Rusi u Donbasu napreduju 400 metara dnevno, a Ukrajinci još više kod Kurska: Putin ne reaguje iz ovog razloga?

"Svi ratovi se završavaju pregovorima. Nisu vojnici u rovovima ti koji odlučuju kada", rekao je za BBC Arni, koji se priključio ukrajinskog vojsci 2022. godine kako bi se borio za opstanak svoje zemlje.

Ekipa BBC-a naletela je na njega 30 meseci kasnije i sada navodi novu motivaciju za borbu. "Mir".

Preporučujemo

"Niko ne voli rat, svi želimo da se završi", kaže on dok se naslanja na kamuflirani kamion.

Vojnici koje su sreli u blizini ruske granice žele da završe rusku invaziju pod prihvatljivim uslovima.

To ne znači da ih na prvom mestu ne pokreće želja za preživljavanjem, već deluje da su se ustremili ka cilju.

"Za Ukrajinu, za naš narod, borićemo se do kraja", kaže Arni.

Ukrajina je do 6. avgusta imala jedan cilj - oslobođenje. Potpuno odvraćanje ruskih trupa do granica kakve su bile pre prve invazije 2014. godine.

U poslednjih godinu i po dana dešava se obrnuto, Rusija postepeno erodira ukrajinsku teritoriju.

A onda je povučen "ol in" (all in) pokeraški potez, iznenadivši sve osim borbeno prekaljenih ukrajinskih vojnika koji su ga izveli: kontraofanziva unutar ruske oblasti Kursk.

"To je nesumnjivo bio uspešan i hrabar potez", kaže Serhi Kuzan, predsednik istraživačkog ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju.

Kijev neprestano ističe ofanzivu, uz bezbroj fotografija vojnika koji dele pomoć dok obaraju ruske zastave.

"Takođe, menja se narativ", kaže Alina Frolova, stručnjakinja za bezbednosna pitanja i bivša zamenica ministra odbrane Ukrajine.

"Situacija u kojoj korak po korak gubimo teritoriju nije dobra. Strateška pozicija Ukrajine se promenila".

Uprkos poređenjima sa prvom ruskom invazijom, Kijev kaže da okupacija nije cilj.

Šta je onda cilj? Ima ih više od jednog.

Tampon zona

"Jedan od razloga za ovaj napad je bolja zaštita grada Sumi", objašnjava Kuzan i ističe da se često zaboravlja da je granica i dalje linija fronta.

Od početka leta, predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski govori da je na oblast Sumi izvršeno više od 2.000 udara samo iz regiona Kursk, kao i da je korišćeno 250 kliznih bombi.

Mesecima se strahovalo da ruske snage pripremaju vlastiti prekogranični napad, a odbrana Ukrajine će biti lakša ako ih poguraju unazad, smatra Serhi Kuzan.

"Sada osvojeni ruski grad Sudža je od strateške važnosti. Rusi su već u goroj poziciji jer mi kontrolišemo prilazne puteve."

Rusija ne samo da je morala da reaguje na ukrajinske poteze na bojnom polju, već su i njene linije snabdevanja bile na meti.

Zauzeti su ključni putevi i srušen je strateški važan most.

Preraspoređivanje ruskih snaga

"Glavni razlog ofanzive na Kursk je odvraćanje pažnje Rusije s okupiranih ukrajinskih teritorija", kaže Ivan Stupak, koji je radio za ukrajinsku bezbednosnu službu (SBU) između 2004. i 2015. godine.

Dobra vest za Ukrajinu je da se upravo to i dešava. Loša vest je da prodor ruskih snaga, posebno prema gradu Pokrovsk, ne jenjava.

"Ruska vojska preraspoređuje trupe iz različitih pravaca - iz regiona Herson, Harkov i Donjeck, na primer", kaže Ivan.

On smatra da se oko 10.000 vojnika preusmerava, uglavnom iz drugih delova Rusije.

"Fond za razmenu"

Tako je ukrajinski predsednik Zelenski opisao zarobljavanje ruskih vojnika.

Kad god je u prošlosti Ukrajina imala momentum, zarobljavala je više i posledično mnogo lakše pregovarala o puštanju ukrajinskih vojnika.

Ofanziva u Kursku nije izuzetak. Kijev kaže da je stotine ruskih vojnika sada u zarobljeništvu.

Na objavljenim snimcima iz drona moglo se videti kako se neki od njih predaju i vode u Ukrajinu.

"Moskva zapravo nudi da se započnu pregovori o razmeni ratnih zarobljenika", kaže Kuzan.

"Više nije na nama da, uz pomoć Katara i Ujedinjenih arapskih emirata, pitamo Rusiju da preda naše zarobljenike."

Pritisak

Ovo je veoma važno za Kijev.

U regionu Kursk se na civilnom nivou osetio užas i bes zbog ukrajinskog napada na njihove domove.

To je dovelo do masovnih evakuacija, poziva u pomoć i kritike vlasti zbog neuspeha da spreče napad.

Na političkom nivou, ruski predsednik Vladimir Putin je javno procesuirao dešavanja tokom brifinga u Moskvi.

Naravno, važno je šta se dešava i na vojnom nivou.

"Uticaj ukrajinskog upada može biti od kritične važnost", zaključuje Alina Frolova.

"Zbog toga je korišćenje profesionalnih snaga bila dobra odluka", dodaje.

Monete za pregovaranje u budućnosti

Ako ne zadrži osvojene ruske teritorije na duže staze, već ih drži dovoljno dugo, Ukrajina se nada oslobađanju vlastitih teritorija.

Ali to je veliko "ako".

Rusija je znatno veća, pa joj odgovara kada borbe uspore. Za Ukrajinu je faktor iznenađenja često bio koristan.

"U simetričnom ratu nemamo šanse protiv Rusije", kaže Alina Frolova.

"Moramo da preduzimamo asimetrične poteze", dodaje.

Usporavanje prodora u regionu Kursk može ostaviti Ukrajinu pred teškim odlukama.

Ali dokle god su stvari u pokretu, ima prednosti, smatra Kuzan.

"Napredovanje od 1 do 3 kilometara dnevno je normalno za zamenu prednjih jedinica sa rezervama", kaže on.

"Rusi u Donbasu napreduju 400 metara dnevno", dodaje.

"Naš napredak u Kursku je pet puta brži od mnogo veće vojske!"

Ali problem za Kijev je u tome što Rusi i dalje napreduju u Ukrajini.

Ipak, ne treba očekivati da će se Ukrajinci povući iz napada u Rusiji u skorije vreme.

Sada su posvećeni tome.

Šta je sa Vladimirom Putinom?

Ruski predsednik je prvobitno ofanzivu nazvao "terorističkim napadom" i "provokacijom", ali kasnije skoro da u javnosti nije komentarisao zbivanja.

Uprkos tome što se uklapa u njegov narativ da je ruska invazija odbrambeni rat.

Možda ne želi da se uzbuna koju su mnogi u Kursku osetili proširi ili da deluje kao da njegova vojska nema kontrolu nad situacijom.

Takođe, kao i sa katastrofom sa podmornicom Kursk i neuspešnim vojnim pučem prošle godine, Vladmirir Putin ne reaguje uvek odmah kako bi preuzeo inicijativu.

Ukrajina se nada da ovog puta to ne čini jer ne može.

(Telegraf.rs)