Brutalni kasapin ili brilijantni general? Upoznajte prvog vojnika Ukrajine koji je rat prebacio u Rusiju

Mnogo neprijatnih stvari rečeno je o generalu Oleksanderu Siriskom, kada je u fabruaru nasledio Valerija Zalužnosg na mestu vrhovnog komandanta Ukrajinskih oružanih snaga.

Jedan od njegovih nadimaka je "kasapin iz Bahmuta", jer je uporno odbijao da povuče ukrajinske trupe iz ovog grada iako je njegova strateška važnost bila upitna, zbog čega je poginulo na hiljade ukrajinskih vojnika.

Preporučujemo

On je bio previše konzervativan, previše kontrolisan, bio previše voljan da potroši živote svojih ljudi i iznad svega bio je previše sovjetski, gunđali su neki ukrajinski vojnici su gunđali.

Sada je smela invazija ovog 59-godišnjaka na rusku oblast Kursk promenila taj pogled, istina do određene tačke, prenosi britanski "Telegraf".

Umesto da ga zameri što je tvrdoglav, nemaštovit i žrtvuje živote za besmislene taktičke dobiti, on je pohvaljen jer je planirao i izveo jedno od najvećih, najsmjelijih i do sada najuspešnijih iznenađenja od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ali ovaj hrabar, pomno organizovan i izuzetno rizičan gambit izazvao je i divljenje i nelagodu. Marijana Bezuhla, ukrajinska poslanica, ove nedelje je general-pukovnika Sirskog nazvala ukrajinskim Georgijem Žukovim, koji je Crvenu armiju vodio do pobede nad nacistima. Kompliment je bio namerno ambivalentan:

"Sirski dovodi rat na neki novi nivo manevara Drugog svetskog rata, gde su opklade na gubitak ili sticanje celih regiona, ali kolika je cena i kakve su perspektive?”, napisala je ona na društvenoj mreži Iks, bivšem Tviteru i dodala:

"Sigurna sam da ni on nema jasne odgovore. To je igra na sve ili ništa. Iznenađenjima nije kraj".

Uspeh u Kursku nije besplatan. Ukrajina tamo gubi neke od svojih najboljih ljudi u borbama. U Donbasu, Rusi su ubrzali napredovanje i kucaju na vrata Pokrovska. Naredne nedelje će pokazati da li je Kursk majstorski potez koji preokreće plimu ili konačna, strašna greška.

Situacija u Kursku bi mogla da odluči ishod rata. To će svakako odlučiti o tome kako će istorija pamti Oleksandra Sirskog. A borbe u Kursku su već promenile pogled na njega.

General i predsednik: Siriski sa Zelenskim Foto: Ukrainian Presidency / Sipa Press / Profimedia

"Među pešadijom on je poznat kao veoma konzervativan, pravi taktičar. Imao sam isto mišljenje o njemu kao i pre Kurska. Iznenađen sam kako je uspeo da pripreme i prve udare drži podalje od javnosti i Telegram kanala", rekao je jedan vojnik veteran.

Njegova odluka da planove drži u tajnosti od zapadnih saveznika, ali i većeg dela ukrajinske vojske i vlade, izgleda da je potvrđena. General pukovnik Sirski, kao i svi oficiri njegove generacije, proizvod je sovjetske vojske.

Rođen 1965. godine u Vladimiru, istočno od Moskve, preselio se u Ukrajinu kao tinejdžer i studirao na Višoj vojnoj školi u Moskvi Komandna škola pre početka vojne karijere. Nakon nezavisnosti, njegova jedinica je primljena u sastav ukrajinske vojske. Bio je komandant tokom rata u Donbasu 2014. godine, kada je Rusija pokrenula svoju prvu invaziju, i od tada se bori protiv Rusa.

U vreme invazije 2022. bio je šef kopnenih snaga, zapravo zamenik komandanta Valerija Zalužnog, velikog, nasmejanog, kao medveda komandanta i miljenika većine Ukrajinaca.

Pod generalom Zalužnijem vodio je i uspešnu odbranu Kijeva 2022. i šok blickrig koji je te jeseni ponovo zauzeo oblast Harkova, dve od najvećih pobede Ukrajine u ratu do sada.

Dakle, kada se Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, posvađao sa generalom Zalužnim i otpustio ga u februaru, general pukovnik Sirski je bio logična zamena.

Ali skupa desetomesečna odbrana Bahmuta, koji je konačno pao u ruke Rusije u maju prošle godine bila je njegova odluka. Velike žrtve te bitke i njegovo insistiranje da pokuša da ga povrati kontraofanzivom prošlog leta, izazvale su kritike u javnosti.

Pešadijanci su osećali da je Siriski previše voljan da žrtvuje njihove živote. Stratezi su smatrali da izvlači previše vrednih resursa, uključujući neke od najboljih ukrajinskih jurišnih jedinica, dalje od glavne kontraofanzive u Zaporožju.

Mnogo je anegdota o tome da komandirima bataljona, pa čak i četa, odbija da izda dozvolu da se povuku sa nemoguće održivih položaja.

Nebriga za živote svojih ljudi, sklonost izdavanju nemogućih naredbi, nevoljnost da veruje oficirima na terenu i iznad svega, odbijanje da kaže "ne" političkim gospodarima, koji zahtevaju nerealne ciljeve.

Za njegove najoštrije kritičare, to su osobine Oleksandra Siriskog ili "sovoka" (uvredljiv izraz za staromodnu sovjetsku osobu) ili još gore, ruskog generala. Njegovi branioci , međutim, kažu da je to gunđanje neopravdano.

General-pukovnika Sirskog, oni koji su sa njim radili, a svi izvori za ovu priču su insistirali na anonimnosti, smatraju za dobrog menadžera, metodičnog u rasuđivanju i promišljenog u svojim odlukama.

On ima reputaciju da obilazi front i zato što je bio praktičan general sa direktnim iskustvom u organizovanju i vođenju bitaka. Niko, kažu njegovi branioci, ne razume bolje šta je potrebno da bi Rusi propali, a ako ne propadnu, onda da minimiziraju štetu koju mogu da naprave.

Oni insistiraju da on nije ništa manje zabrinut za svoje ljude nego bilo koji drugi general. Svi komandanti su morali da donose odluke koje se plaćaju životima.

"Ukrajinska vojska je zaista užasno neorganizovana", rekao je jedan izvor, a optužba za sovjetsko razmišljanje je često samo paravan za odupiranje njegovim pokušajima da nametne čak i najskromniji stepen koherentnosti.

Siriski je takođe mnogo stroži od svog prethodnika, sa čvrstim uverenjem u vrlinu hijerarhije i lanca komandovanja. On ima reputaciju radoholičara koji malo spava, zakazuje sastanke u užasno rano, ima podređene radije nego prijatelji i ne zanima ga da ga ljudi zavole.

Drugim rečima, on može biti težak šef. Nije ni čudo što se neki ljudi žale na njega. Što se tiče Bakhmuta, Zelenski je taj koji je na kraju insistirao na tome da se tamo zadrži uprkos sve većoj ceni.

Poštovanje hijerarhije od strane general-pukovnika Sirskog možda ga je učinilo povodljivijim prema predsednikovim željama od drugih i veruje se da je to jedan od razloga zašto ga je predsednik Zelenski više voleo od generala Zalužnog, ali ne možete kriviti generala što sledi uputstva civilnog rukovodstva.

Ukrajina je šestog avgusta pokrenula ofanzivu na Kursku oblast Foto:Tanjug/AP

On je prkosio kritičarima koji tvrde da se plaši inovacija. Vojnik sa fronta, koji je Sirskog nazvao "ćelavim igračem" u vezi sa njegovom proređenom kosom i konzervativnom taktikom, dodao je:

"Takođe znam da je poslednjih šest meseci do godinu dana bio aktivno angažovan u razvoju sistema dronova. On je u ličnom kontaktu sa šefovima najefikasnije jedinice za dronove i očigledno ih sluša. To je jedna dobra stvar u vezi njega".

Bezdušni, nemaštoviti kasapin, ili čelični majstor manevara? Koja će od ove dve veoma različite reputacije ostati u velikoj meri zavisiće od ishoda bitaka u Kursku i Donbasu. Ono što nije sporno jete da je Sirski nasledio "lošu ruku" kada je preuzeo vlast u februaru.

Vojska je bila iscrpljena neuspelom ofanzivom u Zaporožju, američka vojna pomoć je bila zamrznuta, a politički neuspeh da se sprovede regrutacija doveo je do toga da su oružane snage opasno brojčano nadjačane i nadjačane od strane Rusa.

Njegova prva velika odluka bilo je povlačenje iz Avdijevke u kasnu zimu. Do Kurska, njegov najveći uspeh bilo je obuzdavanje ruske ofanzive u oblasti Harkova u maju. Čak je i to narušeno lakoćom kojom su Rusi prešli granicu na početku tog napada.

Kao rezultat toga, general-pukovnik Sirski se suočio sa pozivima da podnese ostavku.To dodaje politički aspekt trenutne ofanzive: Glasine u Kijevu kažu da je Andrej Jermak, moćni načelnik štaba Zelenskog, stajao iza pokušaja da se on zbaci. Neki spekulišu da je Kursk delimično pokušaj general-pukovnika Sirskog da se iskupi.

Ali čak i sada, on u osnovi vodi operaciju kontrole štete. Rusi koji napreduju na istoku imaju vazdušnu nadmoć koja im omogućava da udaraju po frontu klizećim bombama i ogroman broj ljudi da žrtvuju u napadima.

Pešadija je prva na udaru: Ukrajinski vojnik na frontu Foto: Tanjug/AP

Ukrajina se nadala da će dobiti F-16 i PVO za borbu protiv prvih, i više artiljerije da se odupre ovom drugom. Ništa od toga nije stiglo u dovoljnom broju da preokrene tok rata. To je teškoća koju bi general Žukov mogao da prepozna.

Sirski i njegovi ljudi, kao i Crvena armija pre 80 godina, u velikoj meri se oslanjaju na zapadnu podršku da nastavi borbu protiv osvajača. Međutim, ne može se za sve kriviti Zapad. Odluka o preusmeravanju najviših jedinica na Kursk jasno je oslabila front u Donbasu. Rizici su ogromni i očigledni.

Georgi Žukov je takođe rizikovao. Njegovi trijumfi su takođe bili skupi. Jednom je rekao Dvajtu Ajzenhaueru da je pešadiji rekao da napada kroz minsko polje, kao da ga nema.

Ajzenhauer je istovremeno bio zgrožen i fasciniran: nijedan britanski ili američki general se neće izvući sa tim, primetio je on. Ali Žukov je pobedio. Istorija će suditi Siriskom na istoj skali. Njegova zaostavština može biće odlučena u narednih nekoliko nedelja.

(Telegraf.rs)