Sad je jasno: Putinu je ostala još samo jedna opcija, da li se Rusija uopšte može odbraniti?

Ukoliko sledimo izreku "Istorija je učiteljica života", ukrajinski napad na Rusiju se može uporediti sa dva poznata vojna manevra.

Nakon što su se saveznici uspešno iskrcali u Normandiji u junu 1944. godine krenuli su prema Nemačkoj.  Hitler je u decembru doneo odluku o ofanzivi u Ardenima, koja je zaustavila savezničko napredovanje, ali su nacisti na kraju bili gubitnici, iako su teško stradale američke snage. Druga je situacija iz Jomkipurskog rata 1973. godine, kad se Izrael našao u egzistencijalnoj pretnji zbog istovremenog napada Egipta i Sirije. Vlada poziva u pomoć penzionisanog generala Arijela Šerona, kasnije premijera koji je Pojas Gaze 2005. godine predao Palestincima. Njegovi ga podređeni pitaju kako ćemo se izvući bez poraza? “Ne znate? Preći ćemo Suecki kanal i tu završiti rat”, rekao je general. To je i uradio, krenuo je put Kaira, razbio Drugu egipatsku i opkolio Treću. Rat je završio.

Preporučujemo

U ovom trenutku se čini da je ukrajinski uspešni manevar bliži Šeronovoj vojnoj mudrosti jer Rusija i dalje nema odgovora. Nadati se valja da su planeri u Kijevu imali na umu ofanzivu u Ardenima da im se ne dogodi gubitak ljudstva i opreme.

Rasplamsavanje sukoba u dve ruske pogranične oblasti s Ukrajinom, Kurskoj i Belgorodskoj, ni na koji način nije uticalo na globalnu ekonomiju jer je došlo i do smirenja cena gasa u EU.

Određeni nivo panike vidljiv je u Beču jer se Austrija suočila s realnošću, da bi dotok ruskog gasa mogao da prestane, Kijev je najavio da ugovor o transportu ruskog gasa koji prestaje krajem godine neće biti produžen.

"Sve dok postoji zavisnost od ruskog gasa, postoji ogroman rizik prekida snabdevanja s dalekosežnim posledicama. Moramo što pre da okončamo zavisnost od ruskog gasa”, navelo je Ministarstvo energetike. U Austriji su u septembru izbori na kojima se očekuje izuzetno dobar rezultat radikalno desne Slobodarske stranke (FPÖ) koja je sklona Rusiji.

Udar je pretrpela ruska rublja koja je u sredu, prenosi Reuters, dodatno oslabila u odnosu na dolar izgubivši 8,5% vrednosti od početka ukrajinskog napada u utorak 6. avgusta. U sredu oko podne se za dolar dobijalo 90.50 rubalja, najniži nivo od 20. oktobra 2023. godine.

Stanje na ruskom frontu i dalje je obavijeno ratnom maglom, obe strane javljaju da deluju raznim vrstama oružja, ali tamni pokrov probija objava Vjačeslava Gladkova, guvernera Belgoroda, koji je u sredu proglasio vanredno stanje u oblasti. Razlog: nastavak napada ukrajinskih snaga koje, očigledno, i dalje napreduju u dve oblasti, pa je Ruska Nacionalna garda (Rosgvardija) saopštila juče da je preduzela dodatne mere za zaštitu nuklearne elektrane Kursk.

Gladkov se možda zaigrao apelom vladi da “proglasi vanrednu situaciju na saveznom nivou", a tako nešto ruski predsednik Vladimir Putin ne želi da čuje.

Ruski vojni blogeri u objavama navode da je situacija teška za odbranu te da “neprijatelj još uvek ima inicijativu i zato, iako sporo, povećava svoju prisutnost u regiji Kurska”, što je u suprotnosti s objavama ruske vojske koja tvrdi da se stanje u Kursku stabilizovalo, prenosi Reuters.

Ukrajina evakuiše stanovništvo Sumske oblasti, granične s ruskom Kurskom, što sugeriše da se očekuje ruski udar na tom području.

Iznenađenja su moguća, "rat je obmana"

Osmi dan nakon ukrajinske odvažne i rizične operacije može se s određenim nivoom sigurnosti zaključiti da je Kijev promenio dosadašnjih tok rata na štetu Moskve. Ako ruske snage ne uspeju spektakularnom akcijom, što sada nije izgledno, odbaciti ukrajinske napadače nanoseći im teške gubitke, biće ovo ukrajinska pobeda ne na nivou Šeronove, ali pobeda koja je nakon niza ukrajinskih taktičkih poraza još od propale prošlogodišnje letne ofanzive opet potvrdila da je ruska vojna sila u mnogim aspektima "tigar od papira", piše Jutarnji.

Analitička kompanija "Soufan Center" podseća da je napad na Kursk potvrdio ključne slabosti ruske vojske: nejasna struktura vodstva i nedostatak koordinacije onemogućavaju efikasan odgovor na iznenadne promene na frontu.

Institut za ratne studije (ISW) zaključuje da je Kijev akcijom u Kursku promenio karakter sukoba s pozicionog na manevarski na frontu. Potvrđuje se da je operativno iznenađenje (Sun Cu je pisao “sav je rat obmana”) moguće u bilo kakvim ratnim uslovima "čak i na delimično transparentnom bojištu gde protivnik može posmatrati koncentracije sile, ali ne može pouzdano da razluči nameru iza koncentracije”.

Soufan Center upozorava da su se ruske snage u ranijim sličnim slučajevima polako prilagođavale promenjivim uslovima, "velikim delom potpomognute kvantitativnim prednostima u ljudstvu i opremi. Iako će Kremlj više nego verovatno pronaći način da stabilizuje Kurski istaknuti deo u nadolazećim danima, ne može se poništiti sramoćenje koje je izazvala strana sila osvajanjem ruskih gradova prvi put od Drugog svjetskog rata”.

Američki obaveštajni izvori potvrđuju The Wall Street Journalu da je Rusija odlučila da povuče deo jedinica s ukrajinskog fronta jer nemaju dovoljan broj ljudstva, pa se spekuliše s mogućom novom mobilizacijom.

Ako se vest pokaže tačnom, ukrajinski bi manevar ublažio agresorski pritisak na delovima bojišta što bi bila dodana vrednost akciji. Kijev navodi da je operacija ispunila primarni cilj, odbacila je ruske trupe nekih 20-ak kilometara u dubinu slabeći tako njihovu mogućnost napada na civilne ciljeve u Ukrajini i otežala je logističke aktivnosti agresora.

(Telegraf.rs)