Neverovatna priča o Stefanu, dizaču tegova koji je tukao Hitlera dok ga je molio za milost: Morao da emigrira

Uprkos tome što je uvek bila radoznala o svojim korenima, Pamela je znala vrlo malo o istoriji svoje biološke porodice, sve dok nije počela da kopa dublje tokom pandemije koronavirusa.

Pamela, koja je novinarka, znala je da je usvojena, a o svojoj biološkoj porodici je počela da slaže slagalicu na osnovu dokumenata, fotografija i DNK analiza.

Preporučujemo

U jednom novinskom isečku iz 1940. godine došla je do šokantnog i neočekivanog otkrića o svom dedi. Stefan Stiv Zakal je bio dizač tegova rođen u Mađarskoj- ali je, na njenu nevericu, bio i čovek koji je, tokom sudbonosnog sukoba, išibao kaišem Adolfa Hitlera.

Njen deda je bio deo lokalne grupe koja je putovala od grada do grada kako bi delovala protiv rastuće plime fašizma u Evropi. U gradiću Šatendorfu (Austrija) 30. januara 1927. godine došlo je do žestoke tuče između socijalista i nacista.

Iako je to bilo jedino oružje na raspolaganju u to vreme, Stefan je rekao da je Adolfa Hitlera toliko jako udario pojasom da je ovaj pobegao moleći za milost i sakrio se u polju pšenice.

Bio je to okršaj koji budući Firer neće zaboraviti i Stefan je bio primoran da pobegne u Kanadu dve godine kasnije kada mu je glava ucenjena. Stefan Zakal je rođen u oblasti Mađarske koja je kasnije postala Austrija 1904. i brzo je razvio strast za dizanje tegova.

Kao sportista, postao je član "Schutzbund", paravojnog krila levičarske Socijalističke radničke demokratkske partije (SDAP). Grupa je formirana 1923. godine kao odgovor na rastuće političko nasilje, i kao protivteža dobro finansiranim vojnim grupama krajnje desnice.

Pamela je opisala kako je njen deda direktno učestvovao u tuči 30. januara 1927. godine.

"Udario je Hitlera kaišem. Bio je to haotičan trenutak ali je došlo do direktnog kontakta", navela je Pamela.

Kasnije će ovaj događaj postati poznat kao "Pucnji kod Šatendorfa" i kao jedan od prelomnih trenutaka u austrijskoj istoriji. Dve osobe su poginule u sukobu, među kojima je i jedno dete. Muškarac odgovoran za njihovu smrt kasnije je oslobođen u kontroverznom suđenju.

Ova presuda je razbesnela socijalistički pokret i direktno dovela do Julske pobune u Beču kasnije te godine. Nasilje je izbilo širom grada i političko tkivo Austrije je nepovratno izmenjeno. Incident je upamćen kao prekretnica koja je utrla put za konačan uspon fašizma u zemlji.

Stefanovo učešće u ovom događaju učinilo ga je metom, a ubrzo se i pročulo o tome kako je istukao Hitlera.

"Morao je da beži. Glava mu je ucenjena zbog te tuče i on nije imao izbora nego da beži iz zemlje", dodaje Pamela.

Uz pomoć dvojice ratnih veterana on je uspeo da izađe iz Austrije i na kraju je stigao do Kanade 1929. Ubrzo su mu se pridružili i drugi članovi porodice. Nastanili su se u Britanskoj Kolumbiji gde je započeo novi život baveži se voćarstvom.

Sećanje na ovaj obračun nije izbledalo u sećanju Stefana Zakala. Godinama kasnije, kada je podneo zahtev za kanadsko državljanstvo, njegova priča se ponovo pojavila u javnosti.

Tokom intervjua, sudija ga je pitao da li bi bio voljan da brani svoju novu zemlju. "Bez oklevanja", Stefan je odgovorio i dodao: "Pozdravio bih priliku da učinim to ponovo i borim se protiv nacista".

"Ta njegova smela izjava je privukla pažnju izveštača i priča se brzo proširila", navela je Pamela.

Priču su objavili "The Montreal Gazette" i "The Vancouver Sun". Jedan izveštaj u "Tacoma Times", od 18. januara 1940, glasio je:

"Čovek koji tvrdi da je bičevao Adolfa Hitlera sa kaišem dok nije prokrvario i molio za milost, ovde je postao kanadski državljanin. On je Stiven Zakal, farmer rođen u Mađarskoj".

Članak je sadržao i sledeći citat:

"Skinuo sam kaiš, sustigao Hitlera i verujte mi da sam ga sigurno izudarao da je krvario i pobegao sa ostatkom bande i sakrio se u polju pšenice".

Druga priča objavljena u "The Vancouver Sun" od 20. januara uključivala je Stefanovu fotografiju kako diže tegove. On je stekao međunarodnu reputaciju kao čovek koji je udario Hitlera. Upravo kroz ove novinske izveštaje od pre nekoliko decenija Pamela je otkrila šokantnu priču svog dede.

"Bilo je nadrealno to pročitati i pomisliti ovo je bio moj deda", izjavila je ona.

Pamela je bila iznenađena i činjenicom koliko malo njenih rođaka zna o Stefanovoj neverovatnoj priči, koja ih je na kraju zbližila.

Stefan se ženio tri puta i imao je 12 dece, osam ćerki i četiri sina. Preminuo je 19. januara 1986. od srčanog udara u 81. godini.

(Telegraf.rs)