Rusija ovo nije doživela od Drugog svetskog rata: Sve oči uprte u Kijev, koji je cilj Zelenskog?

Vojna operacija, u kojoj je zauzela deo regije Kursk, pokazuje sposobnost Ukrajine da postigne iznenađenje i iznenadne prodore.

To je takođe prvi put da je deo Rusije okupiran od stranih trupa još od Drugog svetskog rata, pokazujući Rusima kako je krvavi rat koji su pokrenuli protiv svog komšije sada zakucao na njihova vrata, glasi uvod analize Foreign Policy-ja (FP), o tome koji su ukrajinski strateški ciljevi prebacivanja rata i u Rusiju.

Preporučujemo

Donedavno se u Vašingtonu, Berlinu i u medijima vodio niz rasprava o navodnim crvenim linijama Kremlja koje bi pokrenule Treći svetski rat i nuklearni Armagedon, a jedna od linija bila je prenošenje rata u Rusiju, bude li napadnuta zapadnim oružjem. Sada se dogodilo ovo drugo. Strah od nekontrolisane eskalacije navela je Bajdenovu administraciju i neke od zapadnih partnera da ozbiljno ograniče i vrste oružja isporučenog Ukrajini i njihov dopušteni domet; Ukrajini nije bilo dopušteno da koristi zapadne projektile za gađanje vojnih objekata na ruskoj strani granice. Deo operacije Kursk moglo bi biti da se još jednom pokaže greška takvih argumenta, piše FP.

Koji su tačno ciljevi?

Kako se ofanziva i dalje odvija, a Kijev uglavnom ćuti o događajima, još je prerano reći koje strateške ciljeve se Ukrajina nada da će postići kod Kurska.

Jedna spekulacija koja je postala popularna jeste da bi to moglo dovesti do bržeg kraja rata, budući da ova operacija jasno daje do znanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Ukrajina ima potencijal nanošenja štete Rusiji.

Ukoliko ukrajinske snage uspeju da zadrže kontrolu nad osvojenim ruskom teritorijom, to bi moglo ojačati uticaj Ukrajine u potencijalnim pregovorima o okončanju rata. Ukrajinski munjeviti napad na Rusiju već potkopava raširenu ideju da Putin može da diktira uslove za prekid vatre.

Čini se da Kijev signalizira da je baš to jedan od ciljeva ofanzive. Neimenovani savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog rekao je za Washington Post: "Ovo će nam dati snagu koja je potrebna za pregovore s Rusijom - o tome se radi."

To je u skladu s nedavnim nagoveštajima Zelenskog da je Kijev spreman da pregovara.

U intervjuu za BBC News u julu, Zelenski je rekao da ne moraju ponovo da se zauzmu sve teritorije vojnim sredstvima.

"Mislim da se to može postići i uz pomoć diplomatije", naveo je.

Sada neki smatraju da bi se okupirani delovi Rusije mogi da zamene za okupiranu Ukrajinu. Bivši švedski premijer Švedske Karl Bildt napisao je na platformi X: "Hoćemo li govoriti o ideji da se obe države povuku unutar svojih priznatih granica?"

Ako se čini da Kijev priprema teren za potencijalne pregovore, to je takođe posledica nekoliko faktora. Jedan je rastući umor od rata među ukrajinskim stanovništvom. Iako je većina Ukrajinaca za borbu dok se ne oslobode sva područja koja je Rusija okupirala od 2014, raste broj onih koji kažu da bi Ukrajina mogla deo te teritorije zameniti za mir.

Drugo, raste kritika, posebno u zapadnoj Europi i na globalnom jugu, jer je Ukrajina više puta isključila razgovore s Moskvom. Kijev je reskirao da smatra nepopustljivim oko završetka rata, a to preti gubitkom međunarodne podrške.

Konačno, strateški položaj Ukrajine je riskantan. Pobeda Donalda Trumpa na predsedničkim izborima u SADu novembru i iznenadni prekid američke pomoći se ne može isključiti, a čak bi i administracija Kamale Haris mogla da ima problema oko sastavljanja budućih paketa podrške ako republikanci zadrže većinu u Predstavničkom domu Kongresa SAD.

Zelenski je možda odlučio da se kocka kako bi promenio i ubrzao dinamiku rata, i započne mirovne pregovore pre nego što je predviđeno.

FP smatra da se može promeniti i narativ o pregovorima - od sporazuma "zemlja za mir" do dogovora "zemlja za zemlju". Ovo stavlja Putina u škripac: Gubitak kontrole nad delovima uže Rusije ogromna je sramota za Kremlj. Ali od njihove nezakonite aneksije od strane Rusije, ukrajinska teritorija koju Putin želi da zadrži takođe je deo državne teritorije koju je dužan da brani. S tim u vezi, u smislu percepcije ruske elite i javnosti, obnova ruske legitimne državne teritorije imaće prednost nad kontinuiranom okupacijom nedavno osvojenih područja, posebno ako razmena teritorija otvori ukidanje zapadnih sankcija.

Na neki način, nova ukrajinska strategija mogla bi da otvori prostor za mirotvorce u ruskom vodstvu - pod pretpostavkom da postoje i imaju ikakav uticaj na Putina.

Sve dok Ukrajina može da zadrži svoje osvojene teritorije u Rusiji, vršiće snažan pritisak na Putina da ih vrati pod kontrolu Moskve, piše Jutarnji. Ništa od ovoga, međutim, ne menja najtemeljniji problem s dogovorenim ishodom: činjenicu da je Rusija ignorisala gotovo svaki sporazum koji je potpisala s Ukrajinom. Ali za Ukrajince i njihove zapadne pristalice koji se nadaju kraju rata, neke intrigantne mogućnosti mogle bi uskoro biti na stolu, zaključio je Foreign Policy.

(Telegraf.rs)