Šta je uzrok tragičnog potonuća superjahte na kojoj su bili milijarderi i da li će ovakve nesreće biti češće?

Nesreća kod Sicilije, u kojoj je nestao milijarder Majk Linč, izaziva zabrinutost za bezbednost na moru u eri ekstremnih vremenskih uslova.

Jedna od najvećih jedrilica-superjahti na svetu potonula je zbog jakih vetrova kod Sicilije u ponedeljak, a među nestalima je britanski tehnološki preduzetnik Majk Linč, piše Financial Times.

Preporučujemo

"Camper & Nicholsons", kompanija koja upravlja britanskom jahtom "Bajezian" dugom 56 metara, izjavila je da je "naišla na izuzetno loše vreme i potom potonula" u blizini Palerma.

Brod, koji je u vlasništvu porodice Linč, imao je 10 članova posade i 12 gostiju, od kojih je 15 spaseno, uključujući Linčovu suprugu Anđelu Bakareš. Tela kuvara pronađena su blizu olupine, dok se šest osoba — uključujući Linča i njegovu 18-godišnju ćerku — i dalje vode kao nestale.

Brzo potonuće tako velikog, modernog i dobro opremljenog broda zbog lošeg vremena, a ne sudara, postavlja pitanja o bezbednosti na moru u vreme sve češćih i intenzivnijih vremenskih nepogoda.

Zašto je superjahta potonula?

Pretpostavlja se da je jahta bila pogođena vodenim tornadom, a italijanska obalska straža opisala je vetar kao izuzetno jak. Iako je loše vreme bilo najavljeno, nije se očekivalo da će biti toliko ekstremno. Takođe su rekli da je jahta "Bajezian" bila usidrena kada ju je pogodio vetar.

Karsten Borner, kapetan obližnjeg broda, rekao je za Reuters da je koristio motor kako bi održao kontrolu nad svojim plovilom i izbegao sudar sa jahtom "Bajezian" kada je nevreme udarilo. "Bajezian" je "ležao ravno (sa jarbolom) na vodi, a zatim je potonuo", rekao je on.

Njegov komentar sugeriše da je kombinacija jakih vetrova i 72-metarskog jarbola jahte "Bajezian" — najvišeg aluminijumskog jarbola na svetu prema proizvođaču "Perini Navi" — bila uzrok katastrofe.

Čak i bez podignutih jedara, brod sa visokim jarbolom ima veliku "izloženost vetru", što može prevrnuti plovilo u oluji. Brod se možda nagnuo toliko da je voda ušla kroz otvorene prozore, otvore ili prolaze.

Prema "Perini Navi", "Bajezian" je imao takozvanu podiznu kobilicu, sistem za smanjenje dubine kobilice — inače skoro 10 metara — radi lakšeg ulaska u plitke luke. Ako je kobilica iz nekog razloga bila podignuta umesto potpuno spuštena, to bi kompromitovalo stabilnost broda na jakom vetru.

Kapetani jedrilica sa izuzetno visokim jarbolima obično nastoje da se sklone iz opasnosti ako se predviđaju jaki vetrovi.

Da li klimatske promene treba kriviti?

Klimatske promene su verovatno bar delimično doprinele nestabilnim i ponekad nasilnim vremenskim uslovima u Mediteranu ovog leta. Mediteran je omiljena destinacija za superjahte tokom leta na severnoj hemisferi — zimi bogati više vole Karibe ili Indijski okean — zbog obično toplog i sunčanog vremena, dok su oluje retke.

Meteorolozi već dugo predviđaju da će klimatske promene i zagrevanje okeana dovesti do ekstremnijih vremenskih pojava, uključujući poplave, suše i ozbiljnije uragane.

Prošlog četvrtka, Mediteran je dostigao prosečnu temperaturu od 28,9°C — svoju najvišu površinsku temperaturu ikada zabeleženu — a slični rekordi se obaraju i na drugim morima. Jun je bio 15. uzastopni mesec sa rekordno visokim globalnim temperaturama mora, a meteorolozi predviđaju da će toplije vode podstaći intenzivniju sezonu uragana u Atlantiku.

Hoće li nesreće na moru biti sve češće?

Iako su dizajnerska poboljšanja i bezbednosni propisi učinili čak i najmanje brodove sigurnijim, potencijalne opasnosti koje izaziva loše vreme rastu u skladu sa povećanim brojem plovila za rekreaciju na moru.

Prošle nedelje, iznenadna i izuzetno jaka oluja sa vetrovima do 53 čvora, ili oko 100 km/h, pogodila je Balearska ostrva Ibicu i Formenteru, nateravši nekoliko jedrilica i motornih jahti da se nasuku na obalu. Među oštećenima i nasukanima bila je luksuzna, 30-metarska jahta kompanije "Wally Yachts" iz Monaka.

Uzrok je bila oluja poznata kao "Dana", španska skraćenica za depresión aislada en niveles altos ili izolovana visinska depresija. Loše vreme je takođe izazvalo ozbiljne poplave na Majorki i Menorki na severu.

Kako proizvođači brodova i kapetani mogu pomoći da se izbegnu smrtni slučajevi?

Vreme u Mediteranu često je notorno nepredvidivo i sklono naglim, neočekivanim olujama — za razliku od severnog Atlantika, gde se promene vremena obično najavljuju danima unapred promenom vazdušnog pritiska i oblaka vidljivih golim okom.

Bezbednost na moru uglavnom zavisi od dva faktora: sposobnosti plovila da izdrži nevreme i veštine i iskustva kapetana i posade.

Moderni brodovi, poput "Bajeziana" koji je izgrađen 2008. i obnovljen pre četiri godine, obično su izgrađeni po visokim bezbednosnim standardima i opremljeni elektronskim navigacionim i komunikacionim sistemima, kao i standardnom hitnom opremom poput prsluka za spasavanje. Uobičajeni incidenti uključuju padanje ljudi preko palube, požare na brodu i slučajno nasukavanje ili sudare — ne potonuće zbog lošeg vremena.

Rečima jednog pripadnika italijanske obalske straže, putnici i posada na jahti "Bajezian" jednostavno su bili "na pogrešnom mestu u pogrešno vreme".

(Telegraf.rs)