaju veoma malo kapaciteta na terenu, posebno otkako je hunta u Nigeru prošle godine naredila SAD da napuste prostranu pustinjsku bazu dronova u Agadezu.

Američke trupe i Centralna obaveštajna agencija (CIA) koristile su bespilotne letelice za praćenje džihadista i delile obaveštajne podatke sa saveznicima kao što su Francuzi, koji su pokrenuli vazdušne napade protiv militanata, i zapadnoafričke vojske.

Ali Amerikanci su izbačeni nakon što su naljutili vođe puča u Nigeru odbijanjem da dele obaveštajne podatke i upozoravajući ih da ne rade sa Rusima. SAD još uvek traže mesto za repozicioniranje svoje imovine.

"Niko drugi nije popunio prazninu u obezbeđivanju efikasnog vazdušnog nadzora ili vazdušne podrške, tako da džihadisti slobodno lutaju u te tri zemlje", rekao je Vasim Nasr, viši naučni saradnik u Soufan centru, istraživačkom centru u Njujorku.

Reuters-ova analiza podataka američke grupe za praćenje krize Armed Conflict Location & Event Data (ACLED) pokazala je da se broj nasilnih događaja u kojima su učestvovale džihadske grupe u Burkini Faso, Maliju i Nigeru skoro udvostručio od 2021. godine.

Od početka ove godine u proseku je bilo 224 napada mesečno, što je porast sa 128 u 2021.

Insa Musa Ba Sane, regionalni koordinator za migracije i raseljavanje za Međunarodnu federaciju Crvenog krsta, rekao je da je sukob glavni faktor koji stoji iza porasta migracije sa obale zapadne Afrike, sa sve većim brojem žena i porodica koje se primećuju duž rute.

"Konflikti su u korenu problema, u kombinaciji sa efektima klimatskih promena", rekao je on, opisujući kako poplave i suše doprinose nasilju i podstiču egzodus iz ruralnih u urbana područja.

U Burkini Faso, možda najteže pogođenom od svih, džihadisti povezani sa Al Kaidom pobili su stotine civila u jednom danu 24. avgusta u gradu Barsalogho, dva sata od glavnog grada Uagadugua.

Institut za ekonomiju i mir (IEP) u Sidneju saopštio je da je Burkina Faso po prvi put ove godine na vrhu globalnog indeksa terorizma, pri čemu je broj smrtnih slučajeva porastao za 68 odsto na 1.907 - što je četvrtina svih smrtnih slučajeva povezanih sa terorizmom širom sveta.

Oko polovine Burkine Faso je sada van kontrole vlade, saopštile su UN, što je faktor koji doprinosi rastućoj stopi raseljavanja.

"Dve velike veteranske terorističke (grupe) dobijaju borbu. Pretnja se geografski širi", rekao je Seidik Aba, predsednik istraživačkog centra CIRES u Parizu, misleći na Al Kaidu i Islamsku državu.

Ekspertski panel UN-a koji prati aktivnosti ove dve organizacije procenjuje da je JNIM, frakcija orijentisana na Al Kaidu najaktivnija u Sahelu, imala 5.000-6.000 boraca, dok je 2.000-3.000 militanata bilo povezano sa Islamskom državom.

"Njihov deklarisani cilj je uspostavljanje islamske vladavine", rekao je Nasr iz Soufan Centra.

Džihadisti koriste mešavinu prinude i ponude osnovnih usluga, uključujući lokalne sudove, da instaliraju svoje sisteme upravljanja nad ruralnim zajednicama koje su se dugo žalile na zanemarivanje slabih, korumpiranih, centralnih vlada.

"Pođite sa nama. Ostavićemo vaše roditelje, sestre i braću na miru. Pođite sa nama i mi ćemo vam pomoći, daćemo vam novac", rekao je muškarac iz Malija, opisujući svoje susrete kao tinejdžera sa džihadistima koji su napali njegovo selo.

"Ali ne možete im verovati, jer oni ubijaju vaše prijatelje pred vama", rekao je on.

Mladić je pobegao i stigao na Kanarska ostrva prošle godine pre nego što se preselio u Barselonu. Odbio je da bude identifikovan plašeći se napada odmazde na članove porodice koji su još u Maliju.

Džihadističke grupe deluju u različitim oblastima, ponekad se bore jedni protiv drugih, iako su takođe sklopile lokalizovane paktove o nenapadanju, kažu eksperti UN.

Grupe dobijaju određenu finansijsku podršku, obuku i smernice od svojih globalnih rukovodstava, ali takođe prikupljaju poreze u oblastima koje kontrolišu i oduzimaju oružje nakon bitaka sa vladinim snagama, navodi se u izveštajima.

Foto: Tanjug/AP

Evropske vlade su podeljene oko toga kako da odgovore na sukob. Zemlje južne Evrope koje primaju većinu migranata zalažu se za održavanje otvorene komunikacije sa huntama, dok se druge protive zbog zabrinutosti za ljudska prava i demokratiju, izjavilo je za Reuters devet diplomata u regionu.

Jedan afrički diplomata rekao je da EU treba da ostane angažovana jer pitanje migracije neće nestati.

Čak i kada bi se Evropa dogovorila o zajedničkom pristupu, nedostaju joj vojni kapaciteti i politički odnosi da pomognu jer zemlje Sahela ne žele zapadni doprinos, kažu diplomate.

"Mi u tim zemljama nemamo nikakav uticaj na ekstremističke grupe", rekao je general Ron Smits, šef holandskih specijalnih snaga.

Druga velika briga za zapadne sile je potencijal da Sahel postane baza za globalni džihad, poput Avganistana ili Libije u prošlosti.

"Sve ove nasilne ekstremističke organizacije imaju aspiracije da napadnu SAD", rekao je novinarima ovog meseca general Majkl Lengli, šef komande američke Afrike.

Drugi zvaničnici i eksperti, međutim, kažu da grupe još nisu izrazile interes za izvođenje napada u Evropi ili SAD.

Vil Linder, penzionisani oficir CIA-e koji vodi konsultantsku firmu za rizik, rekao je da su napadi u Bamaku i Barsalogu pokazali da su napori hunti u Maliju i Burkini Faso da pojačaju bezbednost propali.

"Rukovodstvu obe zemlje zaista su potrebne nove strategije za suzbijanje njihovih džihadističkih pobuna", rekao je on.

(Telegraf.rs)