Ako je tačno, evo scenarija za film: Do detalja otkrivena navodna Mosadova akcija u kojoj je ubijen Hanije
Kako je univerzalno pretpostavljeno (iako ne i potvrđeno od strane izraelske vlade), Izrael je zaista bio odgovoran za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu prošle nedelje.
Međutim, portal Jewish Chronicle tvrdi da je otkrio da su eksplozivnu napravu postavila dvojica Iranaca, koje je regrutovao Mosad, a koji su pripadali bezbednosnoj jedinici Ansar al-Mahdi Islamske revolucionarne garde – isti ljudi koji su bili zaduženi za obezbeđivanje zgrade i njenih gostiju.
Iranci su to sami shvatili nakon atentata, kada su čuvari viđeni na snimcima sigurnosnih kamera kako se tog dana neprimetno kreću hodnikom prema sobi u kojoj je Hanije planirao da boravi, a na kom se vidi kako otvaraju vrata ključem i ulaze u sobu.
Tri minuta kasnije, čuvari (kojima je svakom ponuđena šestocifrena suma novca, kao i hitno preseljenje u jednu severnoevropsku zemlju) snimljeni su kako mirno napuštaju sobu, silaze niz stepenice prema glavnom ulazu zgrade, izlaze i potom ulaze u crni automobil. Čuvar na ulazu parkinga ih je prepoznao i otvorio kapiju bez postavljanja pitanja. Sat vremena kasnije, Mosad ih je prokrijumčario iz Irana.
Izveštaji sugerišu da je uređaj postavljen u Hanijeovu sobu nedeljama ili mesecima pre eksplozije.
To nije tačno, tvrdi Jewish Chronicle.
Sigurnosne kamere pokazuju da je bomba postavljena na dan eksplozije, u 16.23 časova – oko devet sati pre nego što je aktivirana kada je Hanije ušao u sobu. Eksplozija, koja je daljinski aktivirana, dogodila se posle ponoći, tačno u 1.37 po lokalnom vremenu.
Kako bi se izbeglo moguće otkrivanje, Mosad je postavio ravnu ciglu-eksploziv, širine 7,5 cm i dužine 15 cm, pričvršćenu na dno kreveta. Da bi se minimizovala šteta po nevine civile, korišćena je bomba poznata po preciznosti koja je ciljano delovala samo u Hanijeovoj sobi. Kao rezultat toga, oštećena je samo jedna specifična oblast zgrade.
Kako je sve počelo
Atentat na Hanijea, koji je odlučen nakon 7. oktobra, zahtevao je složen niz dogovora unutar mreže Mosadovih špijuna rasutih po Teheranu, uključujući lokalne iranske saradnike koji su bili aktivni u Iranu mnogo pre rata u Gazi. Tokom proteklih 20 godina, Izrael je prikupljao obaveštajne podatke o iranskim naporima za razvoj nuklearnog oružja. Ovi podaci, uz regrutaciju dvojice pripadnika IRGC, omogućili su uspeh operacije, navodi taj portal.
Nakon odluke da se izvrši atentat na Hanijea, Mosad je počeo da traži pogodan trenutak za napad. Taj trenutak se ukazao kada je Hanije pozvan u Teheran na inauguraciju novog iranskog predsednika. Mosad, uz pomoć obaveštajne jedinice 8200 (jedinice Izraelskih odbrambenih snaga odgovorne za tajne operacije), presreo je telefonske razgovore između organizatora inauguracije i pozvanih gostiju. Kada je Hanije potvrdio dolazak, Mosad je počeo da realizuje plan: eliminisati Hanijea u gostinjskoj kući u kojoj je obično boravio tokom svojih poseta Teheranu.
Priprema terena
Mosad je tada poslao svoje agente da redovno obilaze to područje kako bi obezbedili logističku podršku operaciji, mapirali svaku ulicu i prolaz, identifikovali potencijalne puteve za bekstvo i proverili sigurnosne mere zgrade. Ali agenti su se suočili s poteškoćama kada su stigli na to područje. Gostinjska kuća je bila smeštena na brdu, okružena šumom visokih stabala, što je otežavalo jasan pregled zgrade. Ali tada je izraelska improvizacija i kreativnost stupila na scenu. Pet agenata obuklo je zelenu odeću i jednostavno se popelo na drveće najbliže zgradi, kamuflirajući se zelenom bojom stabala. Sada im je pogled bio jasan.
Njihov zadatak je bio da izveštavaju čim Hanije stigne u zgradu, imajući u vidu boju njegovog automobila i broj registarskih tablica. U nedostatku izvora unutar zgrade koji bi im mogao javiti kada je Hanije ušao u svoju sobu, druga ekipa Mosada, takođe obučena u zeleno, popela se na drveće i posmatrala zgradu iz ugla gde je prozor Hanijeove sobe bio okrenut prema njima. Njihova uloga bila je da obaveste operatera bombe čim se svetlo u Hanijeovoj sobi ugasi.
Egzekucija
U 1.20 svi pozvani gosti stigli su u gostinjsku kuću. Hanije je ušao u svoju sobu nakon što je razmenio oproštajne zagrljaje i rukovanja, dok je njegov telohranitelj stajao ispred vrata kako bi ga čuvao. Oko 10 minuta kasnije, svetlo je isključeno i pastoralna tišina zavladala je oko gostinjske kuće.
U tom trenutku, operater bombe detonirao je eksploziju koja je potresla celu strukturu. Hanije je odmah poginuo. Njegov telohranitelj, Vasim Abu Šaban, bio je teško povređen i kasnije je umro od obilnog krvarenja. (Kada je Mosad proveravao njegov identitet pre operacije, shvatili su da je telohranitelj takođe traženi terorista – visoki član vojnog krila Hamasa i jedan od grupe terorista koji su 2014. prokopali tunel i infiltrirali se u Izrael, ubivši pet vojnika IDF-a.)
Trenutak kada su Iranci shvatili šta se desilo
Nakon atentata, iranske bezbednosne vlasti upale su u kompleks gostinjske kuće, uhapsivši 28 visokih vojnih zvaničnika i osoblja sedišta koji su bili prisutni. Svi njihovi elektronski uređaji su zaplenjeni kako bi se pretražile njihove komunikacije. Iranski agenti su pregledali celu zgradu do najsitnijih detalja i analizirali sigurnosne kamere kadar po kadar. Kada su otkrili da su pripadnici IRGC-a bili umešani, nisu bili besni. Sledećeg dana, kada su zapretili da će Izraelu naneti ozbiljnu kaznu, to je bilo podjednako zbog poniženja kao i zbog smrti visokog zvaničnika Hamasa koga su ugostili.
Mosad je imao više prilika da eliminiše Hanijea u Kataru. Ali Izrael se uzdržao od toga jer je Katar služio kao ključni pregovarač između Hamasa i Izraela u vezi sa krizom talaca. Izvođenje atentata na katarskom tlu moglo je osramotiti Katar i ugroziti bilo kakav budući mirovni sporazum između Izraela i Katara koji je bio u razmatranju pre rata u Gazi.
(Autor teksta je Elon Peri, bivši komandant elitne brigade Golani Izraelskih odbrambenih snaga, u kojoj je služio 28 godina. Bio je novinar 25 godina, izveštavajući o ratovima i terorističkim napadima. Od 2010. godine drži predavanja u Velikoj Britaniji i SAD o 100 godina terora na Bliskom istoku, s posebnim osvrtom na izraelsko-palestinski sukob. Živi u Londonu.)
(Telegraf.rs)
Video: Reka Umnogat je nešto najlepše što smo videli do sada: Mesto koje ostavlja bez daha
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.