Potonuće superjahte ogromno upozorenje zbog klimatskih promena: "To je signal onog što tek dolazi"

Oluja koja je potopila "Bayesian", luksuznu jahtu usidrenu kod obale Sicilije, bila je iznenadna, nasilna i smrtonosna - a naučnici kažu da bi to moglo biti upozorenje na ono što dolazi jer globalno zagrevanje podstiče ekstremnije vremenske prilike na Mediteranu.

Superjahta, koja je prevozila 22 osobe, potonula je u ponedeljak u ranim jutarnjim satima, u blizini luke Portičelo, odnevši najmanje pet života. Spasilačke akcije su i dalje u toku, otežane teškoćama u dolasku do plovila, koje leži na morskom dnu na dubini od oko 50 metara.

Preporučujemo

Incident je šokirao mnoge. Mediteran, cenjen zbog kristalno čistih, mirnih voda, je glavna letna destinacija za veoma bogate i njihove superjahte.

Ali ove vode i dalje mogu biti opasne – jedan od razloga zbog kojih hiljade ljudi umiru svake godine pokušavajući da migriraju preko njih – a stručnjaci kažu da toga ima sve više kako klimatske promene izazvane ljudskim faktorom zagrevaju more, izazivajući jače i intenzivnije oluje.

Razlozi potonuća "Bayesiana" još se istražuju. „Bio je mrak i nijedna slika nije dostupna“, rekao je Luka Merkali, predsednik Italijanskog meteorološkog društva.

Ali mnogi veruju da je jahtu udario vodeni izliv - jedan od nekoliko vrsta tornada. Obalska straža je izvestila da je jahtu pogodio tornado, a da je u isto vreme Evropskoj bazi podataka o teškim vremenskim prilikama prijavljen izliv vode. Oluje tog dana dovele su do najmanje dve desetine izveštaja o izlivu vode širom Italije.

Vodeni izlivi su uski rotirajući stubovi vazduha ispod oluje koja se dešava iznad vode, a pogoduju im toplota i vlaga.

Većina vodenih izliva je prilično slaba „sa nekoliko sekundi jakog, udarnog vetra pre nego što se pomeri ili nestane“, rekao je Piter Ines, meteorolog sa Univerziteta Reding. "Ali neki mogu biti mnogo jači."

Ne postoji ogromna količina podataka o izlivima jer se često dešavaju neopaženo na moru, ali postoje dokazi da temperature okeana mogu uticati na njih. Studija naučnika Univerziteta u Barseloni, koja je bila fokusirana na španska Balearska ostrva, pokazala je da su vodeni izlivi verovatniji kada je okean veoma topao.

Međutim, povlačenje veze između klimatskih promena i češćih ili intenzivnijih izlivanja vode „u ovom trenutku je korak predaleko“, rekao je Ines. Oni zahtevaju nekoliko različitih uslova da se formiraju pored toplote, uključujući vetrove i temperaturne razlike između vazduha i mora.

Dok na toplotu okeana utiču prirodne klimatske fluktuacije, kao što je El Ninjo, naučnici su jasni da je podstaknuta globalnim zagrevanjem izazvanim ljudima i sagorevanjem fosilnih goriva.

Kada su okeani vrući, oni su u stanju da unesu više energije u atmosferu. To se može pretvoriti u jake vetrove ili brza uzlazna strujanja vazduha u olujama sa grmljavinom, rekao je Ines. Topli vazduh takođe može da zadrži više vlage, tako da kada oluje proizvode kišu, ona može biti jača i intenzivnija.

Merkali je rekao da je u Italiji i širom sveta u poslednjih nekoliko decenija povećan broj jakih oluja sa grmljavinom, kao i pljuskova - jakih vetrova koji nastaju usled oluja.

Oluja koja je pogodila Siciliju stigla je do Mediterana sa zapada, gde je dobijala energiju od visokih temperatura okeana, rekao je Justino Martinez, istraživač Instituta za pomorske naučnike u Španiji.

Posebno su pogođena španska Balearska ostrva. Obilna kiša prošle nedelje poplavila je puteve, prinudne evakuacije i dovela do otkazivanja letova i prevrnula jahte usidrene na popularnom ostrvu Formentera.

Oluja je tada dobila više energije pre nego što je stigla do Italije, rekao je Martinez za CNN. Pored izliva vode, druge jake oluje širom Sicilije donele su obilne padavine u nedelju uveče, izbacivši više od 100 mm padavina u Brolo za manje od četiri sata.

Mediteranski region je na prvoj liniji klimatske krize. Nazvana žarištem klimatskih promena, zagreva se oko 20% brže od globalnog proseka.

"Globalno zagrevanje — a posebno zagrevanje Sredozemnog mora — verovatno će dovesti do intenziviranja brojnih potencijalno opasnih vremenskih sistema u tom regionu“, rekao je Ines.

Posebno je pogođena Italija, okružena vodama Mediterana koje se brzo zagrevaju. Prošle godine, oluja je pogodila brod na jezeru Mađore u severnoj Italiji, ubivši četiri osobe.

Zemlja se takođe suočila sa smrtonosnim poplavama „jednom u veku” u kojima je poginulo najmanje 14 ljudi u maju prošle godine, dok je Sicilija prošlog avgusta dostigla 48,8 stepeni Celzijusa (119,8 Farenhajta), čime je oboren evropski temperaturni rekord.

Izvan Italije, prošlogodišnja oluja Danijel, izazvana neobično toplim okeanskim vodama, odnela je živote u Grčkoj, Turskoj i Bugarskoj. Ali daleko najviše razaranja od oluje dogodilo se u Libiji.

Iznenadne poplave su ubile hiljade ljudi nakon takozvanog medikana - retkog ciklona nalik uraganu u Mediteranu koji dobija energiju iz tople vode.

"Globalno zagrevanje intenzivira sve ekstremne vremenske prilike“, rekao je Merkali, „sa ogromnim troškovima za ljude i društvo.

(Telegraf.rs / CNN)