Majka Ana gledala kako sin (7) i muž ginu pred očima, objavila knjigu sa emotivnim scenama: "Samo sam vikala"

Majka Ana Luiz Bejts iz Velsa izgubila je muža i sina (7) u stravičnoj nesreći kada ih je automobil pokosio dok su prelazili put davne 2015. godine. Nakon skoro 10 godina od tragedije, žena je smogla snage da napiše knjigu i taj jeziv trenutak preživi još jednom.

Tog kobnog dana 2015. godine, Ana i njen muž Sjtuart su otišli na božićnu zabavu sa svojom decom. Na putu kući, Stjuarta i sina Frejzera udario je automobil marke alfa romeo koji je vozio Džošua Stejpls (22).

Anin suprug je poginuo na licu mesta, dok je sin hitno prebačen u bolnicu gde je ubrzo preminuo.

Mladić, koji je upravljao automobilom i usmrtio oca i sina je priznao na sudu da je neoprezno vozio zbog čega je osuđen na 16 meseci zatvora.

Nakon skoro 10 godina od tragedije, majka Ana je smogla snage da preživi tragediju ispočetka i napiše knjigu pod nazivom "Život: priča o verovanju" koju je posvetila svom tragično stradalom suprugu i sinu.

U knjizi ona govori o tuzi i danima, mesecima i godinama nakon nesreće koje je preživljavala uz pomoć ćerke Elizabete. Kasnije su udala za Zeka, koji joj pruža ogromnu podršku dok se i sam bori protiv raka.

"Ja sam vozila kolica sa Elizabet, a taj čovek mi je oduzeo muža i sina. Kad sam pogledala napred, videla sam da ih nema, da leže na zemlji. Levo je ležeo Stjuart, sa druge strane Frejzer", navodi Ana.

"Nisam mogla da vidim automobil. Nije bilo ništa drugo do dva tela, ispružena daleko jedno od drugog. U glavi sam trčala između njih dvojice. To je ono čega sam se tako dugo sećala. Nisam znala sa kim treba da budem. Godinama sam se pitala zašto sam to uradila. Borila sam se sa tim. Mučila sam se zašto nisam ostala sa sinom", dodaje žena.

"Zašto sam gubila vreme na trčanje? Mogla sam da pomognem", kaže Ana i dodaje da je ta briga najviše muči od trenutka nesreće, piše Mirror.

"Sećam se da sam vikala: 'Molim vas! Čuvajte mog muža! Molim vas, pazite na njega!'. Partner moje prijateljice je pokušavao da ga oživi, a Frejzer je ispuštao neke čudne zvuke. Dete koje se bori za vazduh - moje dete", priseća se žena agonije koju je doživljavala dok je gledala sina u mukama.

Nakon tragedije osnovala je dobrotvornu organizaciju, a organi malog Frejzera spasili su život čak četvoro ljudi.

"Ono što bih radila još pet minuta sa tobom jeste da bih te grlila, mnogo bih te grlila. Umesto toga, ostaje mi svest da ću provesti ceo život bez tih zagrljaja, ceo život bez tebe", izgovara majka teške reči upućene sinu.

"Dečače moj, pokazao si mi da moje srce može rasti, da će delić tvog srca uvek biti sa mnom, i da ljubav ne bledi i ne nestaje. Ona se samo pojačava, samo produbljuje, samo pronalazi način da se svaki dan pokaže i u najmanjim stvarima", dodaje.

(Telegraf.rs)