"Cena rata je prevelika": Unutar urajinskog voza, jedne preostale sigurne pomoći ranjenima

Olga trči po odeljenju intenzivne nege, stalno proverava nivo kiseonika kod pacijenata, prilagođava im lekove i beleži vitalne funkcije. Ona radi brzo, ali čak i kada je najzaposlenija, ova medicinska sestra anesteziolog ne okleva da zastane kako bi podesila jastuk ili ćebe i pobrinula se da povređeni vojnici koji se brinu o njoj budu što udobniji usred stalnog ljuljanja i tutnjanja. Ona je jedan od narednika ukrajinske vojske, a brine o nekim od najkritičnijih pacijenata. To je naporan posao sam po sebi, a Olga ga obavlja u jurećem vozu...

"Si-En-En" je dobio ekskluzivni pristup vozu za medicinsku evakuaciju koji je koristila ukrajinska vojska za transport ranjenika od prvih redova fronta do bolnica širom ove velike zemlje. Ova ambulanta na točkovima, jedna od nekoliko širom zemlje, sada je ključni deo ukrajinskog zdravstvenog sistema, koji je veoma iscrpljen tokom dve i po godine brutalnog rata sa Rusijom. Radi u potpunoj tajnosti, zbog čega "Si-En-En" ne otkriva rutu, niti identifikuje osoblje punim imenima.

Preporučujemo

Većina gradova u istočnoj Ukrajini bori se da pronađe dovoljno bolničkih kreveta za smeštaj skoro konstantnog priliva žrtava sa linija fronta, ali oslobađanje prostora zahteva da se čak i najbolesniji pacijenti, mnogi od njih bez svesti, prebace na daleka mesta, često stotinama milja daleko.

Duga putovanja vozilima Hitne pomoći suviše su rizična za ljude u kritičnom stanju, a letenje helikopterom je previše opasno s obzirom na vazdušnu nadmoć Rusije nad ukrajinskim nebom. Voz ispada spas.

- Ovde možemo da uradimo skoro sve. To je puna jedinica intenzivne nege - rekao je za "Si-En-En" Oleksandr, koji je kapetan ukrajinskih medicinskih snaga i glavni za putnike.

Objasnio je da njegova oblast, ratna medicina, uglavnom uključuje stabilizaciju i evakuaciju pacijenata na sigurno, a ne sprovođenje lečenja. Njegov rad u vozu samo je deo medicinskog lanca koji počinje onog trenutka kada je vojnik ranjen.

- Najteži deo je evakuacija sa fronta. Ratni medicinari koji rade na frontu ginu isto kao i vojnici - rekao je on.

Vođenje jedinice intenzivne nege u vozu u pokretu je herkulovski zadatak koji uključuje desetine ljudi i predstavlja jedinstven skup izazova.

Oleksandr je rekao da je velika većina njegovih pacijenata, oko 90 odsto, zadobila višestruke povrede od gelera. Mnogi su imali amputacije, a nekolicina je intubirana, živi zahvaljujući respiratorima i drugim mašinama za održavanje života. Svi imaju ispisane brojeve na rukama koji pokazuju kojim vagonom dugog voza za evakuaciju treba da putuju.

- Mi smo ovde veoma ograničeni u našim mogućnostima... Ako se nešto desi, ne mogu da pozovem spoljnog konsultanta - rekao je on, pa dodao: "Možda će biti manjih operacija za zaustavljanje krvarenja. Ne možemo da radimo abdominalne, kao ni operacije grudnog koša. Moramo da budemo veoma oprezni kada biramo pacijente".

Jevgenij je teško ranjen u napadu dronom samo dva dana pre nego što je izabran za evakuaciju u jedinicu intenzivne nege u vozu.

Zadobio je višestruke povrede od gelera. Glava mu je bila zavijena, a dva ogromna ožiljka na grudima i stomaku prekrivena su svežim zavojima. Dišući uz pomoć nazalne kanile sa kiseonikom, Jevgenij je rekao za "Si-En-En" da je on zapravo imao sreće jer je jedini preživeo napad kod Bahmuta u istočnoj Ukrajini . Rekao je da neće reći svojoj porodici o svojim povredama dok mu ne bude bolje.

Najvažniji voz u Ukrajini

Železnička bolnica je svojevrsni primer ukrajinske genijalnosti koja je impresionirala svet u prvim mesecima sukoba.

Oleksandr Percovski, izvršni direktor putničkih operacija u ukrajinskim železnicama, rekao je za "Si-En-En"da Ukrajina nije imala nikakve medicinske vagone kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na zemlju u februaru 2022.

- Dakle, ono što smo videli je da su ranjeni vojnici fizički samo proterani kroz prozore običnih vozova. I rekli smo da nešto mora da se uradi u vezi sa tim, pa smo počeli da preuređujemo naše redovne vagone koje bi u danima mira samo dovodili turiste na Karpate - rekao je nakon što je nadgledao dolazak jednog od medicinskih vozova.

Da bi se ograničilo ljuljanje i truckanje, voz putuje brzinom od oko 80 kilometara na sat, što je otprilike polovina brzine običnog voza. Takođe ima prioritet nad svima ostalima, uključujući sve posebne VIP vozove koji prevoze zvaničnike.

Uprkos tome, jedinica intenzivne nege se stalno trese. Svaki komad opreme, svaki krevet i svaka mašina treba da budu pričvršćeni za pod, a osoblje mora da vodi posebnu pažnju kada radi sa pacijentima.

Vozovi Hitne pomoći prvi put su korišćeni tokom Krimskog rata 1850-ih, ali su od tada prešli dug put. Moderne ukrajinske verzije dolaze opremljene ventilatorima, mašinama za održavanje života, ultrazvučnim skenerima i prenosivim klima uređajima koji pomažu u održavanju stabilnih temperatura čak i u najtoplijim danima.

- Svaki vagon je samoodrživa jedinica koju napajaju generatori - važna bezbednosna karakteristika s obzirom na česte ruske napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine - rekao je Percovski.

Ali ono što ove vozove čini zaista specijalnim su sitnice. Dečji crteži i ukrajinske zastave su izložene u svakom vagonu, nudeći utehu pacijentima. Roletne na prozorima su oblikovane kao nacionalni simbol zemlje, namerno postavljen zbog vojnika koji leže u krevetima.

Priča o dva raspoređivanja

Voz pruža mali uvid u brutalnu cenu rata. Iskusni ratnici i novi regruti putuju zajedno, ujedinjeni povredama i bolom.

Dok je mirno sedeo na svom krevetu, Aleksandar je izgledao umorno i pre nego što je dugo putovanje počelo. On je za "Si-En-En" rekao da je povređen u napadu ruskog drona.

- Bacili su granatu. Bio sam zatečen u momentu. Imam gelere u rukama, na ramenima i na leđima - rekao je on i dodao da mu je udarni talas oštetio sluh.

Električar i otac dvoje dece, 35-godišnjak je mobilisan pre 18 meseci i služio je kao protivtenkovski nišandžija u pešadijskom bataljonu u regionu Donjecka. Za sve to vreme proveo je samo 45 dana daleko od fronta.

- Moral je visok, ali ljudi su veoma umorni. U ovom trenutku shvatate da sve ne zavisi od vas, već od Boga ili od sreće. Kada bombe padnu, ne možete mnogo da uradite po tom pitanju - rekao je praznim pogledom, dok je voz nastavio da teče.

Bila je to otrežnjujuća procena čoveka čiji je pozivnim znakom "Pozitivno".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odavno je priznao da se vojska bori da popuni svoje redove, ostavljajući iscrpljene vojnike bez mogućnosti da se odmore. Na konferenciji za novinare prošlog meseca, Zelenski je rekao da je ovaj napor da se regrutuje više vojnika sve veći: "Počele su neke rotacije. Ne mogu to još nazvati fundamentalnim rotacijama, da budem iskren. Ali to je početak i to je veoma važno".

Umor utiče na moral na liniji fronta. "Si-En-En"je nedavno razgovarao sa više ukrajinskih komandanta i oficira koji su rekli da dezerterstvo i neposlušnost postaju sve veći problem, posebno među novim regrutima.

Samo nekoliko kreveta dalje od Aleksandra je sedeo Stanislav, koji se dobrovoljno prijavio pre samo tri meseca. I njega je ranio dron koji mu je pao u rov, ostavljajući mu probušeno plućno krilo, slomljena rebra i druge povrede. Ipak, Stanislav je, u poređenju s Aleksandrom u potpuno drugačijem stanju duha: "Nakon što sam bio ranjen, moje raspoloženje nije klonuo. Postao sam više motivisan".

Noseći sportski dres i šorts, bio je nepokolebljiv da će Ukrajina pobediti u ratu, uprkos tome što ju je Rusija brojčano i oružno nadjačala: "Oni koriste kvantitet, a mi kvalitet".

Neverovatna cena rata

Skoro devet sati nakon svog putovanja, bolnički voz je konačno stigao do železničke stanice u jednom od ukrajinskih gradova. U mraku noći pacijente je čekao dugačak red kola Hitne pomoći. Putovanje voza je bilo završeno, ali njihov put ka oporavku je tek počinjao. Neki se verovatno nikada neće u potpunosti oporaviti.

Olga, medicinska sestra intenzivne nege, spremala se da preda svoje pacijente lekarima na platformi. Njen posao je bio završen za taj dan. Ona se pridružila vojsci kao civilna medicinska sestra 2015. godine, godinu dana nakon što je počeo sukob između separatista koje podržava Rusija i Ukrajine u istočnim delovima zemlje, a Krim je pripojio Kremlj. Prijavila se u vojsku 2016. i, osim kratke pauze 2022, od tada služi.

Nakon što se njena smena završila, rekla je da je viđanje kritično bolesnih pacijenata koji dolaze sa fronta najteži deo njenog posla: "Ali imamo priliku da pružimo preko potrebnu pomoć našim braniocima 24/7 i to je najbolji deo".

Kada su kola Hitne pomoći otišla i kada je voz napustio stanicu, Percovski, šef železnice, konačno je mogao da odahne. Smatra se da je medicinski voz glavna meta Moskve, a nedavno je bilo nekoliko napada u blizini železničkih stanica i druge infrastrukture.

Stojeći na peronu, samo nekoliko sati nakon što je ugledao voz pun novih regruta kako ide u suprotnom pravcu, razmišljao je o brutalnosti sukoba: "Ujutru vidim ovu decu koja se opraštaju od svojih tata koji idu na front. Dakle, videti te iste momke kako se vraćaju bez svesti ili sa amputacijama, osećam se kao da je cena rata neverovatna. To je pokretna traka".

(Telegraf.rs/CNN)