Ursula fon der Lajen će narednih pet godina Evropu voditi kroz minsko polje: Drugi mandat iz pakla za šefa EK

Ursula fon der Lajen se prošle nedelje vratila sa letnjeg odmora kako bi se pripremila za drugi mandat na čelu Evropske komisije.

Nadamo se da se dobro odmorila jer narednih pet godina obećavaju da će biti izazovnije od njenog prvog mandata, objavio je "Politico" u analitičkom tekstu o tome šta sve očekuje predsednicu Evropske komisije.

Preporučujemo

U prvom mandatu najveći izazovi bili su joj pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini, a u drugom će morati da se pozabavi istim ratom i novim američkim predsednikom, a neizvesnost se povećava na maksimum ukoliko to bude Donald Tramp. A tu je i osnađena ekstremna desnica širom Evrope.

"Sledećih pet godina će biti političko minsko polje", rekao je jedan visoki zvaničnik EU, koji je zahtevao anonimnost da slobodno govori o predsednici Evropske komisije.

"Tokom mandata ona će morati da donese ključne odluke o budućnosti Evropske unije i njenog budžeta, dok će se baviti ratom u Ukrajini i američkim izborima".

Problemi gde god da se pogleda

Evropski parlament je podeljeni nego ikad. Za stolom u Evropskom savetu nalazi se 27 lidera država članica, tu je nekoliko desničarskih i/ili otvoreno neprijateljskih političara prema Fon der Lajenovoj, i taj broj bi mogao da poraste (izbori u Austriji ove godine i bonžur u za Marin Le Pen 2027. godine).

Ukrajini ne pokazuje znake jenjavanja (a ni sukob na Bliskom istoku), dok Sjedinjene Države oklevaju da nastave da obezbeđuju finansiranje Kijevu. Tramp bi mogao da pobedi na američkim izborima u novembru. U međuvremenu, Brisel se priprema za ogorčenu bitku oko svojih finansija dok se muči da finansira i svoje sve veće izdatke za odbranu i zelenu tranziciju.

Tokom narednih pet godina, Ursulka fon der Lajen će takođe morati da pripremi blok za buduće proširenje. Kao deo tog procesa 449 miliona ljudi koji su trenutno u Evropskoj uniji moraće da ostanu ili budu ubeđeni da budućnost EU ne leži samo u Parizu ili Varšavi, već i u Kijevu, Kišinjevu i Podgorici.

"Tokom pandemije i ukrajinske krize, ona je pokazala da ima petlju da upravlja blokom kroz teška vremena", naglasio je drugi diplomata EU i dodao:

"Ipak, čeka nas teška vožnja".

Virginijus Sinkevičijus, evropski poslanik koji je bio komesar tokom prvog mandata Ursule fon der Lajen, rekao je da je bi "drugi mandat zapravo mogao biti mnogo izazovniji od prvog jer su joj pandemija i rat u Ukrajini dali prostora za manevrisanje na način na koji nadolazeći izazovi možda neće".

Nedostatak moći

Postustaje dvojac koji je pokretao EU: Makron i Šoilc Foto: Tanjug/AP

"Međunarodno okruženje za EU ​​postaje sve teže, pa stoga zahtev za jedinstvom i akcijom biće barem u sličnim razmerama od onoga što smo videli u poslednjih pet godina", rekao je Nikolaj fon Ondarza, politikolog sa Nemačkog instituta za međunarodne Bezbednosne poslove.

U Evropskom savetu francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, čine motor motor koji pokreće blok napred, ali je ovaj motor politički oslabljen nakon poraza na izborima za Evropski parlament. Obojica takođe pokušavaju da drže krajnju desnicu na bezbednom odstojanju u svojim državama.

Ostali ključni lideri, koji su držali vlast u svojim državama, poput holandskog premijera Marka Rutea i belgijskog premijera Aleksandra De Krua, više neće biti za stolom Evropskog saveta, dok je poljski premijer Donald Tusk previše zaokupljen domaćom situacijom da bi svojim uticajem pomogao na evropskoj sceni.

"Ovo pruža priliku Ursuli fon der Lajen da bude lider", rekla je jedna diplomata EU, dodajući da ona ima političke instinkte da sasluša druge, a zatim iznese ideje u pravom političkom trenutku.

Promenjena dinamika pruža i priliku i izazov za Fon der Lajenovu: Da li da zakorači u vakuum moći ili posrne zbog novih izazova koji je očekuju?

Stil upravljanja Ursule fon der Lajen i distanciranog rukovođenja iznervirao je lidere i njihove predstavnike u Briselu, koji su se često osećali zatečeni njenim brzim procesom donošenja odluka. Sa populističkim i nacionalističkim snagama koje besne protiv evropskog političkog mejnstrima, evropski šefovi država i vlada rizikuju da postanu nervozniji i manje predvidljivi u procesu donošenja odluka.

U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban ne beži od podrivanja bloka iznutra i nada se da će steći više saveznika kako u bloku tako i izvan njega, na primer sa potencijalnim drugim Trampovim predsedništvom.

Otrovni sdpor Ursule fdnos Fon der Lajen sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom može da se poboljša samo sa njegovim naslednikom, bivšim portugalskim premijerom Antonim Koštom, sa kojim ona ima dobre odnose.

Brisel se nada da će ovaj dvojac oponašati uspešan radni odnos koji je prvi predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej uspostavio sa bivšim predsednikom EK Žozeom Manuelom Barozom između 2009. i 2014.

"Postojale su tenzije i između Van Rompeja i Baroza, ali su uvek uspevali da ih drže iza zatvorenih vrata", rekao je drugi zvaničnik EU.

Ovaj dvojac je vodio EU kroz finansijsku krizu, pri čemu su oba lidera radila zajedno kako bi blok ostao ujedinjen usred ozbiljnog pritiska na evrozonu.

U Evropskom parlamentu stvari izgledaju još složenije. Centrističke snage, Fon der Lajenova Evropska narodna partija, socijalisti, liberali Reneva i Zeleni uspeli su da se okupe da podrže Ursulu za još jedan mandat. Ali fragmentacija i pomeranje udesno od parlamenta znače da će ona i njen tim morati naporno da rade kako bi ubedili evropske zakonodavce da izglasaju novi zakon.

Brojni izazovi

Biće veliki izazov za sve u Briselu: Viktor Orban, premijer Mađarske Foto: Tanjug/AP

U narednih pet godina, Fon der Lajenova će morati da pripremi EU za budućnost, tako što će osigurati da ima dovoljno novca i pripremi je za proširenje. Glavni gradovi bloka su duboko podeljeni oko toga šta bi njihov glavni prioritet trebalo da bude: jačanje njihove industrije oružja pred sve ratobornijom Rusijom, povećanje zelenih investicija za postizanje klimatskih ciljeva ili omogućavanje industriji da ostane konkurentna usred pritiska Vašingtona i Pekinga.

Otprilike dve trećine budžeta EU troši se na subvencionisanje poljoprivredne industrije i infrastrukturnih projekata u najsiromašnijim regionima Evrope.

"Promena toga bi bila kao otvaranje Pandorine kutije", rekao je jedan visoki diplomata EU.

Pregovori o sedmogodišnjem budžetu EU od 1.000 milijardi evra ili nešto više su uvek žestoke bitke, jer svaku cifru mora da usaglasi svih 27 vlada. Prošli put, razgovori su kulminirali petodnevnim maratonskim samitom lidera. Ovoga puta, lideri EU će morati da se dogovore o sledećem sedmogodišnjem budžetu za period između 2028. i 2034.

To će zahtevati ključne odluke o pronalaženju novca za pomoć EU u ratnim naporima Ukrajine i zelenoj tranziciji, a takođe će pripremiti finansije bloka za predstojeće proširenje. Diskusije su stoga postavljene da budu još napornije nego ranije.

"Ovo će biti presudan trenutak", rekao je drugi zvaničnik EU inastavio:

"U svom prvom mandatu bila je krizni menadžer. Sada ona mora da osigura da EU ostane relevantna tako što će popraviti budžet i pripremiti blok za proširenje. Ove unutrašnje reforme imaju tendenciju da slome evropske političare".

Bitka za budžet EU povezana je sa još jednim ključnim izazovom za drugi mandat Fon der Lajenove: priprema bloka da se proširi sa 27 na potencijalno 36 zemalja. Ukrajina je najistaknutija od zemalja koje se nadaju pridruživanju, a Ursula fon der Lajen i Mišel pokušavaju da nadmaše jedno drugo tako što su najbolji prijatelji ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Briselu.

"Komisija će biti na čelu, ali nikada nije vodila pristupne pregovore u tako teškom geopolitičkom okruženju", smatra politikolog fon Ondarza.

Sada nada visi pred milionima ljudi u Ukrajini, Moldaviji i Zapadnom Balkanu i ona se mora pretočiti u ozbiljne pregovore o novcu, reformama i rokovima, a to će potrajati.

Razmišljajući o predstojećim odlukama o proširenju, drugi diplomata EU je rekao:

"Ovde stvari postaju neuredne i potencijalno gadne".

(Telegraf.rs)