Kako je američka vojska promenila strategiju: Umesto planova za borbu protiv terorizma, sad je ovo u fokusu

Nedavno odobrenje predsednika Džozefa Bajdena za veliku promenu u američkoj strategiji nuklearnog oružja naglašava pažnju koju zvaničnici zaduženi za nacionalnu bezbednost poklanjaju kineskim ambicijama za što veći uticaj u svetu.

Dok se pojavljuju promene u vrstama pretnji sa kojima se SAD suočavaju, američka vojska prilagođava svoj strateški fokus, budžete i planiranje. Na primer, posle 11. septembra, američka vojska se preusmerila sa svog hladnoratovskog naglaska na pripremu za borbu protiv moćne nacije - Sovjetskog Saveza i umesto toga na borbu protiv malih terorističkih i pobunjeničkih grupa.

Preporučujemo

Tokom protekle decenije, napori Pentagona su se vratili na pripremu za ono što zvaničnici nazivaju "takmičenje velikih sila" između SAD, Rusije i Kine. Najvažniji strateški pomak koji je evidentan u planiranju takmičenja velikih sila je fokus na odvraćanju.

U klasičnoj vojnoj strategiji, odvraćanje se fokusira na navođenje protivnika da veruje da nikada ne može postići svoje ciljeve vojnom silom, jer bi odgovor bio neodoljiv i odlučujući, prenosi u analizi portal "Conversation".

Strategija nacionalne odbrane objavljena u oktobru 2022. godine, dokument koji artikuliše ciljeve nacije, ciljeve i raspodelu resursa za naredne dve godine, eksplicitno prepoznaje potencijalni rizik od tenzija i otvorenog sukoba sa Rusijom ili Kinom, i poziva na "integrisano odvraćanje" da to spreči.

To znači kombinovane napore vojnih, obaveštajnih i diplomatskih agencija u celokupnoj američkoj administraciji. Nacionalna vojna strategija, vojni deo sveobuhvatne strategije nacionalne odbrane, izlaže kako će američke oružane snage doprineti tim naporima.

Američka vojska se fokusira na tri glavna cilja da postigne integrisano odvraćanje i spreči sukob sa Rusijom ili Kinom.

Novi operativni planovi

Za vojsku, integrisano odvraćanje znači da će oružane snage zavisiti i od toga gde se nalaze snage i šta mogu da urade kada su u akciji da utiču na odluke protivnika o tome kada, gde, kako i da li da koriste vojnu silu protiv SAD ili njenih interesa.

U pomeranju od borbe protiv terorizma ka pripremama za sukob velikih sila, Ministarstvo odbrane razvilo je nove načine da se pozabave činjenicom da Rusija i Kina, za razliku od malih terorističkih grupa, mogu da se bore u vazduhu, na kopnu i na moru bilo gde širom sveta i onlajn i u svemiru.

Prva među tim metodama je ono što Pentagon naziva "dinamičko angažovanje snaga", u kojem se američke vojne snage brzo raspoređuju širom sveta, bez predvidljivih rasporeda rotacije. Ovaj pristup može da uveri saveznike koji se suočavaju sa pretnjama iz Rusije ili Kine.

Transport: Prebacivanje američkih vojnika Foto: Tanjug/AP

Na primer, SAD su s vremena na vreme slale i do 10.000 vojnika u Poljsku. Vojske nisu tamo stalno stacionirane, ali kontinuirano prisustvo američkih snaga tera Rusiju da nagađa o veličini i sposobnostima snaga i pokazuje posvećenost podršci nervoznim saveznicima NATO u istočnoj Evropi.

Drugo je prebacivanje osoblja i sposobnosti na ono što se naziva "operacije sa više domena", u kojima jedinice sa različitim misijama u vazduhu, kopnu, moru, svemiru i sajber prostoru planiraju i treniraju zajedno. Na taj način, oni mogu biti spremni da blisko sarađuju u stvarnim sukobima.

Ovaj nivo saradnje omogućava naciji da odgovori na pretnje na različite načine. Na primer, izazovi američkoj pomorskoj moći na otvorenom moru ne moraju se direktno suočiti sa odgovarajućom pomorskom akcijom, već se na njih može odgovoriti sajber napadima ili iz svemira.

Ovaj pristup bi mogao naterati kinesku narodnu oslobodilačku armiju da dvaput razmisli o pokretanju vojnih operacija protiv Tajvana. Ne samo da bi se Kinezi potencijalno suočili sa žestokim direktnim sukobom, već bi američke sajber i svemirske operacije mogle da poremete ili unište kineske vojne komunikacije, ometajući njihov napad.

Ulaganja u modernizaciju

Nedavna istraživanja su pokazala da su kineska ulaganja u svoje vojno osoblje i sposobnosti, posebno u vazdušnim, pomorskim i nuklearnim snagama eksponencijalno porasle u poslednje dve decenije, do nivoa koji se procenjuje na skoro jednak nivou sa Sjedinjenim Državama.

Ovo je podstaklo SAD da modernizuju odgovarajuće sposobnosti sopstvene vojske. Za budžet za 2024. Ministarstvo odbrane izdvojilo je ogromnih 234,9 milijardi dolara za programe podrške integrisanom odvraćanju, što verovatno predstavlja povećanje od deset odsto u odnosu na prethodne planove potrošnje.

Modernizacija oružanih snaga SAD Printscreen: Twitter/@USAF_ACC

Nešto od ovog novca će ići za razvoj i nabavku borbenih aviona F-35 i izgradnju podmornica na nuklearni pogon klase Kolumbija. Kada SAD i njihovi saveznici u regionu Pacifika, kao što su Japan, Južna Koreja i Australija, rasporede ove avione i podmornice, one će podsetiti potencijalne protivnike na američku vojnu moć, koja je sama po sebi sredstvo odvraćanja od strane agresije.

Tokom proteklih deset godina, brzo širenje kineske ponude nuklearnog oružja uznemirilo je visoke kreatore politike u SAD. Iako je tadašnji predsednik Barak Obama gurao zemlje da zamisle svet bez nuklearnog oružja, on je odobrio najskuplju i najznačajniju nadogradnju nuklearnog arsenala u istoriji SAD.

Bajdenova administracija je 2022. obnovila finansijsku obavezu da "postavi modernu, otpornu nuklearnu trijadu" koja se sastoji od interkontinentalnih balističkih projektila, projektila lansiranih sa podmornica i nuklearnih bombardera dugog dometa.

Napredna tehnologija

Svemirske snage SAD su 2019. osnovane kao zaseban ogranak oružanih snaga i imaju zadatak da brane američku svemirsku imovinu i poštuju međunarodno pravo.

Zbog važnosti satelitskih komunikacija za vojne operacije i civilni život, uključujući internet konekciju, Svemirske snage blisko sarađuju sa Sajber komandom, vojnom organizacijom zaduženom da brani naciju od sajber napada.

Cilj je da se spreče zlonamerni hakeri da ometaju sisteme vitalne za svet, kao što je sistem za globalno pozicioniranje, široko poznat kao GPS. Nedavni obaveštajni podaci ukazuje da Kina planira da sprovede destruktivne sajber napade na američku domaću kritičnu infrastrukturu, uključujući električnu mrežu, tokom bilo kakvog sukoba.

Da bi se suprotstavila tim planovima, Sajber komanda nastavlja da unapređuje svoje sposobnosti da brani američke sisteme i kompanije od sajber napada, kao i da sprovodi napade na sisteme u drugim zemljama.

Amblem američkih Svermiskih snaga Foto: Twitter/Donald Trump

Pentagon takođe nastoji da uspostavi protivtežu kineskim vojnim snagama koje se brzo šire korišćenjem softvera veštačke inteligencije u programu koji se zove "Replicator Initiative".

Napori nastoje da se napravi na hiljade jeftinih autonomnih aviona i čamaca usmerenih veštačkom inteligencijom koji se mogu koristiti u borbi za "suprotstavljanje masi (kineske vojske) sopstvenom masom", po rečima zamenika ministra odbrane Ketlin Hiks.

Integracija sa saveznicima i partnerima

Američka vojska je takođe nastojala da ojača saveze sa drugim zemljama, posebno tokom protekle četiri godine Bajdenove administracije. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. dovela je do toga da NATO proširi svoje članstvo, kao i broj i mogućih trupa koje su dostupne ovoj organizaciji.

SAD su pojačale svoju posvećenost NATO, povećavajući raspoređivanje trupa u istočnoj Evropi i podršku evropskim odbrambenim inicijativama tako što su izdvojile skoro tri milijarde dolara za finansiranje dodatnih borbenih aviona, baterija za PVO i municije.

Američki nosač aviona u Pacifiku Foto: Flickr/Official U.S. Navy Page/Erik Hildebrandt

U Aziji, oko Indijskog okeana i preko Tihog okeana, ogroman region koji vlada često naziva "Indo Pacifik", SAD su ojačale saveze sa Japanom, Južnom Korejom i Filipinima izvodeći brojne vojne vežbe i povećavajući vojnu pomoć. Napori poput godišnje vežbe podrške marinskoj avijaciji imaju za cilj suzbijanje kineskog vojnog i političkog uticaja.

SAD su takođe nastojale da ojačaju svoje saveze sa Velikom Britanijom i Australijom, uz obavezu da prodaju do pet konvencionalno naoružanih podmornica na nuklearni pogon australijskoj mornarici do 2030.

Kolektivno, SAD su objedinile sve ove napore u koordinisan pristup u nastojanju da izbegnu otvoreni sukob sa Kinom i Rusijom. Ali posao još nije završen: globalni politički i vojni pejzaž se stalno menja, a novi bezbednosni izazovi se uvek pojavljuju.

(Telegraf.rs)