Evropski Menhetn postao je dom za narkomane i kraljice noći: Sedište finansijske moći u velikom problemu

Frankfurt na Majni godinama nosi nezavidnu titulu najopasnijeg grada u Nemačkoj. Grad predstavlja žarište kriminala kao i "dom za hiljade zavisnika i prostitutki". Nasuprot tome, grad se često naziva evropskim Menhetnom, zbog visokih nebodera i velikog broja milionera koji svakog dana u skupim odelima odlaze na posao u financijsku četvrt, gde se nalaze nemačke banke i Evropska centralna banka.

Ipak, sve oči su uprte u Frankfurt ne zbog uglednih bankara, već zbog "zombija", zavisnika od narkotika, koji ulicama tumaraju praznog pogleda. Smešteni su uglavnom u blizini glavnog železničke pruge, u četvrti Bahnhofsviertel, koja se uoči nedavnog Evropskog fudbalskog prvenstva reklamirala kao "posebno privlačan izbor" za fudbalske fanove.

Bahnhofsviertel, koji je prema rečima bivšeg šefa komandno-situacione službe gradske policije Gintera Taubera postao "najopasniji sirotinjski kvart u Nemačkoj", suočava se sa sve većim brojem nasilnih incidenata izazvanih zavisnošću od droge, posebno novim mešavinama kao što je kristalni met.

Britanski su mediji su upozorili navijače da se klone tog kvarta, nazivajući ga "najgorim u Nemačkoj". Policija je u 2022. godini zabeležila 109.047 krivičnih deela samo u Frankfurtu, što je 14.363 na 100.000 stanovnika. To je značajan porast od gotovo 14 odsto u odnosu na godinu ranije.

Foto: IMAGO / imago stock&people / Profimedia

Gradske vlasti priznaju da problem postoji, ali dodaju da ne mogu zabraniti ljudima da borave blizu pruge jer je to javni prostor. No to nije velika uteha za preduzetnike koji zbog porasta kriminala gube zaposlenike i klijente.

Jedan od njih je Denis Tomas, vlasnik kompanije za nekretnine "J.C. Junior‘sche Liegenschaftsverwaltung". On je za Bloomberg ispričao da mu je danas teško da nađe stanare koji bi iznajmili poslovni prostor u zgradama u Bahnhofsviertelu.

"Stvari su se jako pogoršale poslednjih godina. Imali smo ponekad i po 30 do 40 ljudi koji su dilovali i konzumirali drogu ispred ulaza u zgrade. Bilo je nekoliko stanara koji su nas napustili zbog pogoršane situacije. Žene su se posebno osećale nelagodno dolazeći na posao", rekao je Tomas.

Foto: IMAGO / imago stock&people / Profimedia

Od 2019. godine cene stanova u Bahnhofsviertelu porasle su samo oko pet odsto u odnosnu na porast od 11,4 odsto u celom gradu, prema podacima kompanije Immobilienscout GmbH.

Međutim, nije oduvek bilo tako. Pre pet godina gradske vlasti su pokušale da ožive Bahnhofsviertel ulaganjem u obnovu starih zgrada, šik restorane i hipsterske barove, koji su privukli turiste i bankare. Ali, došla je pandemija koronavirusa i sve su njihove investicije pale u vodu.

Dok su se ljudi zatvorili u kuće, beskućnici su ostali na ulicama, kriminal je porastao i stari problemi su ponovo izašli na videlo. Grad troši oko 13,5 miliona evra na pružanje usluga ustanovama koje se bave zavisnicima od droge, a uoči fudbalskog prvenstva se bacio i na intenzivno uklanjanje dilera s ulica i postavljanje zona bez oružja.

"To je vekovni projekt", priznaje za Bloomberg Aneta Rin, iz gradske opštine za red, sigurnost i zaštitu od požara.

Foto: IMAGO / imago stock&people / Profimedia

Nakon pritiska zbog porasta broja infekcija HIV-a povezanih s drogom 1980-ih, Frankfurt je usvojio pragmatičnu politiku za suzbijanje zloupotrebe droge, uključujući kontrolisanu distribuciju heroina najtežim slučajevima, uspostavu centara sa sterilnim iglama i metadonske terapije. To je ubrzo dovelo do smanjenja smrtnih slučajeva povezanih s drogom, sa 147 u 1991. na oko 20 do 30 godišnje, i od tada je ostalo na tom nivou.

Nova sintetička droga, poput kreka, u međuvremenu je postala jača i, za razliku od heroina, dovodi do agresivnijeg ponašanja, a zavisnost se teže leči.

Broj frankfurtskih zavisnika od narkotika ostao je na oko 3300 poslednjih godina, ali su postali uočljiviji javnosti zbog "ekstremne dinamike upotrebe kreka", rekao je Artur Šroers, upravnik frankfurtskog Odeljenja za suzbijanje zloupotrebe droge.

"Pomoć koja je godinama jako dobro funkcionirala kod zavisnika od heroina treba da se prilagodi dinamici korištenja kreka", kaže Šroers.

Foto: IMAGO / imago stock&people / Profimedia

Humani pristup lečenja od zavisnosti privlači narkomane iz cele zemlje te gradski čelnici lobiraju kod svojih kolega da usvoje slične politike da bi ublažili pritisak u Frankfurtu.

Priliv korisnika narkotika donosi kriminal, s krivičnim delima zloupotrebe opojnih droga su prošle godine skočili za 26 odsto. Iako je jedan od najmanjih kvartova, u Bahnhofsviertelu je takođe zabilježena polovina svih pljački u gradu.

"Osnovni problem je ogromna količina ilegalnih droga na našim ulicama. Socijalni sektor ne može i ne sme biti instrumentalizovan za ispravljanje grešaka regulatorne politike. Borite se protiv narkokartela, a ne protiv zavisnika", zaključila je Elke Voitl, zadužena za zdravstvo i socijalna pitanja.

(Telegraf.rs)