Evropa diže nevidljive zidove, više ne želi migrante: Nude im i po 30.000 evra da se vrate svojim kućama

M. P.
M. P.    
Čitanje: oko 3 min.
  • 2

Evropa "podiže granicce" za neregularnu imigraciju: Nemačka od sutra na šest meseci vraća kontrolu nad svih 3800 kilometara granice, Švedska će imigrantima nuditi 30.000 evra da se vrate kući, a Holandija će sledeće nedelje tražiti od Evropske komisije da ih izuzme od politike Unije prema azilu i migracijama.

"Ne možemo dalje podneti veliki priliv migranata u našu zemlju, doživljavamo azilantsku krizu", rekao je holandski premijer Dik Šof.

Švedska od 2026. planira da poveća naknadu za dobrovoljni odlazak migranata na 30.000 evra, za one koji nemaju posao i ne interesuju se, kaže Ludvig Aspling iz krajnje desnih Švedskih demokrata.

Novčani bonus je samo jedna od mera u sklopu brojnih promena zakona o azilu koje je vlada provela ili ih tek planira sprovesti, prenosi njemački ARD. Nastoje da osmisle krajnje restriktivni sistem imigracije, po uzoru na Dansku koji su takođe povećali bonus za odlazak.

Ipak, efekti su im minorni: odlazi od 100 do 200 više ljudi godišnje.

U Nemačkoj je vlada Olafa Šolca, nakon napada nožem sirijskog azilanta na festivalu u Solingenu i uspeha krajnje desnog AfD-a na izborima u Tiringiji i Saskoj, odlučila na šest meseci da  vrati kontrole na granice. Odluka stupa na snagu sutra, a u petak je sindikat policije izrazio sumnju u izvodljivost pooštrenih kontrola, najviše zbog nedovoljno zaposlenih.

Kao rezultat kontrola od novembra 2023., više od 30.000 ljudi vraćeno je s granica Nemačke, izjavila je ministarka policije Nensi Frejzer. To je doprinelo padu broja tražitelja azila za više od petine u odnosu na prošlu godinu, tvrdi ona.

Nasuprot tome, istraživač migracija Gerald Knaus je u intervjuu za Deutschlandfunk upozorio na lažna očekivanja: kontrole su već dugo na snazi u brojnim evropskim zemljama, na primer u Austriji, a broj zahteva za azil nije se smanjio, nego naprotiv, ističe Knaus.

Šta se dešava na nivou cele EU?

Spoljne granice EU konačno bi trebale biti sveobuhvatno zaštićene, a odgovornost za izbeglice u Evropi pravednije raspodeljena, ali sporazum od ovog proleća države članice tek treba da implementiraju. Za to imaju rok do maja 2026 piše Jutarnji.

Iako su Nemci od oktobra prošle godine sprovodili kontrole na granici s Poljskom, "usko koordinisane" s Poljacima, Varšava je protestovala tvrdeći da nisu bili unapred obavešteni o planovima Nemačke. Zbog toga je kancelar Olaf Šolc u petak razgovarao telefonom s poljskim premijerom Donaldom Tuskom. U narednim danima planira razgovore s nekoliko evropskih premijera i predsednicom EK Ursulom fon der Lajen.

Ministarka Faeser pozvala je na sastanak u utorak, 17. septembra, predstavnike vlada Bugarske, Francuske, Grčke, Italije, Hrvatske, Austrije, Poljske, Slovenije i Velike Britanije, kao i države Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa. Učestvovaće i predstavnici EU i međunarodnih organizacija, a fokus sastanka biće na pitanjima neregularnih migracija, trgovine ljudima, krijumčarenja i organizovanog kriminala, prenosi ARD.

Širom Evrope, granične kontrole jačaju desničarske vlade ili vlade centra u strahu od jačanja ekstremne desnice. Nakon terorističkih napada 2015. godine, Francuska je ponovo uvela granične kontrole i od tada ih uglavnom održava. I Danska je od 2015. godine ponovo uvela kontrole na granicama. Francuska to pravda povećanom pretnjom od terorizma i pretnjom unutrašnjoj sigurnosti zemlje. Međutim, kontrole predstavljaju problem za prevoznike – samo između Nemačke i Holandije svaki dan prolazi oko 100.000 kamiona.

Svaki sat čekanja na granici košta 100 evra po kamionu, upozorava logistička asocijacija TLN. Poljska je stroga prema izbeglicama, dok Italija gradi prvi prihvatni centar za migrante u Albaniji. Italija je u junu najavila produženje kontrole na granici sa Slovenijom bar do decembra. Vladajuće stranke pobedile su na izborima pre dve godine sa obećanjem da će obezbediti da znatno manje ljudi dolazi u Italiju.

(Telegraf.rs)

Video: Odjednom se nebo zacrnelo, a vetar je počeo da nosi sve: Zastrašujući snimak nevremena u Hrvatskoj

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA