Umro Alberto Fudžimori
Bivši peruanski predsednik Alberto Fuhimori, čije je komplikovana i bolna istrorija u politici uključivala stabilizaciju ekonomije zemlje pre nego što je bio u zatvoru zbog kršenja ljudskih prava i korupcionaških skandala, preminuo je u 86. godini.
- Nakon duge borbe sa rakom, naš otac, Alberto Fudžimori, upravo je otišao da se sretne sa Gospodom. Molimo one koji su ga voleli da nas isprate molitvom za večni pokoj njegove duše - napisala je njegova ćerka Keiko Fudžimori u sredu uveče na Iksu.
Fudžimori, koji je vladao Peruom od 1990. do 2000. tokom nekih od najrazdvojenijih vremena za tu zemlju, borio se za svoje zdravlje, rekao je u sredu njegov lekar Alehandro Aguinaga u kratkim izjavama novinarima ispred kuće Keiko.
Fudžimori je ranije otkrio da mu je u maju dijagnostikovan novi maligni tumor.
On je slovio za ličnost koja izaziva duboke podele u svojoj zemlji. Njegova funkcija je vratila zemlju sa ivice ekonomskog kolapsa i dovela do poraza terorističke grupe koja je destabilizovala zemlju. Ali on je bio i autoritarni vođa koji je koristio snage bezbednosti da se obračuna sa protivnicima, a kasnije je osuđen za ozbiljna kršenja ljudskih prava i korupciju.
Od političkog autsajdera do moćnika
Sin japanskih imigranata, Fudžimori je studirao na poljoprivrednom univerzitetu u peruanskoj prestonici Limi pre nego što je otputovao u inostranstvo radi postdiplomskog obrazovanja u SAD i Francuskoj.
Kada se vratio u Peru, vodio je televizijsku emisiju fokusiranu na ekološka pitanja pre nego što je 1989. pokrenuo predsedničku kandidaturu kao lider nove stranke Promena 90 koja je na kraju i pobedila budućeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost Marija Vargasa Ljosu.
Njegov uspon je doveo do toga da se pridružio malom broju političara azijskog porekla koji su bili na čelu ne-azijske zemlje.
Fudžimori je došao na vlast u ekonomskoj krizi. Ubrzo nakon što je preuzeo dužnost, sproveo je strogu ekonomsku politiku poznatu kao "Fudžišok", koja je obuzdala hiperinflaciju.
Takođe je proglasio pobedu nad pobunjeničkim pokretom Sjajni put, jednom od najstarijih gerilskih grupa u Latinskoj Americi, nakon što je njegova vlada uhvatila vođu grupe Abimaela Guzmana, koji je bio odgovoran za desetine hiljada mrtvih. Godinama kasnije, njegovo rukovanje višemesečnom opsadom taoca od strane druge pobunjeničke grupe u rezidenciji japanskog ambasadora donelo mu je međunarodnu pohvalu.
Za neke Peruance, Fudžimorijeve pobede su ga transformisale od političkog autsajdera u moćnog čoveka koji je zemlji bio potreban, ali bivši predsednik je imao autoritarnu crtu, koristeći snage bezbednosti za represiju protivnika. Ubrzo su se pojavile optužbe za zloupotrebu vlasti i korupciju i bacile su mračnu senku na njegova dostignuća.
Početkom 90-ih, Fudžimorijeva tadašnja supruga, Susana Higuči, javno ga je osudila kao korumpiranog i tvrdila da je njegova porodica ilegalno prodavala odeću doniranu Japanu. Nakon što se par razveo, Fudžimori je postavio najstariju ćerku para Keiko za prvu damu Perua uoči svog drugog mandata.
Godine 2000, kandidovao se za treći mandat bez presedana uprkos pitanjima o ustavnosti ponovnog kandidovanja. Pobedio je, što je navelo svog glavnog opozicionog kandidata da tvrdi da je izborna prevara, ali njegova vlada se raspala kasnije te godine, nakon što su procurili snimci Vladimira Montesinosa, njegovog šefa obaveštajne službe, na kojima se vidi kako Montesinos podmićuje opozicionog kongresmena. Skandal je brzo rastao jer su se pojavili brojni inkriminišući video snimci.
Fudžimori je negirao bilo kakvu nepravdu, ali je njegov položaj u javnosti počeo da se menja. Mnogi Peruanci su ostali neubeđeni i insistirali su da je on morao biti svestan zloupotrebe ovlašćenja i pronevere svog glavnog pomoćnika.
Tog novembra, tokom putovanja u Japan, pokušao je da napusti mesto predsednika Perua tako što je poslao faks u kom je objavio svoju ostavku. Ovaj potez je bacio političku zemlje u haos. Nekoliko dana kasnije, kongres Perua ga je otpustio i označio kao "moralno nesposobnog" da vlada.
Ostao je u Japanu nekoliko godina, prkoseći da će se jednog dana vratiti u gornje ešalone peruanske politike. Sredinom 2000-ih otputovao je u Čile dok se pripremao za politički povratak, ali je odmah uhapšen i na kraju izručen nazad u Peru da bi se suočio sa optužbama za kršenje ljudskih prava, između ostalih navodnih kršenja.
Pravne bitke
Fudžimori je bio u zatvoru i izlazio iz njega poslednjih nekoliko godina zbog pogoršanja zdravlja, nakon što je osuđen na četiri različita suđenja. Specijalni vrhovni sud ga je 2009. osudio na 25 godina zatvora jer je odobrio operaciju odreda smrti odgovornih za ubijanje civila.
U drugim procesima, bivši predsednik je takođe proglašen krivim za provalu u Montesinosov dom da bi ukrao inkriminišuće video snimke, uzeo novac iz državne blagajne da bi platio šefu špijuna i odobrio nezakonita prisluškivanja i podmićivao zakonodavce i novinare.
Dobio je medicinsko pomilovanje zbog kršenja ljudskih prava u decembru 2017. od tadašnjeg peruanskog predsednika Pedra Pabla Kučinskog. Kancelarija Kučinskog je tada izdala saopštenje u kojem se kaže da Fudžimori "pati od progresivne, degenerativne i neizlečive bolesti", dodajući da "zatvorski uslovi predstavljaju ozbiljan rizik po njegov život, zdravlje i integritet".
- Svestan sam da je ono što je rezultiralo tokom moje administracije, s jedne strane, bilo dobro prihvaćeno, ali priznajem da sam, s druge strane, razočarao i druge sunarodnike. Od srca im tražim oproštaj - rekao je Fudžimori u video snimku snimljenom iz njegovog bolničkog kreveta i objavljenom na Tviteru 2017 .
Ali pomilovanje je izazvalo nasilne proteste u glavnom gradu Lime i izazvalo široke kritike organizacija za ljudska prava i zakonodavaca.
Na kraju je poništeno i u januaru 2019. vraćen je u zatvor. Odvojeno, 2018. godine, peruanski sud je presudio da bi se mogao suočiti sa suđenjem zbog navodne dozvole za otmice, mučenje i ubistvo šest osoba iz 1992. u centralnom peruanskom gradu Pativilca, navodi državna novinska agencija Andina.
Čak i sa višestrukim osuđujućim presudama, Fudžimori je uvek bio pri svom stavu, tvrdeći da su sve akcije koje je preduzeo bile za dobrobit zemlje. Tu poziciju je zadržao do samog kraja.
(Telegraf.rs/CNN)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.