Ono što se dešava u Mađarskoj sa vodom, alarm je za celu Evropu: Ogromne klimatske promene u Karpatskom basenu

"U Karpatskom basenu klima postaje submediteranska, što znači da će kišni periodi prelaziti na jesen i zimu", kaže Đerđ Šipoš, profesor Univerziteta u Segedinu i ističe da bi usled klimatskih promena trebalo promeniti uobičajeni način života.

Direktor za vodoprivredu Peter Kozak podsetio je da je suša prirodna pojava, ali da je kao jedna od posledica klimatskih promena njena učestalost i trajanje povećana.

Preporučujemo

Jezero Oszeszeki, koje se nalazi u blizini Balastija, ovog leta je potpuno presušilo. Na ribarištu od 71 hektara nema nijedne kapi vode, iako u njegovim vodama žive mnoge popularne riblje vrste, a na tom području obitavaju 143 zaštićene i visoko zaštićene vrste, preneo jeportal "index.hu".

Nedaleko odavde je presušilo i jezero Nagiszeksos u Morahalmu, kao i voda iz jezera Kakasszeki.

"Još jedna bitna karakteristika je da se suša razvija brže nego prethodnih godina, a jedan od razloga je i naglo zagrevanje, pri čemu je dnevna maksimalna temperatura znatno viša od prosečnih višegodišnjih vrednosti.", rekao je Peter Kozak

Načelnik Donjotisko-seoske direkcije za vode je dodao da je u Mađarskoj suša u proseku svake druge do treće godine i da postoji značajna razlika u njenoj jačini i obimu. Suša 2022. postavila je rekord ne samo kod nas, već i na celom evropskom kontinentu. U 2024. jačina suše je nešto manja, ali je njen prostorni obim veći.

Submediteranska klima u Karpatskom basenu

Tokom dugog sušnog perioda, vodostaj reka velike ravnice je nizak. Na nekoliko tačaka na Marošu skoro da možete preći reku peške. Prema rečima Petra Kozaka, hidrološka suša je stigla i do reka, ali njihov vodostaj još nije kritičan. Ponekad se na Marošu mogu naći sprudovi, ali na Donjoj Tisi se takvi uslovi uopšte ne mogu javiti.

"Ne preporučujemo prelazak bilo gde peške, bez obzira na to koliko je primamljiva sprud duž Marosa ili Tise. Treba znati da u neposrednoj blizini peščanih sprudova mogu biti čak i dubine koje mogu izazvati direktnu opasnost po život", upozorio je stručnjak za vodu.

Kao rezultat zagrevanja, francuski farmeri već kupuju zemlju u južnoj Engleskoj kako bi počeli da uzgajaju grožđe na ostrvu, navodi Đerđ Šipoš, šef Katedre za geoinformatiku, prirodnu i geografiju životne sredine Univerziteta u Segedinu (SZTE) i dodaje:

"U Karpatskom basenu, klima postaje submediteranska, što znači da su jesen i zima vlažniji, dok je leto mnogo suvo. Pre regulacije reke, sadašnja teritorija Mađarske je bila pod vodom, ali zbog ekonomskih interesa, sve više područja je bilo uključeno u poljoprivrednom uzgoju. Pre 150 godina nisu bili svesni koncepata malog ledenog doba ili klimatskih promena, ali tangencijalno je već bilo sugerisano da bi voda jednog dana mogla da nestane u pejzažu".

Dobar savet za poljoprivrednike i vlasnike kuća

Prema direktoru ATIVIZIG, naselja i vlasnici imanja treba da povećaju površinu infiltracije i zelene površine, a da se u unutrašnjim prostorima naprave rezervoari za atmosferske vode. Specijalista za vode preporučuje da se nizinska područja, koja su izuzeta od poljoprivredne obrade, ostave kao poplavljena područja.

"Na poljoprivrednim zemljištima trebalo bi povećati vododrživost zemljišta korišćenjem organskog đubriva, a umesto dubokog oranja preći na tzv. uznemiravajući metod kultivacije. Prirodno korišćenje vode moglo bi se obezbediti i punjenje postojećih jezera, rezervoara i nižih područja vodom. U slučaju ovog drugog, veliki je problem što su to obično privatne površine koje uključuju više vlasnika, a dato zemljište može biti poplavljeno samo ako postoji potpuni dogovor".

U predelima uz reku, trajno niski vodostaji glavnog korita ne mogu da snabdevaju stare površine sa dovoljno vode. Preporučuje se uzimanje podzemnih voda usled čega i nivoi podzemnih voda opadaju.

Tokom poplava moguće je ispuštanje vode na spasenu stranu ali zbog hidroloških karakteristika to je moguće samo na kratko. Ovako snabdeveno vodosnabdevanje ne omogućava da se obezbedi dovoljno vode u sušnim oblastima.

Moramo ponovo da se pripremimo za poplave

Prema profesoru SZTE, vrsta cikličnosti se može uočiti u klimatskim promenama. Sedamdesete su bile period poplava, dok su 1980-te i 1990-te bile relativno sušne. Prelazak milenijuma ponovo je doneo vlažniji period podložan poplavama.

"Period poplava će se verovatno ponovo pojaviti nakon sušnih godina, pošto se ove dve pojave međusobno ne isključuju kao rezultat sve ekstremnije klime", napomenuo je profesor Šipoš, dodajući da se moramo pripremiti i za velike poplave.

"Moramo odmah krenuti".

Prema njegovim rečima, ne treba vikati, već pripremati politiku, privredu i građane za promene da bi kasnije doneli prave odluke. Prema rečima šefa odeljenja SZTE, nema sumnje da će prosečna temperatura biti toplija za tri stepena Celzijusa. Tokom takozvanog perioda krede i perioda paleocena koji je usledio, arktička područja su imala tropske šume umesto ledenih kapa.

"Uz mediteransku klimu, značajan deo padavina pada u jesen i zimu, dok su leta toplija i suva. To nije naklonjeno našoj zemljoradničkoj kulturi koja se razvijala vekovima. Zato je potrebno menjati se. Siguran sam da se suočavamo sa velikim izazovima, uglavnom vezanim za vodoprivredu, jer će potražnja za vodom biti sve veća".

(Telegraf.rs)