Čudna situacija u turističkom raju: Havajci prodefilovali ulicama naoružani do zuba, ali ne na uobičajen način

Vaikiki na Havajima poznat je po bikinijima, šopingu i daskama za surfovanje. Ali, lokalac Endru Roberts nedavno je uveo drugačiji predmet u večernje šetnje kroz svoj komšiluk: ratnu sekiru sa dugom drškom.

Roberts, direktor neprofitne organizacije Hawaii Firearms Coalition, nosi ovu evropsku helebardu iz 15. veka u šetnje od maja. Tada su Havaji ublažili svoje zakone o oružju kao odgovor na odluku Vrhovnog suda SAD iz 2022. godine da Amerikanci imaju pravo da nose vatreno oružje u javnosti radi samoodbrane, piše AP.

Preporučujemo

Tzv. Bruen odluka promenila je zakone o oružju širom zemlje, a posebno na Havajima, koji su dugo imali neke od najstrožih ograničenja i najniže stope nasilja povezane s oružjem.

Kasnija presuda saveznog apelacionog suda primenila je Bruen odluku na državnu zabranu leptir noževa i proglasila je neustavnom. Dok se o tom slučaju i drugim vezanim za zakone o oružju na Havajima i dalje raspravlja na sudu, zakonodavci su ove godine odgovorili usvajanjem mere koja generalno dozvoljava otvoreno nošenje smrtonosnog ili opasnog oružja u javnosti. Prethodno, svako ko bi bio uhvaćen s takvim oružjem bio bi odmah uhapšen.

Novi zakon pruža prilike nekima da se povežu s domorodačkim havajskim i drugim kulturama kroz tradicionalno oružje. Takođe, izaziva zabrinutost da će, kako nošenje oružja postane uobičajeno, ljudi biti skloniji da ga koriste.

Roberts sebe naziva "pravim vernikom u Drugi amandman". Rekao je da mu šetnje s helebardom ili kraćom bojnom sekirom pomažu da podigne svest o zakonima i osigura da mu policija ne stvara probleme zbog nošenja neobičnog oružja.

"Zaustavljaju me verovatno dva ili tri puta tokom prosečne večernje šetnje i samo razgovaramo o tome kakvi su zakoni o oružju na Havajima i kakvi su zakoni o nošenju oružja uopšte", rekao je.

Jednog nedavnog subotnjeg jutra, Roberts je s helebardom okupio druge članove koalicije u prostranom Kapiolani parku u Vaikikiju. Nekoliko njih je nosilo samurajske mačeve. Jedan je imao leptir nož — poznat i kao balisong, istaknut u borilačkim veštinama na Filipinima, odakle potiču mnogi stanovnici Havaja. Drveni škotski mač visio je s pojasa čoveka u crvenom kiltu.

Policajci iz Honolulua, koji su saznali za njihove planove da marširaju kroz Vaikiki u znak proslave zakona, razgovarali su s njima. Roberts je jednom od njih rekao da je svoju helebardu kupio na Amazonu za 56 dolara.

Uz pratnju policajaca, prošetali su glavnim obalskim bulevarom Vaikikija, Kalakaua Avenijom. Neki turisti su ih iznenađeno gledali, ali mnogi nisu bili uznemireni prizorom naoružanih ljudi koji nose veliku američku zastavu.

"Niko nije bio preterano šokiran", rekao je Roberts. "To je samo prilika da razgovaramo s ljudima o tome šta se dešava na Havajima, o pravima iz Drugog amandmana."

U saopštenju, kancelarija državnog tužioca Havaja naglasila je da novi zakon nije stvorio situaciju u kojoj se može nositi oružje kako i gde god neko poželi.

"Ideja da možete nositi oružje kako i gde god želite jednostavno nije tačna", navodi se. "Postoji mnogo postojećih zakona i propisa koji regulišu upotrebu i posedovanje oružja u mnogim aspektima. Svi ovi zakoni će i dalje biti na snazi."

I dalje je prekršaj nositi oružje na skriven način, a zakon je pojačao kazne za nošenje oružja tokom izvršenja zločina. Takođe je nezakonito nositi oružje na način koji preti da se nanese šteta ili terorišu drugi ljudi.

Iako oružje s oštricama i toljage nisu tako opasni kao vatreno oružje, ne pripadaju ulici, rekao je Kris Marvin, stanovnik Havaja iz grupe za prevenciju nasilja Everytown for Gun Safety.

"Potpuno razumem argument o samoodbrani koji ljudi iznose i radije bih da izaberu nož ili tup predmet umesto vatrenog oružja, ali kulturni stav koji počinjemo da usvajamo nije uobičajen za Havaje", rekao je. "Donoseći ove zakone, sve više postajemo poput kontinentalnog dela zemlje, koji je pun agresivnih, svadljivih ljudi koji prebrzo pribegavaju nasilju."

Majkl Rajs je nosio drveno koplje tokom svog jednosatnog putovanja autobusom do okupljanja u Vaikikiju. Proučavanje tradicionalnog oružja poput koplja, koje mu je stric napravio od drveta koa, pomoglo mu je da se poveže sa svojim domorodačkim havajskim korenima: "Nemam često priliku da izražavam svoju kulturu."

Solejl Roaš, instruktorka samoodbrane koja nije prisustvovala šetnji, rekla je da joj novi zakon sada omogućava da uvrsti balisong u svoje lekcije i da uči o njegovom značaju na Filipinima, odakle potiče njen deda. Zakon joj pruža "priliku da se udubi u taj deo mog porekla", rekla je.

Instruktor filipinskih borilačkih veština Barton Ričardson rekao je da sada može da podučava i vežba u javnim parkovima koristeći oružje, uključujući balisong. "Na Filipinima, tradicija borbe nožem, štapom i mačem... bila je važna za kulturu", rekao je.

Oružje ima dve drške koje se okreću i otvaraju, poput krila leptira, a ljubitelji ove veštine su vešti u brzom pokazivanju oštrice.

Umi Kai, koji pravi tradicionalno havajsko oružje kao što su koplja, bodeži i toljage, nije bio deo šetnje. On uglavnom koristi ove predmete za ceremonije ili obrazovanje; oni su nepraktični za samoodbranu na modernim Havajima, rekao je.

"Za samoodbranu ne bih svaki dan nosio toljagu sa zubima ajkule", rekao je on.

(Telegraf.rs)