Da li je ovo što gledamo u Libanu rat ili ne? Šta pokušavaju Izrael i Hezbolah

Izrael bombarduje mete u mnogim delovima Libana, napada visoke zvaničnike Hezbolaha u Bejrutu, dok Hezbolah ispaljuje rakete i dronove duboko u severni Izrael, paleći zgrade i automobile.

Ipak, niko i dalje ne govori "ovo je rat!".

Preporučujemo

Izraelski zvaničnici kažu da ne traže rat sa Hezbolahom i da se on može izbeći ako militantna grupa zaustavi svoje napade i udalji se od granice. Hezbolah takođe kaže da ne želi rat, ali da je spreman za njega - i da će nastaviti sa udarima na Izrael koje je započeo nakon napada Hamasa 7. oktobra, sve dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.

Izrael i Hezbolah razmenjuju vatru neprestano od tada, ali su tenzije dodatno porasle u ponedeljak, kada je u napadima Izraela, bar kako tvrde libanski zvaničnici, ubijeno više od 490 ljudi. Ukoliko podaci jesu istiniti, ovaj ponedeljak bi bio najsmrtonosniji u Libanu otkako su Izrael i Hezbolah poslednji put ratovali 2006. godine.

"Da je neko meni ili većini analitičara u leto 2023. rekao da Hezbolah udara na izraelske baze u Izraelu, a Izrael na južni Liban i delove južnog Bejruta, rekao bih, u redu, to je sveopšti rat“, rekao je Andreas Krig, vojni analitičar na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Termin još nije primenjen na trenutni sukob jer "nije bilo čizama na terenu", ali to bi mogla biti "pogrešna metrika", dodao je on.

Postoji li dogovorena definicija rata?

Merriam-Webster definiše rat kao "stanje obično otvorenog i proglašenog oružanog neprijateljskog sukoba između država ili nacija".

Naučnici generalno proširuju tu definiciju da obuhvate nasilje velikih razmera koje uključuje pobunjenike, militante i ekstremističke grupe.

Ali svaki pokušaj veće preciznosti je težak jer se oružani sukobi kreću od sukoba sa tenkovima i borbenim avionima do borbi nižeg nivoa.

Ponekad države zvanično objavljuju rat, kao što je to učinio Izrael nakon prošlogodišnjeg napada Hamasa.

Izrael nije isto izjavio u vezi sa Hezbolahom, ali je svoje udare protiv te grupe povezao sa ratom u Gazi, rekavši prošle nedelje da je omogućavanje desetinama hiljada stanovnika da se bezbedno vrate na sever cilj tog sukoba. Izraelski ministar odbrane Joav Galant takođe je često govori o tekućem ratu sa Iranom i njegovim saveznicima duž "sedam frontova", uključujući Liban.

Države se često uzdržavaju od objave rata čak i kada su u njemu otvoreno uključene. Rusija zvanično naziva svoju invaziju na Ukrajinu "specijalnom vojnom operacijom" i zabranila je javno nazivanje toga ratom. Sjedinjene Države nisu zvanično objavile rat od Drugog svetskog rata, čak iako su učestvovale u velikim sukobima u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu.

Zašto nijedna strana ne želi ovo da nazove rat?

Jedan od razloga zašto ni Izrael ni Hezbolah ne koriste reč rat jeste taj što se i jedna i druga strana nadaju da će postići svoje ciljeve bez dalje eskalacije konflikta, i da će izbeći da ih neko optuži za rat.

"Iako tenzije rastu, situacija na jugu Libana se ne može baš nazvati sveobuhvatnim ratom jer se i Hezbolah i Izrael nadaju da će ograničenim sredstvima pritisnuti jedno drugo", kaže Lina Hatib, stručnjak za Bliski istok u Chatham House-u.

Sa napadima raketama i dronovima, Hezbolah se nada da će naterati Izrael da obustavi sukob sa Hamasom, militantnom grupom koju podržava Iran, ali istovremeno se nadaju da će za svet izgledati kao da "nisu podlegli pritisku Izraela".

Hezbolah je rekao da će prekinuti napade kada se uspostavi mir u Gazi, ali mogućnost da se tako nešto dogodi deluje sve dalje.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu se zakleo da će uraditi šta god treba da zaustavi napade kako bi se raseljeni Izraelci vratili kući.

"Mislim da Izrael pokušava da kaže Hezbolahu: 'Vratite se za pregovarački sto i da se ovo diplomatski reši, ili ćemo vas gurnuti u ćošak dok ne puknete. I tada će to biti sveobuhvati rat", kaže Krejg.

Kako bi izgledao totalni rat?

Sve do nedavno stručnjaci su u većini bili složni da bi svaki budući rat između Izraela i Hezbolaha izgledao kao rat koji su vodili 2006, ali mnogo, mnogo gore.

Godinama su izraelski zvaničnici upozoravali da će u svakom budućem ratu sa Hezbolahom, vojska naneti kazneni danak samom Libanu, uništavajući kritičnu infrastrukturu i sravnjavajući uporišta Hezbolaha. Postala je poznata kao "Dahija doktrina", nazvana po prepunom južnom okrugu Bejruta gde je sedište militantne grupe, a koja je pretrpela teško razaranje 2006. godine.

Hezbolah je u međuvremenu godine posvetio povećanju i poboljšanju svog arsenala i veruje se da imaju oko 150.000 raketa i projektila, koji mogu da gađaju bilo koji deo Izraela.

Nagomilavanje vojske i pretnje stvorili su situaciju međusobnog odvraćanja zbog koje je granica uglavnom bila tiha od 2006. do oktobra prošle godine. Tokom većeg dela prošle godine, region je bio spreman za najgore, ali su obe strane pokazale uzdržanost, a priča o potpunom ratu bila je hipotetička.

To se može promeniti u bilo kom trenutku.

"Otišli smo korak dalje, ali nismo stigli do poslednjeg sprata", kaže Uzi Rabi, direktor Centra za bliskoistočne i afričke studije Moše Dajan na Univerzitetu u Tel Avivu.

"Na kraju, ne vidim da će postojati alternativa kopnenoj operaciji", pesimističan je Rabi.

Ako krene vojna čizma, da li to definitivno znači rat?

Svaka odluka Izraela da pošalje tenkove i trupe u južni Liban označila bi veliku eskalaciju i navela mnoge da sukob kategorišu kao rat, navodi AP, ali ističe da "to dvoje ne moraju uvek da idu ruku pod ruku".

Izrael je zvanično objavio rat u Gazi skoro tri nedelje pre nego što je poslao bilo kakve kopnene trupe. Izraelske kopnene snage su decenijama operisale na Zapadnoj obali, a poslednjih meseci su rutinski pokretale vazdušne napade protiv militanata, a da niko nije sugerisao da je u pitanju rat.

Ograničeni izraelski kopneni upad mogao bi i dalje ostaviti prostora za obe strane da odstupe.

Naravno, Liban bi verovatno kopnenu invaziju video kao očigledno narušavanje suvereniteta i kao ratni čin. Međutim, Bejrut je već optužio Izrael da rutinski narušava libanski vazdušni prostor i da okupira spornu teritoriju duž granice.

Činjenično, dve države su zvanično u ratnom stanju i to još od 1948. godine.

(Telegraf.rs)