Naučnici u čudu zbog fenomena koji nije viđen 56 godina: "Da ste mi ovo rekli pre mesec dana, ne bih verovao"

Šta se dešava s uraganima? Sada je vrhunac njihove sezone, a Atlantski okean je neobično miran. Od tropske oluje Ernesto, koja se formirala u Atlantiku sredinom avgusta, nema uragana na vidiku, što se nije dogodilo poslednjih 56 godina. Naučnici su zbunjeni, tim pre što su sve prognoze ukazivale na burnu sezonu sa snažnim tropskim olujama koje će se smenjivati jedna za drugom.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) iznela je krajem maja prognozu za sezonu uragana, koja traje od 1. juna do 30. novembra, predviđajući 85 procenata verovatnoće za sezonu iznad proseka (u odnosu na period od 1991. do 2020. godine), 10 procenata za gotovo normalnu i pet procenata verovatnoće za sezonu ispod proseka. Pored toga, naučnici su predvideli sezonu sa 25 tropskih oluja, uključujući 12 uragana, od kojih će polovina postati jaki uragani snage najmanje treće kategorije, piše CNN.

Preporučujemo

Uragan Ernesto Foto: zoomEarth

Izgledalo je da će se prognoze ostvariti jer je uragan Beril, koji se formirao u Atlantiku krajem juna, jačao brže od bilo koje druge zabeležene oluje u ranom delu sezone. Uragan Beril je u kratkom vremenu početkom jula dostigao snagu najjače, pete kategorije, odnoseći 64 života na Karibima, poluostrvu Jukatan i američkoj obali Meksičkog zaliva.

Ali onda je usledila tišina.

Prognostičari su predviđali da će sezona ponovo oživeti prelaskom avgusta u septembar, ali to se nije dogodilo.

"Da ste mi pre mesec dana rekli da se ništa neće razviti posle Ernesta, ne bih vam verovao. Ovo je stvarno iznenađujuće", rekao je za CNN dr. Fil Klocbah, stručnjak za uragane sa Državnog univerziteta Kolorado.

Uragaan Beril iznad Jamajke Foto: Tanjug/AP

Uragani su oluje koje nastaju iznad tropskog područja. Rađaju se u tropskom delu Atlantika, uz zapadnu obalu Afrike, a karakterišu ih jaki vetrovi od najmanje 119 km/h za uragane prve kategorije do više od 350 km/h, što je obeležje najrazornijih uragana pete kategorije. Da bi se formirao uragan, jedan od uslova je da temperatura mora u tropskom delu Atlantika bude viša od 26,5 stepeni Celzijusa, i to barem do dubine od 50 metara. Okeanska voda je i dalje topla, i ima dosta vlažnog vazduha, ali uragani izostaju. Naučnici još ne mogu u potpunosti da objasne šta je uzrok tome, ali kao jedan od razloga navode se veliki oblaci pustinjske prašine iz Sahare, čiji naleti preko Atlantika mogu sprečiti formiranje uragana iznad okeana i uticati na vreme u Severnoj Americi.

"Iznenađujuće je da glavni faktor koji kontroliše padavine u uraganima nije, kako se tradicionalno misli, temperatura površine mora ili vlažnost u atmosferi. Umesto toga, to je saharska prašina", rekao je za Stanford Report Juan Vang, jedan od autora studije objavljene krajem jula u časopisu Science Advances. Ta studija je pokazala da saharska prašina može smanjiti količinu padavina u uraganu, ali Vang sumnja da bi mogla i da umanji nastanak uragana.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da sezona uragana nije gotova i da bi uskoro mogla pokazati znake života: više od 40 odsto svih tropskih aktivnosti u tipičnoj sezoni dešava se nakon 10. septembra.

"Oluje će se vratiti. Još ne vidim da će se ova sezona dobro završiti", upozorio je Fil Klocbah.

Sličnog mišljenja su i stručnjaci iz NOAA-e.

"Uslovi se i dalje čine veoma povoljnim za aktivnost iznad proseka tokom ostatka sezone uragana", rekao je za Scientific American Džejmi Rom, zamenik direktora NOAA-inog Nacionalnog centra za uragane.

Oluje u kasnoj sezoni takođe mogu biti brutalne: na primer, krajem oktobra 2012. pojavio se uragan Sendi, koji je zahvatio delove Kariba pre nego što se obrušio na istočnu obalu SAD-a, razorivši Nju Džersi i Njujork i odnoseći 233 života u osam država.

(Telegraf.rs)