Da li znate ko je Maroš Šefčovič? Već 15 godina je u Evropskoj komisiji, a verovatno će dobiti i novi mandat

U Briselu, sedištu Evropske unije se mnogo toga promenilo u poslednjih 15 godina. Ali jedo je ostalo isto: To je Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje.

Ovaj političar iz Slovačke se pridružio Evropskoj komisiji u oktobru 2009. godine, kada je imenovan da zameni Jana Figelja na mestu komesara za obrazovanje, dok je na čelu Evropske komisije bio Žoze Manuel Durao Barozo (Figel se vratio u Slovačku da se bavi domaćom politikom).

Preporučujemo

Samo četiri meseca kasnije, nakon što je Barozo obezbedio drugi mandat predsednika EK, Šefčovič je postavljen za potpredsednika zaduženog za međuinstitucionalne odnose - isti portfelj koji i danas ima.

Šefčovič je do sada služio pod tri predsednika EK - Barozo, Žan-Klod Junker i Ursula fon der Lajen. Plus, Evropska unija je prošla kroz dve velike finansijske krize, Bregzit, pandemiju i početak rata na svojoj granici.

Pa ipak, Šefčovič je sve to izdržao. On predstavlja siguran par ruku koji se povremeno šalje da se pobrine o portfelju kojima je potreban kompetentan, privremeni čuvar.

On je pozvan da nadgleda odgovor EU na vanredne izazove poput Bregzita i pozvan je da pomogne u pitanjima vezanim za energiju, zdravlje i potrošačku politiku.

Nedavno je postavljen na čelo Evropskog zelenog dogovora, jedne od vodećih inicijativa odlazeće garniture EK, nakon odluke Fransa Timermansa da se kandiduje na prošlogodišnjim izborima u Holandiji.

Ta doslednost će sada verovatno učiniti Šefčoviča neobičnim rekorderom. On je treći evropski komesar sa najdužim stažom (preko 5.400 dana na funkciji od početka avgusta) i praktično je zagarantovano da će se pomeriti na drugo mesto ispred holandskog socijaldemokrate Sika Menšolta (koji je služio 5.475 dana i takođe je bio predsednik Komisije).

Zato što je Slovačka odlučila da ga ponovo imenuje po peti put bez presedana, Šefčovič je u dobroj poziciji da zauzme prvo mesto i smeni Vilhelma Haferkampa (6.397 dana), nemačkog socijaldemokratu koji je bio komesar 18 godina između 1967. i 1985. Označite svoje kalendare: To trebalo bi da se desi 8. aprila 2027.

Stručnjak za rešavanje problema

Šefčovičeva izdržljivost u Briselu je izuzetna s obzirom na relativno kratak mandat većine komesara. Od 2000. godine, komesari su u proseku služili nešto više od pet godina.

Njegova nacionalnost takođe ga čini jedinstvenim: nekoliko od deset zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su se pridružile 2004. oponašalo je Slovačku u renominovanju članova sa takvim entuzijazmom.

Šefčoviča je jedno vreme pratio Austrijanac Johanes Han, trenutno zadužen za budžet EU, koji se pridružio Komisiji u februaru 2010. i trenutno je peti po dužini u bloku izvršni komesar. Avaj za Hana, Beč je imenovao ministra finansija Magnusa Brunera kao svog kandidata za naredni mandat.

Momak sa koledža

Da li je politika još uvek muški svet? Istorijski gledano u Evropskoj komisiji, odgovor je bio odlučno da. Evidentan je nedostatak rodne raznolikosti kada se rangiraju komesari prema godinama službe. Samo Luksemburžanka Vivijan Reding, koja je služila od 1999. do 2014. godine, nalazi se među prvih deset, obezbeđujući 4. mesto.

To nije iznenađujuće, s obzirom na to da do 1989. uopšte nije bilo žena komesara. Od njegovog osnivanja 1958. godine, 209 ljudi iz 28 zemalja služilo je u Kolegijumu komesara. Samo 46 od njih su bile žene.

Aktuelna predsednica EK Ursula fon der Lajen obećala je isti nivo jednakosti i zastupljenosti u narednom mandatu.

Ko će biti novi komesari EU?

Predsednica EK Fon der Lajen dobiće nominacije za potencijalne članove sledeće izvršne vlasti EU iz svih 27 zemalja članica. Svaka zemlja će dobiti jednog komesara. U tom cilju, prošlog meseca je Fon der Lajen je pisala liderima EU tražeći da predlože dva imena - jednog muškarca i jednu ženu, za njen sledeći tim.

Ali vlade se nisu javile: do sada nijedna nije otvoreno podnela dva kandidata za tu funkciju, a od 18 zemalja koje su objavile svoj izbor, samo četiri su nominovale ženu.

Taj broj se povećava na šest kada se tome doda i sama Fon der Lajen kao nemačka predstavnica plus Kaja Kalas iz Estonije, koja je izabrana za sledeću visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku.

Fon der Lajen još može da prevaziđe ovu prepreku. Konačan sastav EK 2019. godine je 12 žena i 15 muškaraca. To je bio rezultat cenjkanja i razgovora obavljenih sa nacionalnim vladama. Verovatno će doći do sličnih pregovora i ovog puta.

Onda ponovo, uprkos značajnim iskoracima u rodnoj ravnopravnosti u evropskim institucijama i šire, proći će mnogo vremena pre nego što se žena približi Šefčovičevom rekordu.

(Telegraf.rs)